Страсти

Свети Макарије Оптински

(ово је било IV писмо у преписци са младим, богатим, ожењеним земљопоседником

из високог друштва Русије, XIX века)

 

Разговарајући са Оцем Макаријем, десило се да сам му рекао да, живећи у свету, дешава се да без неког посебног разлога, нека девојка обузима машту човека. Једна реч прати другу, па човек постане толико везан за њу, да касније налази неопходним, из страха од љубоморе, да то крије од своје жене. Чак на моитви и у Цркви, човек увек мисли о њој. Наравно, временом, ова привезаност пролази сама по себи и заборавља се, али ипак...

Да, одговорио је Отац Макарије, људима из високог друштва, таква лакомисленост изгледа безначајна, као да је ништа. Али свеједно, велико зло се крије испод тога, узрокујући бездан невоља и несрећа и невоља, пустошећи твоје духовне ризнице. Спаситељ јасно говори, Сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом (Матеј 5:28). Видиш само погледаш похотно, грех је већ учињен и заповест Господња је нарушена.

Чак и са становишта света, колико горких жалости бива изазвано таквим наклоностима! Овде, како ја видим, живиш мирно и срећно са својм породицом. Волиш своју супругу и она воли тебе. Искрен си са њом и у њој налазиш пријатеља, који свим срцем учествује у твојим тугама и радостима. Али чима мисао неверја уђе у твоје срце, кушач ће је одмах уграбити и повући таквом снагом, да ће ти већ бити тешко да се зауставиш и вратиш својој светој дужности.

Одатле нема пуно до пада, а ако га починиш, све је поремећено. У твојој жени, ако ти је верна, имаћеш непријатеља уместо пријатеља; почећеш да према њој осећаш мржњу, уместо љубави. Уместо утехе, у њој ћеш видети препреку за задовољење своје сурове и животињске страсти, а нећеш ни приметити да си постао безакони непријатељ својој законској супрузи. Каква је горка будућност у таквом животу! Али то је само овде шта ће се догодити после гроба? Ужас... Страшно је упасти у руке Бога Живога (Јевр. 10:31)

Поучите ме, онда, Оче, рекао сам, како да заштитим себе од ужасног искушења страсти уопште, и од кушајућих мисли током молитве кући или чак у Цркви.

Почетак свих тих искушења, одговорио је Старац, јесте гордост. Човек замишља да живи побожно, уопште не осуђује своју грешност, али понекад чак осуђује друге онда, Господ допушта непријатељу да му постави замке. Обрати пажњу како живиш, проверавај своју савест и увек ћеш доћи, невољно међутим, до убеђења да нси испунио још нити једну заповест Господњу, као што би Хришћанин то требао да уради. Размишљајући на овај начин, јасно ћеш видети своју духовну немоћ, која узрокује падове тела. У циљу избављања од ових падова, мораш стећи смиреност.

А што се тиче грешних мисли у Цркви и док се молиш, пошто нису изазване тобом, већ непријатељем, не треба да се бринеш. Покушај да се не заустављаш на овим мислима, већ се уместо тога, окрени Богу молитвом : Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!

Ево једног примера за тебе: када родитељи поведу своју малу децу у шетњу, онда обично пусте децу испред, не испуштајући их из вида. Изненада, из неког угла, излеће пас и скаче на децу. Шта деца радеа? Они одмах хитају ка родитељима, плачући Тата! Мама! Са дечијом једноставношћу и чистом вером, они очекују помоћ од родитеља.

Исто важи за тебе на путу овог привременог живота. Ако наш кушач, ђаво, чак почне да ти поставља замке, не узнемируј се, чак ни не помишљај да ћеш их проћи сопственом снагом, већ са дечијом једнотавношћу, похитај Небеском Оцу са вапајем, Господе, ја сам Твоје створење, смилуј се не мене!

Коначно, рећи ћу ти да је, по мом мишљењу, тешко себе заштити себе од светских искушења, док живиш у великим градовима. Како може човек, који је још духовно слаб, да се одржи у искушењима савременог света? Запамти да су људи из високог друштва, које се састоји из људи са другим веровањима, делом Хришћанских, иако Православних, толико заведени, у својој немоћи, обичајима света, да су они само именом Православни, док су у стварности далеко одлутали од истинског Православља. Тешко је борити се са страстима, али је неупоредиво више теже да се издрже постојана искушења.

Коначно, луксуз, потрага за страстима, циљеви тог начина живота све је то толико скупо, да никаква новчана средства нису довољна да задовоље све захтеве високог друштва.

Рекао си, да су твоји финансијски послови у збрци, али ако будеш живео на селу, твоји финансијски послови ће се поправити. Да и не само то! Људска душа, као бесмртно биће, не може остати у истом стању она или напредује или пропада. Није чудо да би се, живећи тихим, сеоским животом, наравно уз помоћ Божију, твој духовно стање поправило бар мало.

 

 

(из књиге Старац Макарије Оптински, Оца Леонида Кавелина)

 

 

Назад