Први разговор

 

Унијат: Реци ми, јеси ли прочитао књижицу нашег браниоца вере Јулија Гаџеге о истинитости католичке вере и поглаварству Апостола Петра и римских пастира?

 

Православни: Два пута сам прочитао ту књигу, али досад никад нисам чуо, да се ко било усудио бранити истину неистином.

 

Унијат: Какву си тамо нашао неистину?

 

Православни: Истине тамо не нађох, а неистине врло много. Али пошто знам, да ћеш свакојаким неистинитим доскочицама  омертати моју критику, пре свега ћу те упозорити на оне мисли, чија је неистина свакоме неочигледна., а кад је писац те књиге износио те луде фантазије, само се је уздао у незнање и простоту својих читалаца.

 

Унијат: Ја мислим, да он није лажљивац и клеветник, него ти си такав према писцу те књижице. Покажи, шта је измишљено и очигледно неистинито у тој књижици?

 

Православни: Најпре ћу рећи не о најглавнијим заблудама унијатске и латинске вере, него о најружнијим од њих. Читај на 13. страни ове бестидне речи: папа римски Никола први, кога светим признају Грчка и Руска Црква...

Ја сам нарочито прочитао све наше Светитеље и Велики Требник, али у њима не нађох ни тога бестидног јеретика, ни његове претходнике Арија и Македонија, па зато нађох у требнику чин примања у Цркву, оних који прилазе од латинске јереси, а уједно се у њему наређује, да се та николајева јерес преда проклетству.

 

Унијат: На какву ћеш јерес упозорити код папе Николе првог?

 

Православни: Николајева се јерес може видјети у томе, што је он искривио Символ наше божанске вере, јер је Други Васељенски Сабор рекао: Који од Оца излази. А тај папа Никола први и после њега сви латини, унијати, лутерани и остали западни јеретици додадоше: и од Сина. И кад у тим речима не би било никакве лажне мисли, ипак су они, који у таквом облику читају Символ вере, осуђени на одлучење од Цркве, јер Трећи Васељенски Сабор анатемише (проклиње) свакога, ко би се само усудио да дода каву било реч Символу.

Стога су папе Лав трећи и Хадријан на римском престолу осудили ту нову и ружну латинску науку и обесили на зиду катедралне цркве, сребрну даску, на којој су наисали Символ без тих лудих речи, да нико никада не додаје тих ријечи: и од Сина излази. Дакле, већ је за то проклео латине и унијате Трећи Сабор, а то значи и Свети Дух.

 

Унијат: Да ти не говориш неистину о Светом Трећем Сабору?

 

Православни: Ја сам се надао од тебе томе питању, јерје такав морал латина и унијата. Кад им се докаже неистина, говоре, да нема у догмама и црквенима правилима података, које противник наводи. Па ипак отвори књигу, на коју се позивам и читај 7. правило Трећег Васељенског Сабора:

Кад је прочитан овај Символ вере, Свети је Сабор одредио: Нека ником не буде допуштено да проповеда или пише или саставља другу веру, осим онога што одредише Свети Оци у граду Никеји сакупљени Светим Духом. А који се усуде да састављају другу веру или је износе или предлажу онима, који хоће да се обрате познавању истине или из незнабоштва или из јудејства, или из било каквејереси: такви, ако буде епископ или који припадају клиру, да буду лишени епископ епископства, а клирици клира: а ако су световњаци да се предају анатеми.

1. Правило Другог Васељенског Сабора: Свети Оци сакупљени у Цариград одредише: да се не мења Символ вере триста осамнаест Отаца, који су били на Сабору у Никеји, која је у Витинији, него нек он остаје без измене и нек се преда анатеми свака јерес...

 

Унијат: Дакле ми врло грешимо, ако смо једну реч унели у Символ вере?

 

Православни: Мислим, да стварате највећу опасност таквом дрскошћу, кад би и било правилно ваше учење о Светом Духу. Гледај како су Хришћани пажљиво чували Символ вере.

Побожни цар Јустинијан желео је да дода речима вонплотишагосја от Духа Свјата и Марији Дјеви не чтаву реч, него пола речи говорећи: приснодјеви. Али се Света Црква противила тој промени, иако је примила Јустинијанову молитву, коју певамо на Литургији сваки дан: Јединородниј Сине и Слове Божиј, и ту читамо: и Приснодјеви Марији. Кад би ви пажљиво читали књигу, у којој се налазе правила Васељенских Сабора, не би лажно мењали догмате.

