" У нама делују три воље... прва, Божја воља, свесавршена и свеспасоносна:

друга, наша сопствена човечанскавоља, која је ако не грешна, а оно и не

спасоносна и најзад, трећа, демонска, потпуно зла и смртоносна"

 

 У еванђелској причи о мудрим и лудим девојкама, када је лудима понестало уља речено је: "Идите трговцима и купите себи" (Мат. 25,9). И оне отидоше да купе, али у међувремену дође женик, и мудре уђоше за њим на свадбу и затворише се врата. Неки тумаче да је овај недостатак уља код лудих девојака уствари био недостатак добрих дела у њиховом животу. Такво тумачење није сасвим правилно. Како да нису имале добрих дела када се оне, мада и луде, ипак називају девојкама?

А дјевственост је највиши подвиг, стање равно анђелском и она би сама могла заменити све остале подвиге. Ја, убоги, мислим да је тим девојкама уствари недостајала благодат Свесветог Духа Божјег. Чинећи добро, те девојке су сматрале, због своје духовне неразумности, да је једино у томе хришћанска врлина само чинити хришћанска дела. Ми смо, мислиле су оне, чиниле добро и тиме смо дело Божје извршиле!

Међутим, оне нису мариле да ли су, или нису, задобиле благодат Светога Духа Божјег. Баш за такав начин живота, где човек сву наду полаже само на своја добра дела, а не осврће се да ли је кроз њих и колико задобио благодат Божју – за такав начин живота и говори се у књигама св. Отаца: "Има и пут који на почетку изгледа добар, но крај његов је на дну ада".

Св. Антоније Велики у својим писмима монасима говори о томе када вели: "Многи монаси и монахиње немају појма о различитим вољама које дејствују у човеку. Наиме, у нама делују три воље: прва, Божја воља, свесавршена и свеспасоносна; друга, наша сопствена човечанска воља, која је ако не грешна а оно и не спасоносна и најзад трећа, демонска, потпуно зла и смтроносна. Управо та трећа, вражја воља и учи човека или да не чини никакво добро дело, или, пак, да га чини из сујете или да чини "добро ради добра", али никако Христа ради.

Друга, наша лична воља учи нас да све чинимо ради уживања и свог задовољства, онако исто као што и ђаво учи. Чините добро ради добра, без обзира на благодат Божју. Само прва спасоносна воља Божја учи нас да чинимо добро искључиво ради задобијања Духа Светог, тог савршеног неизмерног блага. Благодат Духа Светога – то је оно уље из еванђелске приче које је недостајало лудим девојкама. Оне се и називају лудим зато што су заборавиле на благодат Духа Светога који је нераздвојан од истинског добра и без Кога нема спасења. Зато и певамо на јутрењу: "Светим Духом свака душа оживљује и чистотом се узвишује, осветљује се, Тројичним јединством у тајанствености светој".

 Вером у Бога и чињењем добрих дела из љубави према Христу припремамо у својој души и телу престо Божји. Сам Дух Свети усељава се у нас, и Сведржитељ, јединствен у Тројици, пребива са духом нашим. На нама се тада испуњава обећање Божје: "Уселићу се у њих и живећу у њима, и бићу им Бог и они ће бити мој народ" (II Кор. 6,16).

 Уље у свећњацима мудрих девојака, које је горело јасно и непрестано, јесте уствари благодат Духа Светога. Девојке са тако упаљеним свећњацима могле су дочекати Женика који је дошао у ноћ и ући са Њим у двор радости. А луде, видевши своје угашене свећњаке пожуриле су, истина, на трг да купе уља, но нису успеле да се на време врате, јер су се врата у међувремену затворила. Трг – то вам је наш овоземаљски живот; затворена врата брачног двора, која су спречила приступ до Женика – јесте смтр човекова; мудре и луде девојке – то су душе хришћанске.

Уље, дакле, нису дела, него благодат Свесветог Духа Божјег која се кроз добра дела задобија унутра у души. Tа благодат претвара наше биће од овог трулежног у нетрулежно, смрт душе у живот духа, таму у светлост, пећину нашег бића у којој су привезане страсти као животиње и зверови, у храм Божји, у пресвети двор вечне радости у Исусу Христу Господу нашем, Творцу, и Спаситељу и вечном Женику наших душа.

    О како је велико сажаљење Божје због наше беде, због наше непажње према Његовим страдањима за нас! Стога Сам Бог вели: “Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са Мном” (Откр. 3,20), разумевајући пред вратима ток нашег живота још не затворен смрћу. О како бих ја желео да ви будете кроз свој живот свагда у Духу Божјем!

    “У чему вас затекнем у томе ћете и бити, говори Господ”. О тешко, тешко нама ако нас затекне оптерећене бригама овога света, јер ко ће отрпети гнев  Његов, а пред гњевом Његовим ко ће се одржати!

Зато је и речено: “Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст” (Мат. 26,4), тј. да се не лишите Духа Божјег, јер бдење и молитва доносе нам благодат Његову.

 

 

 

Назад