Римокатолицизам потискује Православље на Косову

 

Две главне цркве које се налазе на Косову су Римокатоличка и Србска Православна. Није их тешко разликовати.

Србске православне храмове лако је препознати по око њих начич-каним НАТО-тенковима, окружене бодљикавом жицом, барикадама од врећа с песком и до зуба наоружаним војницима, који легитимишу оне што улазе у храм.

Никаквих стражара и барикада нема око римокатоличких цркава.

Шездесет хиљада католика, који чине 4% становништва провинције, нашли су дугоочекивани простор и могућност развоја. У исто време, некад доминантна Србска Православна Црква налази се на сталном удару агресије албанских муслимана, који је поистовећују са деценијском државном дискриминацијом. Пошто су већина косовских католи-ка - Албанци, мећу њима и муслиманима нема националне мржње која раздваја православне Србе и муслимане - Албанце.

У недавном интервјуу који је дао католички бискуп Марко Сопи у својој резиденцији у другом по величини косовском граду, он је живим бојама насликао будућност Цркве у пострадалој области, где се под вођством НАТО-а и администрације УН постепено успоставља поредак.

Ако се економски услови побољшају, наш број ћe расти. Стопа рађања је висока, и наш број ће расти, само ако останемо овде", рекао је Сопи, приметивши да је просечан број деце у католичким и муслиманским породицама четворо или петоро. Привредно побољшање може да привуче још око 40 хиљада косовских католика, који имају своје жупе у Хрватској, Аустрији, Немачкој и Детроиту, примећује он.

Ватикан, очито, такође верује у косовске католике. Крајем јуна провинцију су програсили апостолском администратуром, а Сопи је одређен за папског администратора. Папске администратуре су претходнице пуноправних бискупија у оним областима у којима није уведена епархијална структура. Пре тога Косово је било део Бискупије скопске у Македонији, земљи која је 1991. добила независност од Југославије. Ако се тренутна тенденција појача, римокатолицизам he потиснути србско православље са његове доминантне позиције на Косову.

Око 150 хиљада Срба побегло је са Косова прошле године, од када су снаге НАТО-а обезбедиле повратак албанских избеглица. Остало је око 100 хиљада православних Срба, који живе у непријатељском и опасном окружењу.

Бискуп Сопи, добродушан човек заповедничког држања, вели да је бекство Срба са Косова било природан процес. Једно је морало бити јасно: Срби су побегли у Србију не само зато што су их прогнали Албанци", вели он, додајући да су се Срби понашали веома лоше у последњих десет година, а нарочито за време рата, па је било сасвим природно да се боје за свој живот".

У току 78 дана НАТО-бомбардовања и рата Срба против косовских Албанаца, Сопи је остао на Косову скупа са 36 својих жупника и 70 ча-сних сестара. Он каже да католици нису били дискриминисани због своје вере.

Ипак, муслимански лидери кажу да је 217 џамија у региону било оштећено. Првославни говоре о преко 80 разорених храмова и манастира (сада их је знатно више, нап. ред.)

Наоружана новим могућностима за свећенике, обећањима да ћe западне католичке организације направити први у историји Косова католички дечји вртић и основну школу, уз срдачне односе са политичким хегемонима - косовским Албанцима, Католичка црква има намеру да крене у делатност невићену од краја XIX века, када је, за време отоманских господара, почело масовно подизање храмова.

Поред демографске динамике, изазване одласком Срба и великом плодношћу католика, поједини верују да he Католичка црква расти просто зато што је привлачнија.

Католицизам је цивилизованији, и народ Косова се у то уверио", вели Пол Кукели, 55-годишњи католички сељак, који је изашао да попуши цигарету у току мисе на којој је обављано посвећење за свећеника, у престоници Косова, Приштини. Ми се окрећемо Европи. Несумњиво је да ћe Католичка црква расти".

Бахтир Хамза, други католик који је изашао да предахне за време двочасовне службе, у којој је учествовало на десетине свећеника и три католичка бискупа са Балкана, рекао је да је он сам био реткост на Косову: муслиман који је постао католик.

Када се обраћао, Хамза, 44-годишњи књижевник, наишао је противљење својих суграћана - муслимана јер је решио да свој дом претвори у римокатоличку цркву. Хамза каже: Ја верујем да је сваки Албанац у суштини католик. Они су били принуђени да постану муслимани због Турака. To је била катастрофа која је снашла албански народ". Без обзира на непријатељство суседа, Хамза се заклео: Од свог дома направићу цркву да бих се борио против примитивизма ислама".

He би се могло рећи да његове погледе дели окружење. Бискуп Coпи наглашава како се мучно одвијао његов покушај да после рата уприличи мећурелигијски сусрет измећу великог муфтије Реџепа Боје, србског православног епископа Артемија (Радосављевића) и њега.

По речима Андреаса Шолгимија, косовског саветника за религијска питања при Организацији за европску безбедност и сарадњу, католици и муслимани су одавно успоставили пријатељске односе у региону. Он се позива на лично искуство, причајући о свом присуству на два верска празника у косовској престоници Приштини.

На полноћки у католичкој цркви за Божић било је око 2-3 хиљада муслимана", рекао је Шолгими, додајући да су му касније, када се око 100 хиљада муслимана сабрало да обележе крај Рамазана, рекли да је тамо било око 500-600 католика".

 

Година 2000.

ФРЕНК БАУМ

www.pravoslavie.ru/analit/sobytia/kosovopravacath.htm

 

Превео:

Владимир Димитријевић

 

 

 

< ^ >