Грех хуле на Духа Светога

 

Какав је узрок таквог дејства јереси? Тај узрок састоји се у чињеници да овај страшни грех, који у себи садржи хулу на Духа Светога, потпуно отуђује човека од Бога, предајући га под власт сатане. У таквом стању човек није способан ни за какву помисао, или осећање или поступак духовни, па је стога неспособан да пребива у духовном стању. Напротив, у њему се снажно развијају душевна и плотска стања. У таквом човеку обилно се точи премудрост земна, душевна, бесовска, пуна зависти и гордости /Јак. 3,11,15/. - Кротости, љубави, смирења које би било другима на корист нема у таквој премудрости: онаје многоглагољива и празноречива, пуна људског и бесовског знања, самообмане и обмане оних који јој се предају. Она и не може бити другачија, пошто се помисли јеретика, далеког од благодати Божије, налазе под непрекидним руководством и насиљем палих духова. Да би помисао, реч, дело бити достојни Господа, на њима мора пребивати благодат Духа Светога; помисли, речи и дела лишени такве благодати својина сустарога човека и мрски су Богу, ма колико су спољашношћу својом у очима света чинили мудрима и добрима.

Стање отуђености од Бога, стање самообмане, помрачење ума, киптање најсилнијих страсти одувек су били карактеристични за јеретике, нарочито за јересијархе. Они су се обично налазили под влашћу најразличитијих страсти. Евтихије је, рецимо, био изузетно користољубив, па је, и поред завета сиромаштва, скупио знатну суму новца. Аполинарије је под старе дане имао наложницу.

Арије је написао "Талију" једно дело у стихвоима које се није сачувало, али за које је познато да је било испуњено бесрамним развратом. Наиме, тај спис почели су читати Оци окупљени на Првом Никејском Сабору, али су због бесрамности његове престали, бацивши примерак који им је био достављен у огањ. А таква су дела и новијих јеретика: пуна адске хуле, дрских и лажних умовања, језиве бестидности и разврата. Обичном човеку не може ни на крај памети доћи оно што су изговорили и написали јересијарси. Уосталом, сва су дела јеретичка написана под утицајем злих духова, и сва садрже морални отров кјои душу убија вечном смрћу.

Њихове догматске књиге неизоставно садрже лажне догмате и хулу на догмате дароване Светој Цркви Духом Светим; њихове књиге о подвижништву, иако, споља посматрано, излажу учење о највишим хришћанским врлинама и духовним етањима, у суштини нису ништа друго до плодови и израз самообмане и демонске прелести која није очевидна свету; њихови писци који се баве питањима морала излажу схватања својствена старом Адаму, пошто су само таква схватања њима знана, док је хришћанско учење недоступно умовима и срцима њиховим Романи, комедије и други, очигледно греховни, списи такође су плодови јереси, иако су извесна таква дела, испуњена сладострашћем, писала духовна лица /сетимо се Фенелоновог Телемаха"/. Читање свих тих књига крајње је штетно, иако ће неискусно око отров приметити само у неким од њих, док је у другима он брижљиво скривен. Неприметност отрова не смањује његову јачину, напротив: најопаснији су префињени отрови, њихова разорна моћ је највећа. Читање догматске, или, нарочито, подвижничке књиге неретко изазива блудне помисли, док читање романа буди помисли неверја, разних недоумица и сумњи у погледу вере. - Нечисти духови и греси сродни су међу собом; онај ко се добровољно потчини једном греху без своје воље и по неопходности потчиниће се утицају другог греха, чему је узрок сродност злих духова и страсти. Искуство показује да су јерес и безбоштво људи прихватали најчешће ако су живели развратним животом, као што је и јерес повлачи, са своје стране, морални пад услед међусобног сродства греха.

Почетно дејство свих јеретичких књига састоји се у буђењу помисли сумње према вери. Чувај се да не читаш јеретичке догмате, јер то наоружава против тебе духа хуле"; - саветује Св. Исак Сирин. Делују ли у некоме хулне помисли? Је ли се ко поколебао у поверењу према Православној Цркви, која је једина истинита Црква Христова? Је ли ко постао универзални" хришћанин, који, по своме убеђењу, или, тачније, због свога потпуног непознавања Хришћанства, припада ниједној од њих? - Знај да је у такво стање он доспео читајући јеретичке књиге и разговарајући са онима који су се и сами заразили тим читањем.

Људи којима је овладало сладострашће најрадије читају јеретичке књиге о хришћанском подвижнштву и савршенству, док се моралних књига Православне Цркве и клоне. Зашто то бива? - Узрок ове појаве видимо у сродности духа. Овакви људи налазе насладу у читању књиге која је написана у стању прелести и самообмане и која је зачињена перфидним сладострашћем, таштином, високоумљем - они се умовима и срцима које још није очистило истинито учење Христово представљају као благодатно. Православне књиге позивају на покајање, на остављање греховног живота, на самопожртвовање, самоосуду и смирење - све оно што свет не зна и за чиме не жуди.

Идолопоклонство и све видове јавног одрицања Бога можемо упоредити са нескривеним отровом; од таквог отрова свако се лако може сачувати. Јерес ћемо, међутим, упоредити са храном која прекрасно изгледа, али која је отровна: од таквог отрова тешко је сачувати се како због тога што је он скривен, закамуфлиран, тако и због тога што пријатан изглед и мирис те хране код човека изазивају природну жељу да се засити и да ужива   у   храни.  

Јерес   је   увек   праћена   лицемерјем   и притворношћу; она је многоглагољива, речита, украшена људском ученошћу, и зато лако привлачи људе и одводи их у погибељ.

Несравњено већи број људи предат је вечној смрти кроз јереси него кроз непосредно одрицање од Христа.

 

 

 

ПретходнаНазад