Родитељима који тугују над смрћу свог сина

 

Чуо сам за вашу дубоку тугу неочекивану смрт вашег сина, М.Н. и нудим вам своје срдачно саучешће. Постоји Свето Предање да се посети дом жалосних, али ја сам слаб и немоћен, и не могу вас посетити лично. Одлучио сам, иако сам закаснио, да вам се обратим у писму, са циљем да ублажим колико год могу вашу велику жалост.

Одајући немоћи људске природе, немогуће је родитељима, који су изгубили јединог сина тако прерано, у таквом добу, у цвету младости, да не тугују; немогуће је, говорим, из свох ових разлога, да не тугују, да се не жале, не жалосте, пошто су тако неочекивано изгубили своје једино дете.

Ми нисмо пагани, међутим, који немамо наде у погледу живота који долази, већ Хришћани, који имају радосну утеху чак иза гроба који је дар будућег, вечног блаженства. Ова утешна мисао треба да умањи вашу жалост и ублажи вашу дубоку тугу. Иако сте привремено лижени вашег сина, у будућем животу, опет ћете бити у могућности да га видите и да будете са њим тако да никада више нећете бити одвојени.

Да би се ово догодило, међутим, морате предузети правилне мере:

1. дајте да се његово име помиње на Проскомидији, читање Псалтира, и вашим молитвама код куће.

2. дајте у његово име милостињу и учествујте у другим делима милостиње, колико год можете.

Све ће ово бити благотворно не само за вашег сина, већ такође и за вас. Иако је његова смрт донела велику жаслост и тугу, та иста туга може послужити да вас ојача у Хришћанском животу, у чињењу добрих дела и Хришћанском расположењу душе. Оно што Господ чини у нама је не само добро, већ често и веома добро.

Истина, сви ми желимо да задобијемо спасење и наследимо Царство Небеско, али често заборављамо да оно долази кроз многе невоље и не ретко трагамо за земаљском срећом и привременим задовољствима у животним бригама и приврженошћу за земаљске ствари.

Сведобри Господ, у Свом бесконачно мудром Промислу, решава пвај проблем доносећи неочекивана лишавања и туге, са циљем да би могли доћи до памети и окренемо нап духовни поглед на стицање добрих ствари, које нису пролазне, веч вечне, бескрајне и непромењиве. Господ чини ово у Својој безмерној љубави према човечанству, као што Апостол говори!...

Кога Господ љуби оног и кара; а бије сваког сина ког прима... ако ли сте без карања... дакле сте копилад, а не синови (Јевр. 12:6-8)

Вама је послана тешка туга, али тешите се чињеницом да кроз ову невољу бивате убројани у синове Божије, кроз Божију безграничну љубав према вама. Чувајте ову велику Хришћанску предност, потчињавајући се вољи Божијој, не само без роптања, већ и са захвачношћу. Ти желиш привремену утеху присуства вашег сина у животу, али то Господ уређује тако да се можете утешити у вашем сну у бесконачним вековима, света који долази.

Коначно, ви се можете радовати што вам је син оставио унуке, које можете подизати и наћи утеху у њима. Они ће бити за вас и унуци и драга деца. Учините сваки напор да ублажите вашу тугу, тако да не превазилази Хришћанксе везе и Сведобри Господ ће вам показати Своју милост и послати вам духовну утеху. Ко зна шта би било од вашег М. Да му се живот прдужио. Сада можете бити сигурни да ће остати добар увек.

Призивајући на вас мир и благослов Божији, са искреним добрим жељама...

 

21. Март, 1867.

 

 

Назад