 

Унијат: Каква је то књига? Ми за њу не знамо.

 

Православни: Она се зове: Књига правила Светих Апостола и Светих Васељенских Сабора и Помесних Сабора и Светих Отаца.

 

Унијат: Зар је све истинито, што је речено на Помесним Саборима и у Светих Отаца?

 

Православни: Зар ни то не знају папини учитељи, да тамо нису записана учења Отаца, већ само она која су потврдили Шести и Седми Васељенски Сабор. Као и закључци само девет Помесних Сабора, које је такође потврдио Шести и Седми Васељеснки Сабор.

 

Унијат: Зар може имати велику важност та књига, кад је нису потврдила неше папе?

 

Православни: Папе не само да нису потврђивале и нису имале права да потврђују закључке Васељенских Сабора, него су има Саброи чак и судили. Тако су на Саборима осуђени папа Либерије због аријанства и Хонорије због монофозитства и предати анатеми, па се је томе римска црква потпуно покорила без икаква приговора.

Па опет, латини на све начине крију од својих ту свету књигу, сакрили су је и од њих преварених, кад су насилно увели своју унију у Карпатску и Придњепарску Русију, како они не би знали за праву веру и за она многа проклетства, под која су пали ваши пастири и сви римокатолици и унијати, јер су проклети на Светим Саборима због поста у суботу, безбрачности клирика, клечења недељом и на Васкрс, узимања уз пост за храну млеко и јаја и због многих других кривица.

 

Унијат: Кад тако дрско говориш, кажи зашто ви ту књигу поштујете?

 

Православни: Зато,, што је она учитељица Хришћанске вере, што се не може познати божанска Библија, т.ј. Нови и Стари Завет и разликовати од многих одбачених и лажних јеретичких јеванђеља и посланица, да нас не научише Шести Васељенски Сабор и пре њега држани Помесни Сабори, као например, Лаодикијски и други, које су од књига истините, те се и сад налазе у Светој Библији, а које су лажне.

 

Унијат: Тај Сабор, који ви називате Шестим, није Шести, него Трулски Пето-Шести и ми гам римокатолици и унијатим не признајемо као ни 9. Помесних.

 

Православни: Добро знам ту вашу лудост и лаж. Али како ви можете да одбацујете тај Сабор, а признајете Седми Сабор, који је својим првим правилом потврдио и правила Трулског Сабора и Девет Помесних Сабора, које је овај потврдио и правила Апостолска и Отаца, а осим тога додао о Оцима и Саборима ове речи:

Сви су од Једног и истог Духа просвећени и корисно су узаконили, те кога они предају анатеми, оне и ми анатемишемо, а кога одбацују, оне и ми одбацујемо, а кога одлучују, оне и ми одлучујемо. Стога сваки Хришћанин треба да има књигу Светих Сабора и да је од срца чита, а ви, јеретици, треба да знате, да вас је не само због кварења догмата о Светом Духу, него и због многих других кривица, одлучио од Цркве и од спасења Шести и Седми Сабор све дотле, док се не покајете и са Њоме се сједините.

 

Унијат: Ти тако хвалиш књигу о Васељенским Саборима, као да без ње нема смисла веровати у Свето Јеванђеље. А ми, католици и унијати, верујемо у све што се налази у Светој Библији, иако не признајемо закључке Трулског Сабора.

 

Православни: Баш је у томе ваше безумље, јер немајући чврста темеља ваша вера почива на песку. Мада и кажете, да имате двадесет латинских сабора, они су сабрани тек после вашег искључења из крила Свете Цркве. Ја не знам за те лажне саборе и мислим, да више од хиљада и пет стотина година по Христу, није ни један од ваших сабора могао дати доказа о књигама Старог и Новог Завета; стога излази, да сте као и јеретици лутерани, који све до данас не могу одговорити и оправдати се, кад би их ко питао зашто верују у Света Четири Јеванђеља и остале књиге наше Библије, а одбацују књиге, које су одбацили наши Сабори, иако тих Сабора не признају.

 

Унијат: И ја ту не могу ништа одговорити зашто признајемо Седам Сабора, а одбацујемо девет Помесних Сабора и 85. правила Светих Апостола као и Пето-Шести Сабор, мада су све то потврдили Седам Васељенских Сабора, али видим, да ви не називате учење о изласку Светог Духа од Оца и Сина јересју, него само стога, што га се ми држимо против саборске одредбе, да се не додаје ни једна реч Символу вере.

