Митарство Прво

 

Грех језика митарство је прво.

На коме се душа истјазава,

Од демона злоласних трубача,

Свака речца што је језик реко,

Нити се губи, нит се заборавља.

Звук и слика њезина остаје

Да пред душом по смрти се јави.

Срамне речи, речи богохулне,

Псовке страшне, псовке бујесловне.

И узвици празног хохотања

Све ће душа чути поновљено

Што је икад на земљи изрекла

Грдећ себе, Бога, или људе,

А за што се није покајала

Пре растанка са животом овим.

Све ће чути од црних демона

А пред Божјим Светлим Ангелима.

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања,

Душа себе оправдат не може

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако ли има вере и других добрих дела,

Ако ли има вере и кајања,

Ако ли има страха и молитве,

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божијим Ангелима.