Облици искуства Божанске благодати

 

Које су спознаје благодати које може да добије Хришћанин, при чему вера и Хришћански живот нису нешто наменски промишљено и спољашње, већ истинито, духовно осећање Бога, заједница са Богом, блискост Бога, у чему учествује читав човек?

То је, као прво, унутрашње осећање да, помоћу своје вере у Бога, налази истински смисао свога живота. Осећа да је његова вера у Христа она која га изнутра смирује, која његовом животу даје смисао и усмерење, и која представља једну јарку светлост која га обасјава. Рађањем таквог унутрашњег осећања, са Хришћанском вером у себи, почела је да живи у благодат Божија. Бог, дакле, није нешто спољашње.

Другу спознају благодати Божије добија човек када у свом срцу чује Божије позивање да се покаје, промени, због својих мрачних и грешних дела, да се врати Хришћанском животу, да се исповеди, да ступи на Божији пут. Тај глас Божији, који чује унутар себе, је први доживљај благодати Божије. Толике године док је ивео далеко од Бога, ништа није разумевао.

Почиње да се каје и исповеда се духовнику први пут у своме животу. Након исповести осећа дубоки мир и радост, коју још никада није осетио у своме животу. И онда каже: Растеретио сам се. То растерећење је присутност божанске благодати у једној души која се покајала и коју Бог жели да утеши.

Сузе које има покајани Хришћанин, када се моли и од Бога тражи опроштај грехова, или када се исповеда, су сузе покајања. Те сузе су веома растерећујуће. Доносе обиље мира човековој души. И тада човек осећа да су оне дар и спознаја божанске благодати.

Што се дубље каје, што даље иде у љубави према Богу и моли се божанском љубављу, те сузе покајања све више постају сузе радости, сузе божанске уљбави. Те сузе, које су више од покајничких суза, представљају један виши степен присутности и благодати Божије.

Приступамо да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом окајани, исповедани, кроз пост и духовну припрему. После Божанске Заједнице шта осећамо? Дубоки мир у души, духовну радост. И то је присутност и благодат Божија.

Други пут, опет, током молитве или Божије службе, Свете Литургије, осећамо неизрециву радост. И то је присутност благодати Божија и спознаја Бога.

Постоје, међутим, и друге више спознаје Бога. Виша спознаја Бога је виђење нетварне светлости. Ту су светлост виделу ученици Господњи на Гори Преображења. Видели су Христа како сав светли као сунце, обасјан небеском и божанском светлошћу, која није била материјална, створена светлост, као што је сунце и друге створене светлости. Била је то нематеријална, нетварна светлост, односно Светлост Божија, светлост Свете Тројице.

Они који се до краја чисте од својих страсти и греха и моле се истинском и чистом молитвом, досежу ову велику спознају, да виде Божију Светлост за овога живота. То је Светлост која ће сијати у вечном животу. И не само да они њу сада виде, већ сада њих виде унутра у тој Светлости. Та Светлост обавија Светитеље. Ми је не видимо, али они чисти у срцу и свети је виде. Ореол који се приказује око ликова Светитеља је Светлост Свете Тројице која га је упалила и посветила.

У житију Василија Великог читамо, да су Василија Великог, док се молио у својој келији, видели како сав блиста од нетварне светлости која га је обасјавала. Исто то налазимо у житијама многих Светих.

Дакле свако мора да заслужи да види нетварну Светлост, јер то представља највишу спознају Бога, која није дата свима, већ само веома малом броју оних који су начинили помак у свом духовном животу. Према Авви Исааку, у сваком покољењу једва да један човек доживи нетварну Светлост. (Беседа 32). Постоје, међутим, и данас свети Хришћани, који успевају да имају ову јединствену спознају Бога.

Наравно, треба рећи да не значи да свако види неку светлост види управо нетварну Светлост. Ђаво обмањује људе, показујући им друге светлости, демонске или психолошке, да би они поверовали да је то нетварна Светлост, али она то није. Због тога сваки Хришћанин који види нешто, или чује неки глас, или доживи неку спознају, не треба да то прихвата као да је од Бога, јер га можда ђаво обмањује. Треба да то исповеди свом духовнику, па ће му он рећи да ли је од Бога, или се ради о прелести која долази од демона. Код овог питања потребно је много опреза.

 

 

Назад