 

Православни: Па рећи ћу ти, кад би то и тако било, ви би били одбачени од Свете Цркве, али и без тога, у томе вашем учењу о изласку Светог Духа и од Сина налази се велика неистина.

 

Унијат: То ја нисам никад чуо од Православних и милим, да се то никако не може доказати. У споменутој су Гаџегиној књижици наведене све речи Божанског Писма и о Светом Духу.

 

Православни: Није, пријатељу, ти лажеш или лаже твој Гаџега, јер је Гаџега лукаво прећутао речи Светог Писма које осуђују његову јерес, као и поступке и речи Отаца Цркве, што је све било против ваше јереси. Он је дотле дотерао у своме лукавству, као и уоште сви латински учитељи, да редовно наводе од речи до речи неко место из Светих Књига, ако им по њихову мишљењу иде у прилог, и указују у којој се глави Светог Писма оно налази, или у каквој књизи црквених летописа, а ако лажно говоре, позивају се на Свете Књиге, али не спомињу ни књиге ни Саборска правила.

Гаџега например пише, да је руски Патријарх Никон скратио молитве на Светој Литургији, да је Шести Сабор забранио клирицима да носе дугачку косу, да је руски Митрополит Филарет говорио и једно и друго, али у којој књизи или у каквом правилу о томе ћуте, јер говоре лаж. Па и Шести Сабор није био 629. године, као што је речео у књижици, него 680. године, а тада није установљен ни један Канон, него су Канони установљени на Сабору 692. године, који ми такође зовемо Шестим, а латини га сасвим одбацују, као што смо већ рекли.

 

Унијат: Видим, да нећеш да ми наведеш речи Светог Писма у којима видите осуду нашег учења о изласку Светог Духа од Сина.

 

Православни: Отвори историју трију Јеванђеља о Христовом Крштењу, а из четвртога узми речи Светога Претече о истој теми и најпре читај од Марка: Дође Исус из Назарета Галилејског и крсти се од Јована у Јордану. И одмах излазећи из воде виде отворена небеса и Духа где силази као голуб на Њега (Марко 1:10), или читај по Јовану: И посведочи Јован говорећи: ја видех Духа где силази са неба и остани на Њему. Ја Га нисам познавао, али Онај Који ме посла да крштавам водом рекао ми је: на кога видиш да силази Дух и стоји на Њему, то је онај, који ће крстити Духом Светим (Јован 1:32-33).

 

Кад би Свети Дух излазио од Оца и Сина, како би Он могао силазити на Сина Божијег? Али Отац даје Сину Духа, што је потврдио и Свети Претеча говорећи о Сину: Јер онај кога посла говори речи Божије, јер Бог не даје Духа мером. Отац љуби Сина и све даде у Његове руке (Јован 3:34-35).

Зар не лудујете кад проповедате о изласку Духа од Сина Божијег? Ако Дух излази од Сина, на који начин опет силази на Сина? Да ли ћете наћи ма где казано да је Дух сишао на Бога Оца, од Кога Дух заиста излази?

 

Унијат: Да ли ћеш почети да одбацујеш Господње речи: А кад дође Утјешитељ, Кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца излази (Јован 15:26)

 

Православни: Те је речи унео и Гаџега у своју књижицу и помоћу многих лажних довијања куша да утрди мисао, да Свети Дух изалзи и од Сина, међутим ту се изриче истина, која је сасвим против тога учења. Кад би Свети Дух изалзио и од Сина, зашто је требало додавати ове речи: Кога ћу вам Ја послати од Оца, и опет: Који од Оца излази. Кад би било правилно латинско учење, Господ би казао: који од Оца и од Мене излази.

 

Унијат: Али ако Свети Дух није излазио од Сина, како Га шаље Син?

 

Православни: На то ћеш наћи одговор у истим речима: шаље од Оца, као што и пре у тој беседи Господ говори: Ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља, да са вама буде увек, Духа Истине... (Јован 14:26), и још. А Утешитељ Дух Свети, Кога ће Отац послати у Моје Име научиће вас... (Јован 14:26)

Ако упиташ, зашто је Христос обећао послати Духа у то време, када Дух не излази од Њега, то би наличило на то, као кад би какав цар замолио другог цара, да пошаље свог брата у неку државу. Тада би први могао рећи, да је он послао од овога цара његовог брата.

