Лењост и утученост

 

Досада је унук утучености (унинија) и кћер лењости. Да би је отерао, непрегни се у послу и немој бити лењ у молитвама: онда ће досада проћи и ревност ће доћи. А ако овом додаш смирење и трпљење, онда ћеш ослободити себе многих пропасти.

Постављајући понекад себи, сопствено питање: Зашто људи греше?, Старац би одговарао: Или из незнања шта треба да чине, а чега да се клоне; или ако знају, заборављају, а ако не заборављају, онда јер су лењи и постају мрачни, утучени.

Обрнуто: као што су људи веома лењи, када треба да се чине добра дела, тако веома често заборављају своју главну одговорност, служење Богу. Лењост и заборавност воде у изузетну безосећајност или незнање.

Ово су три људождера: униније или лењост, заборавност и незнање, због којих је цео људски род везан у окове неодлучности. После чега, следи нехат и неопрезност са свим мноштвом злих жеља.

Из тог разлога се молимо Царици Небеској: Пресвета...

 

 

Назад