Претпоставке истинске спознаје Божије благодати

 

Сада ћемо истражити претпоставке које нам потврђују, да су различите спознаје које доживљавамо истинске, а не лажне.

Прва је претпоставка да смо људи покајања. Ако се не кајемо због својих грехова и не очишћујемо се од својих страсти, не можемо видети Бога. Као што наш Господ говори блаженима: Блажени чисти срцем јер ће Бога видети. Блажени су они који су чисти у срцу, јер ће они видети Бога. Што се човек више очишћује од својих страсти, што се више каје и враћа Богу, утолико ће моћи боље да осети и види Бога. Да треба стремити да се дође до спознаје Бога вештачким (механичким) начинима и средствима, као што је случај у сектама (хиндуизам и јога), представља лаж. Такве спознаје нису од Бога. То су доживљаји изазвани психолошким средствима.

Свети Оци нам говоре: Дај крв и прими дух. Зато, ако не даш крв од срца, кроз покајање, молитву, пост, одрицање, нећеш моћи примити благодат Светога Духа.

Истинске духовне спознаје се дају онима који, из скромности, не траже духовне спознаје, виђења, већ траже од Бога покајање и спасење. Онима који су смирени и кажу: Боже мој, ја нисам достојан спознаја, нисам достојан духовних дарова, нисам достојан примања Твоје благодати нити божанског и небеског благослова, као ни духовних уживања.

Онима, међутим, који са гордошћу траже од Бога да им да спознаје, неће дати истинске и изворне спознаје. Напротив, ту прилику ће искористити ђаво који ће им дати обмањивачке и ђаволске спознаје, управо због те њихове гордости. Други услов је, дакле, смиреност.

Трећи услов да бисмо добили истинске духовне спознаје је да будемо део Цркве. Не споља, изван Цркве, јер ће нас, изван Цркве, ђаво завести. Чим се овца одвоји до стада, растргнуће је вук. У стаду је сигурност. Хришћанин унутар Цркве је безбедан. Чим изађе из Цркве, изложен је обманама сопственим, других људи и демона. Имамо примере многих људи који су, немајући послушност према Цркви и свом духовнику, доспели у велике прелести. А мислили су да виде Бога или да их посећује Бог, док су у стварности спознаје које су имали биле демонске и погубне за њих.

Затим, много помаже ако имамо чисту и срдачну молитву. Истина је да, у тренутку молитве, Бог даје више духовне спознаје човеку, због тога што они који се моле са чежњом, усрдношћу, смиреношћу, добијају дарове Светога Духа и живи осећај Божије благодати.

Као што знате, постоји једна молитва коју говоримо на Светој Гори, коју можда и ви говорите: Господе Исусе Христе, помилуј мене грешнога.

Ова молитва, коју одликује умна предаја, срдачност и непрекидност, када се говори са понизношћу, скрушеношћу и истрајношћу, уноси постепено у човеково срце осећај живог присуства Божије благодати.

 

 

Назад