Дакле знај, да Свети Дух излази само од Оца у том смислу, што тим изласком добива биће само од Њега, а шаљу Га људима Отац и Син, па не само Син, него Га дају и архијереји онима, који се моле, као што пише и Делима: А видјевши Симон како се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе нам новац... (Дела. Ап. 8:18). Према томе, хоћеш ли рећи, да Свети Дух излази не само од Оца, него: и од Оца и Сина и од Апостола? Тешко твоме безумљу!

 

Унијат: за те речи нисам знао или боље да кажем заборавио сам их, јер се на њих не позивају наши учитељи.

 

Православни: Ето, не само на садукејима, него и на латинима се врше речи Господње: варате се, јер не знате Писма ни силе Божје (Матеј 22:29), и опет: узесте кључеве разума, а сами не улазите нити дајете да уђу они, који улазе.

 

Унијат: И мени је жао, што ни сами наши свештеници не читају Свето Писмо, нити допуштају световњацима да читају.

 

Православни: Световњацима забањујете ичитање, да не осуђују ваше јереси, а ви читајући бадава се мучите, јер изврћете Свето Писмо, да можете оправдати своју лажну науку. Сјети се каквим неразуним речима твој Гаџега одговара Православноме и одобрава латинима и свима протестантима да говоре: Који излази од Оца и Сина.

 

Унијат: Кад је та наука толико безумна и против Светог Писма, зашто се ње држи најпросвећенија Европа?

 

Православни: Због своје гордости. Кад се појавила та наука, западна Европа се је гушила у незнању, а пошто је најмоћнији цар Карло Велики био присталица тога лажног догмата, зажелио је да га свукуд прошири. Стога су папиновци из угађања човјеку (цару) примили то лажно учење, бацивши под ноге Свете Саборе, нарочито желећи да им убију углед, те их је то проклела Света Православна Црква.

 

Унијат: Сјећаш ли се како нашу учитељ вјере Гаџега мири ту науку са науком Сабора?

 

Православни: Нити мири, нити може помирити. Он смишља смијешно тумачење говорећи, да су се тога сатанског учења о Светом Духу држали и саборски Оци, али га нијесу унијели у символ вјере бојећи се да јеретик Македоније и духоборци не почну говорити, како и Сабор исповиједа, да је Дух створ Божијег Сина, као што лажно уче јеретици. Али да се је Сабор заиста бојао само Македонија, не би крио истине, већ би је у реди изнио, као што су и Оци IV Сабора изрекли о сједињењу природа у Сину Божјем против монофизита и тачно одредили: несливено, неизмјенљиво, нераздјељиво и непромјенљиво. И да се је Сабор држао латинског учењаа о изласку Светог Духа, не кријући ни једне ријечи потпуно би то изложио. Мислећи како то ружно латинско маштање о томе Сабору не примају ни сами латини, али не могући ништа рећи у одбрану своје јереси, (он) Гаџега га наводи.

 

Унијат: Па ипак тај Гаџега наводи у прилог латинском учењу ријечи Св. Кирила Јерусалимског и Јована Дамаскина.

 

Православни: Ја сам читао те ријечи, али у њима нијесам нашао ништа, што би ишло у прилог латинском учењу. Ти Оци говоре, да и Син има све, што има Отац. Из тих ријечи латини изводе лажан закључак: ако Син има све, онда и Духу даје биће излажењем. Али тада би се могло рећи: пошто Дух све има исто као Отац, то и Дух рађа Сина и Син рађа Сина и друге глупе ријечи.

 

Унијат: Мислим, иако је неправилно наше учење о Светом Духу, не може се назвати опасним, јер не квари ни једне хришћанске врлине и не увлачи људе у гријех.

 

Православни: Ја сам већ рекао, да је гријех у томе, што сте погазили Господњу заповијест о покорности Цркви, јер сте дрско напали на Свети Њен Символ, а нити се кајете за то. Стога сте и одбачени од Свете Цркве и на вас падају страшне Христове ријечи: Ако ни Цркве не послуша, нека ти буде као незнабожац.

Тако и пад прародитеља није донио као своје последице такво зло зато, што је плод био отрован, него стога што су прекршили Божију заповијест, као што каже и Апостол Павле: непослушањем једног човјека посташе многи грешни (Рим. 5:19). Зато је највећа кривица због кварења догмата непослушност, која је одбацила латине и унијате од Бога, као и Адамов гријех. Шта више, рекох ти, да кварење догмата увијек доноси неспоразум у погледу врлине, као што нпр. Македонијева јерес слаби одушевљење за духовни живот код његових присталица. О томе ћемо још говорити, кад разгледамо најглавније латинске јереси и унијатске гријехе, звог којих су се оделили од Свете Цркве.

