А из града онога многи од Самарјана повјероваше у Њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних. Када, дакле, дођоше к Њему Самарјани, мољаху Га да остане код њих; и остаде ондје два дана. И много их више вјерова за ријеч Његову. Те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос.

 

(Јован 4:39-42)

 

 

Ево првих родова за живот вечни: Самарјани многи обраћају се Христу и примају Га као Спаситељ свијета. Проверили су Самарјанкин израз и уверили се да је Исус заиста Спас свету, Христос = Месија. Стога и говоре жени: "Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста Спаситељ света, Христос": (ст 42). 

Какво ретко исповедништво! И колико у њему искрености, простоте, силе! "Сами чусмо и поузнасмо да је овај заиста Спас света, Христос": то је наше лично искуство.

"Спас света" - целога света, не само Самарјана, не само Јевреја, већ свих људи скупа, и још: целога света што постоји, миче се и живи. Јер, све то стење у оковима греха и смрти, "уздише и тужи" (Рим. 8:22): чекајући спасења од Спаситеља света.

"Сами чусмо и познасмо" - то је најсигурнији начин да се Христос упозна. Треба сам доћи у лични додир са Њим; сам Му постављати питања и добијати од Њега одговоре.

И ако човек није с предумишљајем и предубеђењем пришао Исусу, мора открити у Њему и Спаситеља свога и Спаситеља света. Увек један и за све један, категорички еванђелски императив христопознања: "дођи и види" (Јован 1:46; ср. Јован 1:39)

 

 

 

Назад