Да ли имамо истог Бога са нехришћанима?
Отац Василије Сакас

 

"Јевреји, муслимани и Хришћани ... ова три израза идентичног монотеизма, говоре најизворнијим и древним, чак и најснажнијим и најпоузданијим гласом. Зашто не би било могуће да у име истог Бога, уместо рађања неизмирљивих супротности, тежимо пре узајамном поштовању, разумевању и мирољубивом истовременом постојању? Зар не би било боље да нас тежња ка истом Богу, истом Оцу, без предрасуда богословских расправа, одведе  пре једнога дана до открића које је тако очигледно, ипак још тако тешко - да смо сви синови истог Оца, и да, смо због тога, сви браћа?  

Папа Павле VI
Лист
La Croix,
Авг. 11, 1970

 

Другог априла 1970-те, велика верска манифестација одиграла се у Женеви. У оквиру Друге Конференције Удружења Уједињених религија, представници изабраних вера били су позвани да се окупе у Катедрали Светог Петра. Ова заједничка молитва била је заснована на на следећим побудама: верни свих ових вера били су позвани да заједно обожавају истог Бога! Пођимо сада и видимо да ли је ова тврдња пуноважна са становишта Светог Писма.

Да би боље објаснили ствар, ми ћемо се ограничити на три вере које су историјски пратиле једна другу у овом редоследу: Јудаизам, Хришћанство, Ислам. Ове три религије полажу право на заједничко порекло: као обожаваоци Бога Авраамовог.

Према томе, врло је распрострањено мишљење да пошто ми сви полажемо право на потомство Авраамово (Јевреји и муслимани по телу, а Хришћани духовно), ми сви имамо за Бога, Бога Авраамовог и сви ми обожавамо (сваки на свој сопствени начин, природно) истог Бога! И, овај исти Бог утврђује на неки начин нашу тачку јединства и у "заједничком разумевању", и ово нас позива на "братски однос", као што је  Велики Рабин др Сафран истакао, парафразирајући Псалм: "Ох, како је добро када браћа живе заједно."

У овој перпективи, очигледно је да је Исус Христос, Бог и Човек, Син Савечан са Оцем, без почетка, Његово Оваплоћење, Његово Страдање, Његово Величанствено Васкрснуће и Његов Други и Страшни Долазак - постају подређени детаљи, који не смеју да нас спрече у "братимљењу" са онима који посматрају  Њега као обичног пророка (по Корану), или као сина проститутке (по Талмудском предању)! Тако ми сводимо Исуса из Назарета и Мухамеда на исти ниво. Ја не знам да ли хришћанин достојан имена, може да допусти ово у својој савести.

Човек би могао рећи да би у ове три религије, превазилазући прошлост, човек могао пристати да је Исус Христос био изванредно и изузетно биће и да је Он био послан од Бога. Али за нас Хришћане, ако Исус Христос није Бог, ми не смемо посматрати Њега ни као пророка, нити као човека посланог од Бога, већ само као велику варалицу без такмаца, пошто је прогласио Себе Сином Божијим градећи Себе, према томе "једнаким са Богом!(Мар. 14: 61-62).

По овом екуменистичком решењу на над-конфесионалном нивоу, Троједини Бог Хришћана, биће исти као једнобоштво у јудејству, у исламу, код древног јеретика  Савелија, код савремених анти-тринитаријанаца и свакако, Илуминистичких секти. Тако не би биле Три Личности у Једном Божанству, већ једна Особа, непромењива за неке, или која узастопно мења "маске" (Отац-Син-Свети Дух) за друге! И без обзира на све то, неко би хтео да каже да је ово - исти Бог!

Овде би неки могли наивно да предлажу: Али ипак за ове три религије постоји заједничка тачка: све три исповедају Бога Оца! Али по Светој Православној Вери, ово је лудост. Ми увек исповедамо: слава Светој, Једносустној, Животворној и Нераздељивој Тројици. Како би могли одвојити Оца од Сина када Исус Христос уверава: "Ја и Отац Једно смо" (Јов. 10: 30); и Свети Јован Апостол, Јеванђелист, и Богослов, Апостол Љубави, јасно сведочи: "Особе које одричу Сина, ни Оца немају" (Јов. 5: 23).

Али чак и да сви ми називамо Бога Оцем: коме је Он стварно Отац? За Јевреје и муслимане, Он је Отац људи у плану стварања; док за нас Хришћане Он је Отац у нашем Господу Исусу Христу "на посинаштво" (Еф.1:4-5) у плану искупљења.

Каква сличност се налази, онда, између Божанског Очинства у Хришћанству и других религија?

Други би могли рећи: Али свеједно, Авраам је обожавао истинског Бога; и Јевреји кроз Исаака и муслимани кроз Агару су потомци овог истинитог поштоваоца Бога.

Овде се морају направити неке ствари јасним: Авраам је обожавао Бога, уопште не у облику једноличног монотеизма других већ у форми Свете Тројице. Ми читамо у   Светом Писму: "После му се јави Господ у равници мамријској... и поклони се до земље" (Пост. 18: 1-2).

