Увод

 

Да би се човек борио против сопственог зла, против себичности, али и против телесних жеља и злобе, мора да окуси Благодат Божију, да се наслађује слашћу Духа Светога. А управо спознаја Христа је оно што Хришћанина одржава у својој борби да постане угодан Богу.

Могуће је, међутим, уколико не пазимо да нас наша слабост или сам ђаво толико понесу, да нас одведу на погрешне путеве, у мутне воде.

Наше учешће у животу Православне Цркве, Једине Истините Вере у Богочовека Христа, односно од срца прихватање и примање у загрљај Њених Светих Предања и свакодневне праксе, представља безбедан пут да ћемо видети лик Њеног Женика, обезбеђује нам наду у вечни живот, да окусимо већ сада истиниту, вечну Божију Мудрост.

Окусите и видите да је Господ непорочан, уз сва она ограничења и све претпоставке које познаје наша Црква, која је рађала, рађа и рађаће Светитеље, у заједници са Богом, са спознајом вечног живота.

Одговор Апостола Филипа, дат још увек сумњичавом пријатељу Натанаилу, нуди и Православна Црква, онима који оспоравају изворност дооживљеног искуства: Дођи и види.

Дођи, постани живи члан Цркве у послушности Христу и постани ученик Христов, потисни у себи дух самовољубља, избори се против тежњи ка преварама и тада ћеш видети, бићеш радостан, научићеш. Окусићеш истинитост личне спознаје коју Бог, Својом бесконачном љубављу, даје онима који Га траже искрено, из душе.

 

Фебруар л.Г. 1997

 

 

Назад