О Светој Литургији

 

Централно богослужење у хришћанској Цркви јесте Света Божанска Литургија. Сва остала богослужења, као часови, вечерња, повечерје, полуноћница и јутрења само су увод у Свету Литургију.

 Сама грчка реч литургија значи: народно дело, или опште дело. То одговара анђелском саопштењу Јосифу, заручнику Пресвете Деве Марије: „да ће родити Сина, и наденути му име Спас (Исус), јер ће Он спасти народ свој од гријеха њихових“ (Мат. 1, 21).

То одговара и поимању Светих Апостола. Тако је изјавио Апостол Петар пред поглаварима народа јеврејског: "Јер нема другог имена под небом данога људима којим би се могли спасти" (Дела Апост. 4,12). Апостол Павле говори да је Христос „за све окусио смрт" (Јевр. 2,9).

Према томе Христос је дошао у свет на опште или народно дело, на Литургију. Дошао је да позове све људе у свету, све народе, сва покољења до краја времена ка спасењу, и да својом жртвеном смрћу, својом невино проливеном крвљу осигура то спасење и отвори рајска врата свима и свакоме, од почетка до краја историје људске, ко добровољно жели да прими спасење и уђе у Рај Божји, под једним јединим условом да следује Њему и испуњава све заповести Његове (Јов.1,12). Но сви га не примише и не примају. „А који га примише даде им власт да буду синови Божији". Не примише га сви - мада је Он платио цену за све - нити ће га икад сви примити из простог разлога, што се он није хтео послужити силом, нити икаквим насилним методом земаљских царева и неких оснивача других религија. Његов метод је небески, тј. љубав и добра воља. Овим методом стварају се синови Божији, а оним робови. А Бог неће робове но синове. Синови су пак Божији само они који се по слободи и доброј вољи одлуче да то буду, другим речима који на љубав Христову према људима одговоре љубављу својом према Христу и пођу за Њим... Најзад Он је испунио сва своја обећања и пророштва и јавио се на замљи као човек.

Јавио се у свету, кад је сав свет „лежао у злу" и у мраку сатанске власти,

 

да „раскопа дјела ђавоља",

да својом речју просвети род људски истином,

да својим духом унесе силу у душе људске,

да својим чудесима јави свемоћ своју и ништавило ђавола,

да својом жртвом искупи род људски од свих греха,

да својим васкрсењем докаже и опште људско васкрсење у своје време, и да својим вазнесењем у небо укаже људима где је њихова права отацбина, у којој сви свети Анђели Божји жудно чекају њихов повратак.

 

И као што је у Христу све утемељено: вечност и временост, почетак и свршетак, невидљиво и видљиво, прошло и будуће, мртво и живо, тако и у светој литургији, у свештеној представи Христове земаљске драме. Сви ближи и даљи и најудаљенији кругови створених интелигенција секу се у њој као у жижи. Јер у тој жижи показује се чудо над свим чудима, које превазилази чудо Божије величине и моћи, и страхоте и мудрост, а то је чудо Божје љубави „која превазилази разум" гле, сви ти кругови створених интелигенција виде свога творца у човечијем облику закланог као јагње. Да, закланог и принесеног на жртву за очишћење и искупљење и спасење најпрљавијег кола од свих створених интелигенција после сатанских хорди, - а то је род људски.

Небеске силе гледају са трепетом и ужасом на такво понижење Бога Славе и на Његову жртву, а ми хришћани са покајним смирењем и превеликом благодарношћу. Отуда се Света Литургија назива и Евхаристијом, што значи благодарност.

И тако дакле и у том смислу литургија има опште народно или еванђелско дело. Као опште дело она не исказује никога осим оних који сами себе исказују.

 

 

 

^ >