Под којим обликом је Авраам обожавао Бога? Као једнолични облик, или као симбол Божанског Тројединства? Ми Правоверни Хришћани поштујемо ово Старозаветно испољавање Свете Тројице, на дан Тројице, када улепшавамо наше цркве  гранчицама које симболишу древни храст, и када поштујемо у средини храма икону Три Ангела, баш као што је наш отац Авраам обожавао!

Телесно порекло од Авраама не може бити за нас од користи, ако смо необновљени водом у Крштењу у Веру Авраамову. И Вера Авраама је била Вера Исуса Христа, као што је  Господ Сам рекао: Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се. (Јов. 8: 56)

Таква је такође била Вера Пророка-Краља Давида, који је чуо Небесног Оца како говори Свом Једносустном Сину: "Рече Господ Господу мом" ( Пс. 109: 1; Дела 2: 34 ). Таква је била Вера Три Младића у ужареној великој пећи, када су били сачувани од Сина Божијег (Дан. 3: 25); и Светог Пророка Данила, који је имао Визију две природе Исуса Христа у Тајни Оваплоћења када је Син Човечији дошао до Старца (Дан.7:13).

Зато је Господ, наглашавајући (биолошки неоспорно) потомство Авраамово, рекао: "Кад бисте ви били деца Авраамова, цинили бисте дела Авраамова" (Јов. 8: 39), а ова дела су "да верујете Онога кога Бог посла" (Јов. 6: 29).

Ко онда представља потомство Авраамово? Синови Исаака по телу, или синови Агаре Египћанке? Да ли Исаак или Исмаил представљају потомство Авраамово? Шта Свето Писмо учи устима божанског Апостола? "А Аврааму и семену његовом бише речена обецања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос" (Гал. 3: 16)

"А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници" (Гал. 3: 29). Онда је значи у Исусу  Христу, Авраам постао "отац многим народима" (Пост. 17:5; Римљ.4:17). После таквих обећања и таквих уверења, какво значење има телесно порекло од Авраама?

По Светом Писму, Исаак се сматра као семе или потомство, али само као лик Исуса Христа. Као супротстављен Исмаилу (сину Агаре; Пост..16:10-11), Исаак је  рођен у натприродној "слободи" неплодне мајке, у старости и против закона природе, слично нашем Спаситељу, Који је био чудесно рођен од Дјеве.

Он се пењао уз брдо Морије, баш као што се и Исус пењао уз Голготу, носећи на Свом рамену дрво за приносење Жртве. Анђео је избавио Исаака од смрти, баш као што је Анђео одвалио камен, који је показао празан гроб, да Васкрсли није више ту.

У часу молитве, Исаак је срео Ребеку у пољу и увео је у шатор своје мајке Саре, баш као што ће и Исус сусрести Своју Цркву на облацима да би је увео у Небеска Обиталишта, Нови Јерусалим, много жељену Отаџбину.

Не! Ми уопште немамо истог Бога, ког нехришћани имају! Sine qua non за познање Оца, је Син: "Који виде Мене, виде Оца; нико неће доћи Оцу до кроза Ме" (Јов.14: 6,9). Наш Бог је Бог Оваплоћени, "Шта видесмо очима својим, шта руке наше опипаше" (1 Јов. 1:1)

Нематеријално је постало материјално ради нашег спасења, као што говори Свети Јован Дамаскин, и Он нам је открио Себе. Али када је Он открио Себе данашњим Јеврејима и муслиманима, тако да би могли да претпоставимо да они познају Бога? Ако они имају познање Бога  ван Исуса Христа, онда се Христос оваплотио, умро и устао узалуд!

Не, они не знају Оца. Они имају представе о Оцу; али свака представа о Богу је идол, зато што је представа производ наше масте, слика бога у нашој сопственој машти. За нас Хришћане, Бог је незамислив, несхватљив, неописив и нематеријалан, као што говори Свети Василије Велики. Ради нашег спасења, Он је постао (у степену у коме смо сједињени са Њиме) схватљив, описан, материјалан, откривењем Тајне Оваплоћења Његовог Сина. Њему слава у векове векова. Амин. И зато Свети Кипријан Картагински уверава да ко нема Цркву за Мајку, нема ни Бога за Оца!

Нека нас Бог сачува од Отпадништва и од доласка Антихристовог, припремних знакова који се умножавају из дана у дан. Нека нас Он сачува и од великих невоља, које ни изабрани не би могли да издрже без Милости Онога Који ће скратити те дане.

И нека нас Он сачува у малом стаду,  остатку према избору Милости тако да би ми могли налик Аврааму, да се радујемо у Светлости Његовог Лица, молитвама Пресвете Владичице Богородице и Увек Дјеве Марије, свих Небесних Сила, хорова Сведока, Пророка, Мученика, Јерарха, Еванђелиста и Исповедника који су били верни до смрти, који су пролили крв своју за Христа, који су нас родили Јеванђељем Исуса Христа у води Крштења. Ми смо њихови синови слаби, грешни, непотребни, то је сигурно; али нећемо подићи своје руке према другом богу.

 

Амин!  

 

 

^