Догађај из живота Авве Агатона

Отачник

 

Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознаду, дали је он заиста тако смирен и трпељив, као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушавању овако:

 

Оче Агатоне, ми смо чули да си ти горд, поносит, да презиреш друге и да си блудник?

Тако је, нажалост, рече Агатон.

Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?

Агатон: Признајем на себи све те пороке, и не могу се ничим оправдати.

При овим речима он ничице паде пред ноге њихове са речима: Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене, оптерећеног небројеним гресима, да би ми их Господ Преблаги опростио.

Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик.

Агатон живо: То не! Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души.

 

Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: Оче, молимо те, кажи нам зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе, а при речи јеретик сав си се узбунио и одбио си то од себе?

Агатон: Прва окривљавања да сам грешан, примио сам да смиравам самога себе, а у једно исто време, да ви имате о мени мишљења као о грешнику. Међутим, окривљавање да сам јеретик не могах примити на себе, зато што је јерес отуђење од Бога. Јеретик се одлучава од Живога и Истинитога Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога.

 

 

 

^