Све је јасно онима које Бог обдари разумом. Наша невоља је у томе што не

иштемо тај разум који се не горди, јер није од овога света  

 

"Али, на који начин" упитах ја "могу сигурно знати да се налазим у Духу Светоме?"

"То је врло просто, одговори Старац. Све је јасно онима које Бог обдари разумом. Наша беда је у томе што ми не иштемо тај разум који се не горди, јер није од овог света. Тај разум, испуњен љубављу према Богу и ближњима, упућује сваког човека на пут спасења.

Тај разум је оно познање истине о којем говори св. апостол Павле: ''Бог хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине'' (I Тим. 2,4). О њему говори св. Еванђеље кад вели: ''Тада им (Господ) отвори ум да разумеју Писмо'' (Лука 24,45). Налазећи се у том разуму, Св. Апостоли су јасно знали да ли Дух Свети пребива у њима или не. Испуњени Њиме они су могли тврдити да је дело њихово свето и угодно Господу Богу и говорити: ''Јер нађе за добро Свети Дух и ми...'' (Д. ап. 15,28).

Видите ли, дакле, како је то једноставно?"

"Ипак, ја не разумем како могу поуздано знати да се налазим у Духу Божјем. Како могу сам у себи распознати Његово истинско јављање?"

"Ја сам вам већ рекао, рече о. Серафим, како је то врло лако и објаснио сам вам како људи бивају у Духу Божјем и како се распознаје његово присуство у нама... Шта вам је још потребно?"

"Потребно ми је, одговорих, да то и осетим."

Тада ме о. Серафим ухвати чврсто за рамена и рече:

"Ми смо обојица сад у Духу Божјем, и ја и ти... Зашто ме не погледаш?"

Ја рекох:

"Не могу, Оче. Из ваших очију сипају муње. Лице вам је светлије од сунца. Боле ме очи кад вас погледам."

"Не плашите се! И ви сте сад постали светли као ја. И ви сте у пуноћи благодати Духа Божјег, иначе вам не би било могућно да мене видите таквог."

Онда се наже према мени и тихо ми рече на уво:

"Благодарите Господу Богу за неисказану милост према вама. Ви сте видели да се још нисам био ни прекрстио; само сам се у мислима, у срцу свом, помолио Господу Богу и унутра у себи рекао: Господе, удостој га да јасно види и телесним очима силазак Твог Духа Којим Ти удостојаваш децу своју онда кад благоизволиш да им се јавиш у светлости славе Твоје! И гле, Господ је одмах испунио смирену молбу убогог Серафима... Како, дакле, да му не благодаримо обојица за овај Његов неисказани дар! Ни великим подвижницима Господ не јавља увек тако милост своју. Дух Свети благоизволео је утешети скрушено срце ваше као нежна мати и то молитвама и заступништвом саме Богородице. Зашто ме не погледате у очи? Погледајте просто, не бојте се Господ је с нама!"

Ја  погледах у његово лице и сав претрнух.

Замислите: у средини сунца, при његовом најјаснијем подневном блистању стоји лице човека који с вама разговара. Видите покрете његових усана, видите како се мења израз његових очију, чујете његов глас, осећате његове руке на својим раменима, но не само што не видите те руке и њихов облик, него не видите ни самога себе ништа, осим једне заслепљујуће светлости што се надалеко простире, и осветљава јарком светлошћу и снежну пољану и пахуље снега које су падале на мене и великог Старца.

"Шта осећате?" упита ме отац Серафим.

"Необично ми је лепо," одговорих ја.

"Али, како је то лепо? Управо шта?"

"Осећам такву тишину и мир у души да то речима не могу изразити."

"То је," рече о. Серафим "онај мир за који је Господ рекао Својим ученицима: ''Мир вам остављам. Мир свој дајем вам. Не дајем вам га као што свет даје" (Јован 14,27). "Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света изабрах, зато мрзи на вас свет (Јован 15,19). "Али не бојте се, јер ја победих свет'' (Јован 16,33).

Ето, таквим људима, омрзнутим од овог света, али изабраним од Бога Господ даје тај мир који ви сада осећате ''мир Божји, који превазилази сваки ум'' како каже Апостол. И стварно, душевно благостање које тај мир производи у нама, речима се не може исказати. Христос Спаситељ назива га својим миром, а не миром овог света, јер га никакво земаљско благостање не може дати нашем срцу. Тај се мир дарује одозго, од самог Господа Бога и зато се назива миром Божјим... Шта још осећате?

"Необичну сладост," одговорих ја.

"То је она сладост за коју се у Светом писму каже: ''Хране се од изобиља дома Твога, и из потока сладости Твојих Ти их напајаш'' (Пс. 36,8). Та сладост сад испуњава наша срца и разлива се по читавом нашем телу. Од тога наше срце као да се топи... Шта још осећате?"

