Десета Заповест

 

Не пожели куће ближњега својега; не пожели жене ближњега својега;

ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова,

нити ишта што је ближњега твојега.

 

А ово значи:

Чим си пожелео, већ си пао у грех. Питање је сад, хоћеш ли се тргнути брзо од низбрдице, на коју те је твоја жеља навела, или ћеш се котрљати и даље на ниже.

Жеља је семе греха. Грешно дело је жетва псоејаног и узраслог семена.

Запази разлику између ове, десете заповести Божје и претходних девет заповести. У претходних девет заповести, Бог те предупређује од чињења грешних дела, управо од жетве греха. А у овој, десетој запивести, Бог силази на корен греха и грешења, и предупређује те, да не грешиш ни жељама својим.

Стога ова заповест чини мост између Старог и Новог Закона Божјег, првог, датог Богом кроз Мојсеја, и другог, датог Богом кроз Господа Исуса Христа. Јер кад будеш читао Нови Закон Христов, видећеш, да Христос не заповеда више људима, да не убијају рукама, и не чине прељубу телом, и не краду рукама, и не лажу језиком, него Он силази дубоко у душу људску и заповеда, да се не убија ни помишљу и да се не чнии прељуба ни жељом, и да се не краде ни у мислима, и да се не лаже ни ћутке.

Тако, дакле, ова десета заповест чини прелаз ка Закону Христовом, који је духовнији, узвишенији и тежи од закона Мојсејевог.

Не пожели ишта што припада ближњем твом. Јер чим си пожелео, већ си посејао семе зла у срцу, и семе ће расти, и расти, и расти, и ширити се, и гранати се, и гурати твоје руке на грех и твоје ноге и твоје очи и твој језик, и цело тело твоје. Јер тело је, браћо, извршни орган душе. Тело извршује наредбе, које му душа издаје. Оно што душа хоће, тело мора; и оно што душа неће, тело не  мора.

Која биљка, браћо, најбрже расте? Је ли папрат? Заиста, посејана жеља у срцу човечјем расте брже од папрати. Данас узрасте врло мало, сутра је већ двапут већа, прекосутра четири пута, наксутра шеснаест пута, и тако даље.

Јеси ли данас пожелео кућу свога ближњега, сутра ћеш већ кројити план, како да му је узмеш; прекосутра ћеш му је тражити да ти да, а наксутра ћеш му је отети или запалити. Јеси ли данас погледао његову жену са жељом; сутра ћеш вазда мислити, како да је отмеш од свога суседа; прекосутра ћеш се нечисто везати са њом, а наксутра ћеш заједно са њом, смишљати план, како да умориш свога суседа и жену му присвојиш.

Јеси ли данас пожелео вола твога суседа, сутра ћеш га пожелети два пута јаче, прекосутра – четири пута јаче, а наксутра ћеш му украсти вола. Тужи ли те он, што си му вола украо, ти ћеш се на суду бранити и заклети да је во твој.

И тако, из грешне жеље расту и развијају се сва грешна дела. И још запази, да ко погази ову десету заповест, погазиће, једну за другом, и осталих девет заповести.

Чуј један мој савет: старај се да испуниш ову последњу заповест Божију, па ће ти лакше бити испунити све остале. А веруј ми, да онај, чије се срце испуни ружним жељама, толико помрача своју душу, да постане неспособан и за веру у Господа Бога и за рад у одређено време и за светковање недеље и за поштовање својих родитеља. Истина, то важи и за све остале заповести: погазиш ли једну, погазићеш свих девет.

Неки праведан човек, по имену Ловро, остави своје село и повуче се у планину, где све своје жеље, сем жеље за Богом и Царством Божијим, искорени из совје душе. Кроз неколико година, Ловро је само мислио о Богу, молио се Богу и постио. Када се поново врати у село, сви сељаци задивише се светитељству Ловрином. И сви га поштоваху као правог Божјег човека.

А бејаше у истом селу неки Тадија, који позавиди Ловри, па рече сељацима, да и он може бити исти као и Ловро. И удаљи се Тадија у планину, и предаде се самоћи и испаштању. Но после месец дана врати се Тадија у своје село.

И кад га сељаци упиташе, шта је радио за прошли месец дана, он рече: „Убијао сам, крао, лагао, опадао људе, хвалисао се, прељубодејствовао, паликућио, речју, чинио сва могућа безакоња.“

„Како то, кад си био тамо сам?“

„Јесте, био сам телом. Но душом и срцем био сам у друштву с људима непрестано, и што нисам могао чинити рукама и ногама, и језиком и телом својим, чинио сам душом и срцем.“

Тако, дакле, браћо, човек може грешити баш и кад се издвоји од људи и побегне у осаму. Јер ако рђав човек остави друштво људи, нису њега оставиле грешне жеље, његова ружна душа и нечисте мисли.

Зато, браћо, помолимо се Богу да нам помогне, да испунимо и ову последњу заповест Његову и тиме се припремимо да чујемо, разумемо и примимо Нои Закон Божији, т.ј. Закон Исуса Христа, Сина Божјег.

Господе Боже, Господе Велики и Страшни, Велики у делима Својим, а Страшни у неумитној правди Својој! Позајми нам Твоје снаге, Твоје мудрости и Твоје добре воље, да следујемо и овој великој и светој заповести Твојо. Угуши, Боже, сваку грешну жељу у срцу нашем пре него што узрасте и поне нас она гушити.

О Владико свих светова, испуни наше душе и тела Твојом снагом, јер својом снагом ми не можемо чинити ништа; и Твојом мудрошћу, јер наша је мудрост глупост и мрак; и Твојом вољом, јер наша је воља увек зла без Твоје. Приближи се нама, да би се и ми приближили Теби. Пригни се к нама, да би се ми придигли к Теби.

Усади Боже, Твој свети закон у наша срца, усади га и накалеми га, и залевај га и разгранај га, и расцветај га и оплоди га. Јер ако нас оставиш саме с Твојим законом, ми се не можемо спријатељити с Твојим законом.

Слава нека је Теби, Једини Господе, а част нека је Мојсеју, Твоме изабранику и пророку, преко кога си нам дао овај јасни и моћни закон.

Помози нам, Господе, да научимо дословце овај први закон, да би се кроз то припремили за велики и преславни закон Сина Твог Јединорођеног, Исуса Христа, Спаситеља нашег, Коме заједно са Тобом и са Животворним Светим Духом, нека је слава и хвала, песма и поклоњење, из покољења у покољење, из столећа у столеће, до свршетка света, до Страшнога Суда, до одвојења непокајаних грешника од праведника, до победе над сатаном, до сокрушења његовог царства и до засијања вечитог царства Твога на свима царствима, знаним и виђеним оком и умом људским.

Амин.