Православни календар и будућност покрета старог календара

Отац Андреј Филипс

 

Ја сам присталица старог календара. Никад нисам крио то, и ни у једном од мојих рукописа у току двадесетпет година. Скоро двадесет једну годину ђаконске и свештеничке службе, никада нисам служио по новом календару и ако Бог да, никада нећу.

Међутим, не свиђа ми се термин Стари Календар. То је израз који је био приписиван са презиром нама, од стране модерниста, новокалендараца.

Стога, у овом чланку, нећу више говорити о Старом Календару или новом календару, већ о Православном календару и инославном календару.

Волим Правосалвни календар, јер сам Православан. Не свиђа ми се инославни календар, јер сам Православан. 1925. године, инославни календар је био форсиран на мали број Помесних Православних Цркава од стране масона.

То је био патријарх Мелетиос Метаксакис Константинопољски, први Источни папа, према подесном изразу великог српског Оца, Светог Јустина Ћелијског, пре неких тридесет година. Онда је био наметнут од стране секуларних власти и оних са сличним масонским менталитетом, у патријаршијама Антиохије и Александрије, Румунске Цркве и касније Бугарске. Према овим модернистима, иако Инославни, слично муслиманима и Јеврејима, имају право на сопствени календар, Црква Божија нема право на сопствени.

Инославни календар никада није био представљен због неког духовних, или чак нејасно позитивних разлога. Они би могли бити форсирани у гордост ума, познат као рационализам, у екуменизам, модернизам и реформизам, у обожавање звезда, пре него Творца звезда.

Новокалендарци више воле астрономију од Јеванђеља. Да ли су икада певали тропар Рођења? Јер, у ставрности, позвани смо, попут Мудраца, да обожавамо не звезде, већ Бога превечног.

Инославни календар наглашава примат Државе, и стога свет, преко Цркве. Не слажемо се са новим, верујући да би требали, како нам то Христос говори, тражимо Царство Божије и Правду његову а не друго. Инославни календар није био представљен Свеправославним или Васељенским Сабором и прихваћен усхићено од стране чувара Православне хришћанске вере, народа. Био је представљен силом, локално, од стране мале и нерепрезентативне клике, под притиском света.

Из овог разлога га кључни патријархат Јерусалима, кључни монашки центри Свете Горе и Синаја, кључна Црква Русије, далеко највећа Помесна црква, као и Грузијска Црква, Српска Црква и други делови словенског Православног света, никада нису прихватили. Чак и данас, инославни календар за фиксне празнике је и даље прихваћен од стране, само четвртине Православног света.

Штавише, чим је инославни календар био представљен, створио је поделе, заиста озбиљне поделе, чак до тачке мучеништва. Света Новомученице Катарино, моли Бога за нас!

Чим је био представљен, почео је покрет Старог Календара. Прилично брзо, међутим, овај покрет се поделио због личности. Тако су се грчки Старокалендарци поделили на туце различитих, свађалачких Синода, са интегритетом ухваћеним у каријеризам, амбиције, страсти и нетрпљење њихових вођа. Истина, у Бугарској и Румунији, ово се није догодило, али је тамо, само мали број из Државних Црква пришао Старом Календару. Просечни Православни Бугарин и Румун чак није ни чуо за Стари Календар.

Данас, Стари Календар изгледа да је најактивнији у Грчкој и Западном свету. Постоји само на рачун модернистичких и екуменистичких компромиса Патријаршије Константинопоља и вођа Грчке Цркве. Свако кршење Светих Канона од стране њихових епископа регрутује нове чланове за Стари Календар.

Идите у Грчку, Италију (где Константинопољ одбија да прими Италијане у Православље због тајног договора са Ватиканом), Чешку, Швајцарску, Шведску, Африку или Северну Америку, где год да одете, наћи ћете Стари Календар, али изнад свега у Православном свету који говори на грчком.

Меки озбиљно осуђују Стари Календар. Превиђајући велику подвижничку побожност многих обичних Старокалендараца, оптужују Стари Календар за раскол, фарисејство, секташтво, мрачњаштво, донатизам.

Након свега, истина је да је много светих људи Румуније и Грчке осталу у званичним Црквама. Они су сачували дух Православног Календара, чак иако им није било дозвољено да сачувају ни слово Православног Календара.

Иако су симпатије многих светих Стараца, попут Старца Клеопе (Илија), Старца Јустина (Парвуа), Старца Пајсија (Оларуа), Старца Арсенија (Боке) и Старца Арсенија (Оларуа) у Румунији, или Старца Филотеја (Зервакоса) и Старца Амфилохија са Патмоса у Грчкој биле и јесу уз Православни Календар, они никада нису постали Старокалендарци.

Зашто?

Јер су сматрали да је штета од раскола већа од слушања епископа који су били, и јесу, у заблуди. Другим речима, показали су смирење. С обзиром на свађу различитих Синода Старокалендараца, од којих сваки проглашава друге без благодати, вероватно су били и јесу, у праву.

Међутим, мени је тешко да то коментаришем. У Руској Цркви имали смо мноштво проблема, али нисмо морали да се суочимо са проблемом календара. Захваљујем Богу што не живим у земљи, где је инославни календар био наметнут од стране Државе кроз епископат. Захваљујем Богу што нисам морао да живим у источној Финској и југоисточној Словачкој, где су локални епископи наметнули не само нови календар, већ и инославну пасхалију, што их сигурно ставља под анатему.

У свом животу сам морао да се суочим са многим дилемама, као свештенство у замену за масонерију (и одбио сам, остајући тако ђакон још седам година), али нисам морао да се суочавам са дилемом Старог Календара.

Све што могу рећи је да дана, када се Помесне цркве, као што су патријархат Константинопоља, Александрије и Антиохије, Цркве Грчке, Румуније и Бугарске, врате Православном Календару и Православној пракси у вези екуменизма, покрет Старог Календара ће нестати.

Али докле год су те Цркве под утицајем масонерије и модернизма, покрет Старог Календара ће наставити, па чак и успевати. Ако овако наставе, покрет има велику будућност пред собом. Чињеница је да се Старокалендарци неће вратити својим Мајкама Црквама, док год се њихове јерархије ваљају у масонерији, па стога и модернизму и екуменизму.

Свима вама екуменистима и модернистима, говорим: ви сте ово навукли сами на себе. Још горе, написано је да, иако расколници (како тврдите за Старокалендарце) греше, онима који су изазвали раскол ће се судити још озбиљније. Дрхтите дакле, ако увредите Свето Православље, и сломите срца верујућих, узрокујући да један од малих падне.

Што се тиче мене, дрхтим када чујем речи: А који саблазни једног од ових малих који верују Мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску (Матеј 18:6).

Нека нам Бог опрости свима!

 

преузето са:

http://www.orthodoxengland.btinternet.co.uk/calendar.htm

 

 

 

^