Закључак

 

„Намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне;

у којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре“

(1.Тим. 1:5-6)

 

Сећам се анегдоте коју сам чуо пре неколико година о једној румунској старици која је коментарисала понашање ревносног, младог обраћеника: „Он је сигурно Православан“, рекла је она, „али, дали је хришћанин“? Оно што је мислила је да је он пазио на све спољашње, у ставри чувао их је до искључења свега осталог, и ако последица тога, није пазио ни на шта унутрашње. По речима пословице: „није могао да види шуму од дрвећа“.

По речима Апостола, патио је од „ревности не по разуму“. Споља је био Православан, али унутра је нагињао на бесног вука. У било ком случају, није живео Хришћански/Православни начин живота. Ревност је била без искуства.

Закључак мора бити да они, који су нови у Цркви теба прво да прате примере других око њих, који нису знали било шта друго осим Православља/Хришћанства. Одатле је опасност парохија, нажалост, где постоје само новопридошли у Цркву. Оне могу постати нездраве „стаклене баште“. Тужно, познавао сам људе, који никада нису пребродили свој период као новообраћени и целог свог живота су остали „обраћеници“ чак описујући себе као такве (јер то је оно што осећају). Ово је из разлога, што никада нису прошли кроз први курс и достигли до главног, никада нису били у арени. Како ће онда стићи до „пустиње“?

 

Наш резиме беседе „Према Истинском Православљу“ је седам речи.

Буди смирен, буди једноставан и буди скроман. Заро то није порука јеванђеља? Зашто компликовати Православни/Хришћански живот? Буди смирен, буди једноставан и буди скроман.

То је све што је потребно.