О патњи

 

"Бог не ствара крстове за људе, то јест, очишћења кроз духовне и физичке патње. И колико год би тај крст могао бити тежак за појединца, дрво које је дало грађу, израста из земље његовог срца."

Старац је такође говорио: "Ако особа иде правим путем, за њега нема крста. Међутим, када почне да се тетура са једне на другу страну, онда се различити околности појављују, које га враћају назад на прави пут. Ови елемнти сачињавају крст за човека. Наравно, они се појављују различити, свакоме према сопственој потреби."

"Некада је крст умни, који збуњује поједина грешним мислима. Али особа није крива, ако се не слаже са њима. Старац је навео пример: ‘Једном је једна подвижница, дуго времена била узнемирена због имања нечистих мисли. Када се Христос појавио и отерао их, она је завапила Њему: ‘Слатки Исусе, где си био све до сад?’ Христос је одговорио: ‘Био сам у твом срцу.’ Питала је: ‘Како то може бити? Али моје срце је испуњено нечистим мислима.’ А Христос јој је одговорио: ‘Схвати, према томе, да сам био у твоме срцу, и да ти ниси била наклоњена тим нечистим мислима, већ штавише, трудила си се да ослободиш себе од њих. Пошто ниси била у стању, патила се, на тај начин припремајући место за Мене у твоме срцу."

"Понекад се патње шаљу невиној особи, тако да би она, по угледу на Христа, патила за друге. Сам Христос је патио за људе. Слично Њему, Његови Апостоли су били мучени за Цркву и народ. Имати апсолутну љубав, значи патити за ближње."