"Необичну радост у срцу."

"Кад Дух Божји посети човека и обасја га пуноћом Свог доласка тада се душа испуњава неисказаном радошћу, јер Дух Божји чини радосним све чиме се дотакне. То је она радост о којој говори Спаситељ у св. Еванђељу:

''Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин. Али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет'' (Јован 16,22). У свету ћете жалосни бити, ''али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости нико неће узети од вас'' (Јован 16,21).

Велика је радост и велика утеха коју сад осећате у срцу, али знајте, све је то непознато у поређењу с радошћу коју је Господ обећао после смрти онима који Га љубе. Јер ''што око не види, и ухо не чу, и у срцу човеку не дође, оно уготиви Бог онима који Га љубе'' (Кор. 2,9).

Сада нам се даје да осетимо само одблесак те небеске радости, па кад је од тога тако лепо и весело на души, колика је тек радост припремљена тамо онима који плачу овде на земљи! Гле, и ви сте се наплакали у вашем животу, па каквом вас радошћу Господ, ево, теши још у овдашњем животу! На нама је сад да прилажемо труд на труд и напредујемо из силе у силу како бисмо достигли меру узраста пуноће Христове и на нама се испуниле речи Господње:

''Који се надају у Господа добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не умарају се'' (Ис. 40,31) и њима ће се јавити Бог на Сиону у озарењу и небеским вишењима. Тада ће се наша садашња радост, коју осећамо у маломе и на кратко, јавити у свој пуноћи својој, и нико је неће узети од нас и Бог ће нас испунити неисказаним небеским блаженствима... Шта још осећате, ваше богољубље?

"Необичну топлоту," одговорих.

"Како топлоту? Па ми седимо у шуми. Напољу је зима, под ногама нам је снег, на нама снег, и одозго непрестано веју пахуље... Каква би овде могла бити топлота!?"

"Онаква каква бива у купатилу кад станемо у пару."

Старац ме опет запита:

"Зар и онакав задах какав је у купатилу?"

"Не, одговорих ја, ништа не земљи није слично овом мирису."

Отац Серафим се благо осмехну и рече:

"И ја осећам исто што и ви, али вас намерно питам да ли и ви то осећате. Рекли сте велику истину. Ништа на земљи не може се упоредити са овим мирисом који ми сад осећамо, јер нас окружује миомир Светог Духа Божјег. Зар би нешто земаљско могло бити слично овоме?"

"Ви ми рекосте да је овде топло као у купатилу, али, погледајте, снег се не топи на нама, нити под нама. Мора, дакле, да та топлота није у ваздуху, него у нама самима. То управо и јесте топлота коју наше срце иште од Господа у молитви:

''Огреј ме топлотом Духа Светога!'' Загрејани њоме свети пустињаци се нису плашили хладноће. Штитила их је нерукотворена хаљина благодати Духа Светога. Благодат Божја испуњава изнутра срца наша по речи Господњој ''Царство Божје је унутра у вама'' (Лука 17,21).

Ово царство Божје, дакле, сад је у нама. Благодат Духа Светога зрачи из нас и споља, и испуњава чудесним миомиром ваздух око нас, и наслађује наша чула небеском насладом и напаја наша срца неисказаном радошћу.

Ово је оно стање о којем св. Апостол Павле говори: ''Царство Божје није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме'' (Рим. 14,17). Видите, дакле, наша вера није ''у вештим речима људске премудрости, него у јављању Духа и силе'' (I Кор. 2,4). У томе се нас двојица сада налазимо. О томе је Господ говорио кад је рекао: ''Има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божје да дође у сили'' (Марко 9,1).

Ето чега нас је Господ Бог удостојио данас! Ето шта значи бити у пуноћи Духа Светога, о чему св. Макарије Египатски пише: ''Био сам у пуноћи Духа Светога''. Том пуноћом испунио је Господ сада и нас убоге...

"Гле, изгледа, да више немате шта да ме питате! Сад сами знате како то човек бива у благодати Свесветог Духа Божјег. Да ли ћете се сећати јављања неисказане милости Божје која нас је данас посетила?"

"Не знам, Оче," рекох ја, "да ли ће ме Господ удостојити да се заувек сећам овако живо и јасно ове милости Божје коју сад осећам!"

"Ја мислим," одговори велики Старац, "да ће вам Господ помоћи да кроз цео живот задржите ово у сећању; иначе се благодат Његова не би тако брзо приклонила смиреној молитви мојој и не би тако брзо послушала убогог Серафима, тим пре што ово није дано само ради вас једног да ви једини разумете, него се то преко вас даје целоме свету да бисте, потрудивши се у делу Божјем могли и другима бити од користи. "

 

 

Назад