 

Унијат: Кад се усуђујеш да нас називаш да смо се одијелили од Свете Цркве, прочитаћу ти из Гаџегине књижице ове ријечи: Када јак вјетар откида гранчицу од дрвета, онда се не може рећи, да се дрво откинуло од гранчице (стр. 11). Грчка црква, а за њом у 12 вијеку и Руска, откинуше се од своје матере, једне католичке цркве (стр. 18).

 

Православни: На који начин кћи поста мати, а мати кћи? Мати је свију Цркава, јерусалимска Црква, као што и певамо на недјељним вечерњама: радуј се Сионе свети, мати Цркава, Божји стане, јер си ти најприје васкрсењем добио опроштење гријехова.

На основу чега се римска црква назива дрветом, а остале гранчицама? Гранчице израстају из дрвета, а од римске само западно-европске цркве воде поријекло, и то не све, јер је Галију просветио исток, Шпанију апостоли Јаков и Павле, а не римске папе.

 

Унијат: Зато тако велим, што је паства нашег папе двапут, а може бити и трипут већа од Православних, а дрво је веће од грана.

 

Православни: Али се никад не догађа да се дрво родило од гране, као што је и римска црква постала од јерусалимске. Па ни њена многобројсност не правда је, јер знамо и за таква времена, када је аријеваца било више него Православних, а тако исто и монотелита и иконобораца. Било је и таквих злих времена, када су и римски папа и три источна патријарха били једновољци или монотелити, а само је Преподобни Максим Исповедник са мањином црквених учитеља остао као Православни и није хтио причешћивати се с једновољцима. Када је био затворен због Истине, говорили су му: Ето већ се три патријарха причешћују с монотелитима, на шта је он одговорио: Ако се и цио свијет, рече, причести с њима, ја се једини нећу причестити. Па ко је у та времена остао у правој Цркви, Максим или његови многобројни противници?

 

Унијат: Морам признати, да је Максим, иако никад за то нијесам чуо, шта говориш.

 

Православни: Уопште ти си мало добра чуо, као и остали латини и унијати, јер они не траже ни Свето Писмо, ни дјела Отаца, ни Житија Светих и молитава, већ само своје латинске приче, које су позајмили од римских папиноваца и каснијих западних писаца, као нпр. Анселма, Томе Аквинског, Ломбарда и других, којима не служе као извори, списи богоносних Отаца, него црпе из незнабожачког философа Аристотела, као што вели за њих руски богослов, кнез Курбски, који је на триста година прије нас о томе писао кнезу острошком.

 

Унијат: Ипак, мислим да се грчко-руска Црква и вјера никако не могу назвати Васељенскима, јер немају за сву цркву заједничкога поглавице као ми, пошто се сви католици покоравају папи.

 

Православни: Прије свега, никад се немој усуђивати да називаш нашу Цркву грчко-руском, јер се у Православној Цркви налазе шест патријаршија, од тих је једна руска и грчка. Остале четири су ово: двије арапске, једна српска, и једна грчко-арапска у Александрији. Осим тога има још једна велика по броју архијереја и свјетовњака румунска Црква.[1]

Па кад бисмо ми Руси још више него досад, навукли на се гњев Господњи, а тако исто и Грци, те не би остао ни један Рус ни Грк у Православној, Христовој Цркви. Православна црква ће ипак увијек трајати онаква каква је била од апостолских времена и јесте до данас.

 

Унијат: Траје немајући заједничког поглавице.

 

Православни: Имамо општег поглавицу (поглавара) Господа Исуса Христа, о коме говори Апостол у посланицама Ефесцима и Колошанима: све покори под ноге Његове (Ефесцима 1:22) и још: Христос је Глава Цркве и Он је Спаситељ тијела. Но као што Црква слуша Христа тако... (Ефесцима 5:23-24).

 

Унијат: Христос се узнио на небо, а Петру је предао Цркву и управу, а Петар опет римским папама.

 

Православни: О тим римским причама, нас два имаћемо други разговор, а сад ћу ти рећи, да су Свети Апостоли прописали (правило 34) и Васељенски Сабори наређују, да епископи сваког народа једнога између се сматрају за поглавицу, али за Васељенску Цркву није речено ни о каквој глави осим Господа Исуса Христа.


 

[1] Румунска Црква је такође патријаршија од 1925. године; према томе она је седма и најмлађа Православна Патријаршија. (прим.преводиоца).

 

 

НазадСледећа