Митарство пето

 

Пета стража јоште црњих демона

Што за леност истјазују душу:

За све дане лено пролежане

И предуге ноћи проспаване.

За сву туђу муку поједену,

И за дужност своју несвршену,

За ленивост и тела и духа,

За безбрижност на делу спасења,

За кајање увек одлагано,

За молитве никад непочете,

Божје сужбе вазда пропуштене,

Добра дела вазда одоцњена

Све ће душа видет поновљено,

Све ће ћути редом набројано,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих Ангела,

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере, суза и кајања

Бар на страшном часу самртноме,

Немадне ли страха и молитве,

Милосрђа и благе кротости

Душа себе оправдати неће

Нит корака навише крочити

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечно шкргутања.

Ако ли има других добрих дела,

Много вере и суза кајања

Бар на страшном часу смртноме,

Много страха, много молитава.

Милосрђа и благе кротости

Тад се душа у висину диже

Узношена Божијим Ангелима.

 

 

Назад