Разговор

 

Што си се тако зачудио пријатељу мој? Што си отворио уста и очи и у страху и чуду слушаш речи моје, као неко кад види велики пожар што у ноћи осветљава велики град?

Зачудио се велиш неслућеној величини онога посла што свештеник у тајности, иза завесе, свршава на полуосветљеном Жртвенику налик на пећину. Зачудио си се просторном и временском обиму тога посла, који обухвата целу куглу земаљску, и прелази у небеса, и прелази у вечност, што превазилази бројеве народа земаљских и сав број правоверних душа људских. Тим .../нејасна реч/ размерама и по простору и по времену и по броју ти си се зачудио. И ја те разумем.

Разумем те што ниси досад могао разумети величанствени програм Христов, по коме треба да се спасу сви живи и умрли, сви јучерашњи, данашњи, и сутрашњи. Гле, ти живиш у времену када људи стварају сантиметарске програме од данас до сутра. Живиш у поколењу за које је прошлост само смрт, садашњост глад а будућност магла. Зато окренути леђима прошлим поколењима предака својих као непостојећима, муче се како би једино дошли одмах до добре паше, да се наједу, и да остатке оставе деци сабрани су као орлови на мртво тело сви неверници свих времена. Заједно са својим сићушним програмима они се надују тренутно и прсну као клобуци на води. Хоћеш ли питати море где су они клобуци који су се јуче беласали на њему?

Отуда оно што хришћански свештеник врши на Проскомидији веће је просторно, временски и бројно, и несравњиво важније од бучних програма ма кога другог супротног томе збора, друштва или организације у свету. Христос је победио сатану и смрт. И за Њега нема мртвих. На малом Дискосу око Њега су сабрани мртви и живи у многим миријадама миријади сви живи као што је Он жив. Ту су и твоји умрли родитељи и твоја изгинула деца. Не бој се но радуј се. И на томе нечувеном збору људи, племена, језика и народа што представљају фамилију Божију председава свештеник Христов са трепетом и достојанством. Благо њему ако види пред ким дејствује, зашто дејствује и за кога дејствује. Благо њему...  

 

 

 

 

< ^