Пета Заповест

 

Поштуј оца свога и матер своју,

да би те Бог благословио

 и да би дуго поживео на земљи.

 

Ово значи:

Пре него што си ти сазнао за Господа Бога, знали су за Њега твоји родитељи. Само то је довољно да им се поклониш и одаш хвалу и поштовање. Поклони се и одај хвалу и поштовање сваком оном, ко је пре тебе сазнао за највише Добро у овоме свету.

 

***

 

Неки богати и млади Индијанац путоваше са својом пратњом преко планине Хиндукуша. На планин наиђоше на некога старца где чуваше козе. Сиромашни старац склони се украј друма и поклони се богатоме младићу. А младић сјаха са свога слона и простре се на земљу пред старцем. Зачуди се старац томе, зачудише се и пратиоци младићеви. А он ће рећи старцу:

„Клањам се твојим очима, јер су оне пре мојих виделе овај свет, дело Свевишњега; клањам се твојим устима, јер су оне пре мојих изговориле Његово Свето Име и клањам се твоме срцу, јер оно је пре мога затреперило од радоснога сазнања, да је отац совју људи на земљи Цар и Господ Небески.

У степи руској један раскалашни син привеза своју матер пред један шатор, а он под шатором пијанчаше са поквареним женама и људима. У том хајдуци наиђоше и видевши мајку везану рекоше, да ће је осветити одмах. А везана мајка викну иза гласа и тиме даде несретноме сину знак да је у опасности. И син се спасе, а хајдуци место сина исекоше мајку.

 

***

 

У Техерану, граду персијском, живљаше стари отац у кући са две зле кћери. Не слушаху кћери оца и смејаху се саветима његовим. Својим прљавим животом упрљаше кћери част и образ оцу своме. И отац им беше на досади као зла савест. Једно вече, кад мишљаху кћери да отац спава, договорише се, да му приправе отров и да му даду ујутру с чајем. А отац чу све, и сву ноћ плакаше горко и Богу се мољаше. Ујутру ћерке му донеше чај и ставише предда њ. Рече им отац:

„Ја знам вашу намеру и удаљићу се од вас по вашој жељи. Но нећу се удаљити вашим грехом, да бих вашу душу спасао, но својим“.

Рекавши то, отац претури чашу и просу отров и отиде.

 

***

 

Сине, не горди се својим знањем, пред својим неуким оцем, јер његова љубав више вреди но твоје знање. Гле, да није било њега, не би било ни тебе, ни твога знања.

Кћери, не горди се својом лепотом, пред погуреном мајком својом, јер њено срце у костима лепше је од твога лица. Гле, и ти и твоја лепота изишли сте из њене мршаве утробе.

Научи се, кћери, поштовати свога оца, јер само ћеш тако научити поштовати и све друге очеве на земљи.

Дан и ноћ, вежбај се сине, поштовати мајку своју, јер само ћеш се тако извежбати поштовању и свих других мајки на земљи.

Заиста, децо, не чините много, ако поштујете свога оца и мајку, а презирете друге очеве и мајке. Ваше поштовање према својим родитељима треба да вам је само школа за поштовање свих људи и свих жена, који у муци рађају, у зноју негују и у болу своме љубе своју децу. Запамтите ово и живите по овоме, да би вас Бог благословио на земљи.

И заиста, децо, не чините много, ако поштујете само личност свога оца и своје мајке, а не и њихов рад, и њихово време, и њихове савременике. Гле, поштујући своје родитеље, ви поштујете и рад њихов, и време њихово и савременике њихове. Тако ћете убити у себи кобну и глупу навику, да презирете прошлост.

Будите уверени, децо, да дани, који су дати вама на располагање, нису ни скупљи ни дражи Богу, него дани дати онима, који су пре вас живели. Ако се гордите својим временом пред прошлошћу, не заборавите, да ће док длан-о-длан, расти трава по вашим гробовима, вапим телима  делима, и да ће се други насмешивати над вама као давном прошлошћу.

Гле, свако време испуњено је мајкама и очевима, сузама, боловима, жртвама, љубављу и вером и надом у Бога. Зато је свако време достојно поштовања.

И мудар се клања с поштовањем пред свима прошлим временима, као и пред будућим. Јер мудар зна што луд не зна, а то је – да је његово време као минут на сату. Погледајте, децо, у сат; ослушните, како минут тече за минутом, и реците ми, који је минут бољи, и дужи, и важнији од другога?

Клекните на колена, децо, и молите се Богу заједно са мном:

 

Господе, Оче Небески и Мајко Небеска, хвала Ти, што си нам заповедио, да поштујемо нашег оца и мајку на земљи. Помози нам, Свеблаги, да се кроз то поштовање научимо поштовати ссве људе и жене на земљи, драгоцену децу Твоју. И помози нам, Свемудри, да се кроз то научимо не презирати, но поштовати и ценити времена и покољења, која су пре нас била и која су гледала Твоју славу, изговарала Твоје Свето Име и ишчезла у прашини пред Твојим сјајним престолом.

 

Амин.