О календару

Старац Филотеј Зервакос

 

 

У Христу љубљеном и најчаснијем брату и саслужитељу о. Димитрију,

да се радује у Господу.

 

Ваистину васкрсе Христос, живот вечни дарујући и Царство Небеско поклањајући свима вернима, који исправно верују и познају истину.

 

Примио сам Ваше писмо и одговарам на ваша питања.

 

Најпре за оца Кипријана који је приступио старом календару и званична Црква га је свргнула, а он поново врши јавну службу и врши богослужења и потписује се са Игуман манастира Светих Кирпијана и Јустине, обавештавам вас следеће:

Ако га је само ради старог календара званична Црква свргнула, да би било правоснажно свргнуће његово, морала би да свргне све Старокалендарце, да осуди и сам тај стари календар, чак и сам Први Васељенски Сабор, који је, на основу тог старог календара, такозванога Јулијанскога, установио Празник Пасхе да буде непроменљив, вечан. Морала би да свргне и свих Шест Васељенских Сабора, који су га следили, Сабор у Антиохији који у свом првом Канону одређује, да ко се усуди да промени Правило Првога Васељенскога Сабора, које установљује да Пасхалија остане непроменљив, ако је клирик да се свргне, ако је световњак да се одлучи.

Нови календар у Православној Цркви ниједан, нити Васељенски, нити Помесни Сабор, није увео. Увео га је противканонски и безаконо Васеленски Патријарх мелетије, имајући 33-ћи највиши степен масонске ложе, са 6 архијереја, против-православно мислећих, да би показао презир према Православној Цркви и према предањима Светих Апостола и Светих Отаца и сагласност на новачењима модерниста схизматојеретика Паписта и Протестаната Лутерокалвиниста.

Нови Грегоријански папски календар који је папа григорије увео најпре у западну цркву, покушао је да уведе и у Православну Источну Цркву. Православна Црква, међутим, не само да га није примила него га је и анатемисала, на два Помесна Сабора у Цариграду.

Званична Црква дужнаје да себе најпре ослободи од две анатеме под које потпада. Једна је анатема Седмог васељенског Сабора, која одређује: онај ко било које предање писано или усменои одбацује нека је анатема.

Свети Први Васељенски Сабор од 318 Богоносних Отаца предао нам је стари календар. Нови је предао папа Григорије и масон Мелетије Метаксакис. Званична Црква га је прихватила без тешкоћа, презрела је и преступила предање Првог Васељенског Сабора, дакле, потпала је под горњу анатему Седмог Васељенског Сабора, и под следећу Анатему истога Сабора: свима противно учењу и примерима Преславних Светих Отаца новотаријама или улењима или која ће после овога бити учињена, анатема три пута.

Безаконо и противканонски од стране патријарха Мелетија Метаксакиса увођење новога папскога календара је новачење (новотарија), које се противи предању Светих Богоносних Отаца. Друга анатема је од Богопроповедника Апостола Павла. Ако вам неко проповеда Јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде.

Свети Апостоли су нам предали након Седмице Свете педесетнице, управо Недеље Свих Светих, пост, који јебезаконо увођење новога календара неколико пута потпуно укинуло. Пост Светих Апостола ниједан дан! Неки пут један дан, неки пут два. Ове године је четири дана.

А да ли су можда такозвани, аутентични (истински) Православни Старокалендарци ослобођени анатема? Они су преступници и презиратељи првога предања Велике заповести о Љубави, заповест о љубави су презрели, преступили, одбацили, међусобно се мрзе, међусобно се уједају, једни друге бију. Поново крштавају и поново миропомазују многе новокалендарце, крштене у Име Оца и Сина и Светога Духа.

Православна Црква прихвата чак и јеретике, који су крштени Православним Крштењем, поново помазује миром оне који су се одрекли Христа или Крштења, али их не крштава поново. Неки зилоти старокалендарци верују и умују да Свете Тајне без календара нису ваљане и да без календара нема спасења. Већа јерес од ове не постоји!

 

Љубљени ми оче Димитрије. У току 40 година преклињао сам и преклињем Бога да заустави страшну олују, страшну буру у Цркви и да је умири, и чуо сам у току ноћи неки невидљиви глас, који говори: Злима ће Бог криве путеве послати.

Ожалошћен сам, разочаран сам, плачем и ридам и ништа друго не говорим, као маловерни, него само Петрову реч изговарам: Учитељу спаси нас, пропадамо, и спаси нас, Господе, од овога рода злога, неморалнога, покваренога, нечистога, рђавога и подмуклога.

Не губимо, међутим, наду потпуно, већ продужимо да вапијемо као Петар: Учитељу, спаси нас пропадамо и надајмо се да ће Сажаљиви, Милостиви и Милосрдни пружити, како Петру, тако и нама, Своју руку и да ће нам рећи: Маловерни зашто посумњасте?

Моли се и преклињи и преизобилуј у молитви да просветли Небески Отац поглаваре Цркве, да престану да једни друге уједају, да се не би истребили, него да се умире и Цркву да поврате на отачки (од Отаца предани) Православн календар и да буде опет једна Црква.

 

У вези Вашег другог питања које се односи на миомирис који излази из Светог Престола Ваше цркве, у којој служите. Нити ја, нити било ко други, треба да сумња да је то преславно чудо.

Одакле потиче?

Потиче од Жртве, Која се приноси на Светом Престолу, од Безгрешнога, Непорочног, Пречистога, Благога, Незлобивога Јагњета, Сина Божијега, Који узима грехе света, или од Светих Моштију које су положене испод Светог Престола, или приликом освећења.  

Али најсигурније и најизвесније потиче од Невидљивога, Непојмљивога, Неистраживога, Безгрешнога, Жртвованога Јагњета Божијега и Сина и Логоса Бога и Оца, Који узима грехе света.

Зашто се ово не дешава на другим Жртвеницима није нам од користи да то истражујемо, и зато остани верујући тако.

 

 

са грчког превео:

Јеромонах Симеон

 

 

^