Хришћанинова невидљива борба

Свети Тихон Задонски

 

Када једна држава напада другу, настаје рат. нешто слично се дешава и у духовном животу, зато што сви Хришћани имају невидљиве непријатеље, и који непрестано ратују против њих. У обичном рату људи устају на људе, а у духовном животу сатана и његови демони устају против Хришћана.

Људи, који устају на друге људе, видљиви су, а непријатељи наши сатана и његови анђели су невидљиви. Тешки су нам видљиви непријатељи, али гори од њих су невидљиви непријатељи демони. У видљивом рату, што је непријатељ суровији и бржи, тим горе. Али нема горег и бржег непријатеља од сатане и демона његових и зато је борба са њима веома тешка. Рат између људи се обично завршава примирјем, али сатана и анђели његови никада не спавају, увек су будни, старају се да нас погубе и тако до саме наше смрти.

Људи полазе у рат са оружјем у рукама и њиме један другог поражавају: тако је и у хришћанском рату, оружје оружје духовно. Демони се боре са нама оружјем наших сопствених страсти, и толико је оружја код њих, колико је у нашем телу страсти.

Хришћанско оружје јесте реч Божија и молитва. Тим оружјем хришћани штите себе од демона, чинећи њихове стреле неефикасним. Хришћанин вез молитве и речи Божије је исто што и војник без оружја. Зато, будући Христов војник, он се мора наоружати мачом речи Божије и оружјем молитве.

Речено је Молите се непрестано (1.Сол. 5:18). Војници морају да бдију и да буду опрезни у непријатељском окружењу, па тако и Хришћани у својој борби морају да поступају опрезно и да бдију, јер њихови непријатељи су свуда унаоколо:Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Браните се од њега тврђом у вери (1.Пет. 5:8-9).

Војници се заједно удружују за борбу са непријатељем: тако и Хришћани морају једнодушно да се подвизавају против свог непријатеља ђавола. У рату војници помажу један другоме, тако и хришћани треба да помажу једни другима или саветом, или утехом, или молитвом.

Непријатељ, када ослаби, себи у помоћ призива друге савезнике; тако и непријатељ наш, ђаво, када сам не може да савлада Хришћанина, себи привлачи у помоћ зле људе и кроз њих води рат са Хришћанином.

Зато сваки човек који обмањује свог ближњег, који га гони, огорчава или наговара на грех, се оружа заједно са ђаволом против њега. У рату постоје заповедници и генерали, који уче војнике и храбре их против непријатеља, а тако и у Хришћанском рату постоје пастири и учитељи, који речју Божјом оружају Хришћане против њихових невидљивих непријатеља и уче их, како да против њих стоје и да се подвизавају.

Као и у обичном рату, ђаво се пре свега стара да погуби војсковође, т.ј. пастире Цркве, да би лакше покорили друге хришћане. Без доброг и разумног пастира људи су попут залуталих оваца. Зато непријатељ рода људског подиже на доброг пастира зле људе, да би га људи клеветали и да његове поуке не би примали. Због тога пастири и учитељи трпе много оптужби, клевета, гоњења па чак и прогона, о чему сведоче сви протекли векови.

Зато, чувај се Хришћанине, да не осудиш некога, а посебно пастира, да клевећући га, не би се нашао заједно са сатаном. Запази, хришћанине, злобу, непријатељство и љутину твог невидљивог непријатеља и чувај га се. он се стара да ти одузме вечну и нетрулежну ризницу, твоје спасење. Чувај ту ризницу више од свог привременог живота.

Хришћанин, као сваки војник, што више стражи, тим постаје искуснији, што се више подвргава искушењима, тим се боље учи хришћанском животу. Зато Апостол и говори: Сваку радост имајте, браћо моја, када падате у различне напасти. Знајући да кушање вере ваше гради трпљење, а трпљење дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане (Јаков. 1:2-4).

После рата, победници се са тријумфом и радошћу враћају у отаџбину и примају заслужене почасти: тако и Хришћани, који су добро окончали своју борбу у овом пролазном животу, иду радосно у Небеску Отаџбину и добијају венац правде од Небеског Цара, Исуса Христа.

Трку сврших, веру одржах. Даље, дакле, мени је приправљен венац правде, који ће ми дати Господ у Дан онај, Праведни Судија; али не само мени, него свима који се радују Његовом Доласку. (2. Тим. 4:7-8).

 

Бодрећи нас у тој борби са невидљивим непријатељима, Апостол пише:

 

А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове. Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског. Јер наш рат није са крвљу и са телом него са поглаварима и властима, и са управитељима таме овог света, са духовима пакости испод неба. Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се. станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправу Јеванђеља мира. А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог; и кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија (Ефес. 6: 10-17).

И тако, видиш ли Хришћанине, да твој живот у овом свету није ништа друго, него непрестана борба не против људи, већ против ђавола и демона. Твоји непријатељи су невидљиви, веома злобни и лукави. Немогуће је да дремамо, већ морамо да бдимо и да поступамо са опрезом.

Вечно спасење се овде или задобија или се губи, и у том подвигу и победи не можемо успети без помоћи Христове. Зато треба да се постојано молимо и да призивамо Христа Подвигоположника, да би нам помогао и да би нас ојачао.

Његова помоћ нам је неопходна непрестано, јер се наши непријатељи ни на минут не смирују. Треба се молити и за наше пастире и духовне наставнике, на које се демони више од свега устремљују, да им Господ помогне.

Реч Божија и молитва то је оружје хришћанско. Зато онај, који оставља реч Божију и молитву, тај поступа као војник, који будући у рату, одлаже своје оружје и предаје се у заробљеништво.

Тако, Хришћани који су ступили у подвиг, не падај, не очајавај, води борбу са љутим непријатељима твога спасења, и стој непоколебиво. Христос нас бодри: Не бојте се, јер Ја надвладах свет (Јован 16:33). Ако је Бог са нама, ко ће против нас? (Рим. 8:31). Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше. (Пс. 108:13).

Ако си пао, не лежи, већ устај, као војник Христов. Заиста у обичном рату, војници будући рањени и падајући, устају и продужавају да се боре. Тако и ти поступај, устани, охрабри се, и призвавши Господа сила, Исуса Христа у помоћ, подвизавај се против противника.

Христос је Цар наш, Заступник наш, Помоћник наш, Христос је силан и моћан у борби. Он Сам нас зове на борбу и на подвиг против нашег непријатеља: Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота (Откр. 2:10).

 

 

 

 

^