Како треба да се односимо према Светом Патрику

 

Исповест Светог Патрика изузетно једноставно написано дело о томе, како је стремио да служи Богу, са каквим искушењима се сусретао на том путу и кроз каква је страдања прошао. Из тога, што пише Свети Патрик, могуће је закључити, да он у своје време није уживао ту општу славу, која окружује његово име данас.

Тачно је, он је чинио чудеса, и многи су га веома уважавали; и опет имао је трвења са епископима и свештенством, и код многих су неретко настајале сумње у вези правилности његових односа у једном или другом случају. То нам показује, да такође они, који на послетку бивају прослављени, у периоду свог земног живота, пролазе кроз ту борбу, кроз коју сваки од нас мора проћи, ако спасава своју душу.

Веома је важно, да гледамо на Светог Патрика не са тачке гледања те славе, коју је он обрео код људи, већ са тачке гледања онога, каквим се он заиста јавља, то јеста да га посматрамо духовним очима, да би схватили његово значење у духовном животу.

Нема уопште никаквог значаја чињеница, да данас свако на његов празник носи зелену одећу. Када сам ишао у школу, имали смо такође обичај да нешто учинимо са оним, ко не би био обучен у зелено тог дана: завезати га и томе слично.

Наравно, код оних, који су чинили такве ствари, није постојало никакво схватање о значају Светог Патрика и о томе, да је он био Православни Светитељ. Једноставно су школарци поступали у складу са општим мишљењем, које је сматрало, да је Свети Патрик Велики Светитељ. Тако се постепено личност Светог Патрика лишила сваког религиозног значења и поштовање његовог спомена сматра се нечим, сличним сујеверју, као некакав вид потпуно празног ритуала.

Неки и говоре, да нам не пристоји да се односимо према Светом Патрику на такав начин. Он је био огњени Апостол Христа. Посебно зато, јер је био изабран од Бога, успело му је да у веру обрати цео ирски народ.

Све нас, надахњују Житија таквих људи, као што је он, и код нас се јавља стремљење да сами учинимо нешто слично. Шта ми можемо учинити? Неискусном новообраћенику може доћи у главу мисао: Па, поћи ћу у Ирску и учинићу тамо нешто велико. Ништа од тога се не дешава.

Није могуће учинити било шта слично томе, што је учинио Свети Патрик, јер су његова дела могла бити учињена само једном. Наравно, у неким малим делима, могуће је подражавати му, али у општем и у целини таква буквална имитација не води ничему.

Треба да тражимо у Житијама Светих (таквих Светих, као Свети Патрик) својеврсно надахнуће или указивање на то, што би могли ми реално учинити, у складу са нашим положајем, нашим условима.

У чему је та стварност? Шта ми морамо учинити, да би горели тим апостолским огњем, као и Свети Патрик, у условима нашег времена? Огледамо се око себе и скоро ништа не налазимо у ставрности од тих надахњујућих тренутака, карактеристичних за раздобља, у којима је живео Свети Патрик. То је било време, када су се у Православну веру обраћали читави народи, када је постојало цветање монаштва, када је постојало велико стремљење ка истинском Православљу. Насупрот томе, огледајући се око себе, ми видимо углавном оно, због чега је могуће пасти духом и опустити руке.

Могу питати, зашто данас нема тако великих Светих, сличних Светом Патрику? Историјски то је врло схватљиво. То је била апостолска епоха. Било је време, када цели народи нису знали истинску веру и Апостоли су били послани да их обрате.

У наше време практично цео свет је већ слушао о Христу и веома је мало остало на земљи таквих, потпуно паганских племена, до којих није стигла Реч Божија. До нас стално долазе вести о проповеди Православља дивљим племенима Источне и Централне Африке. Али у већини области земаљске кугле, људи су се духовно и морално истрошили и испразнили.

Они су некада слушали о Хришћанству, а сада им је дојадило, и они су се уморили од њега. Тешко је надахнути се при гледању свега тога. Овде, онде се дешава невелико ново-обраћење, оних који виде у Хришћанству нешто ново, који налазе у хришћанству нешто неподесно, уобичајеном мишљењу о њему.

И поред тога постоји мало, врло мало за надахнуће у овом свету, ако гледамо на њега очима Православља.

 

 

Назад