Обраћење и уклапање

 

Одредимо ове изразе, причом о броју речи који се користе у контексту. Прво, постоји бескорисна фраза „рођен Православан“. То не постоји. Нико није „рођен Православан“, ми смо сви рођени незнабошци. Из тог разлога прво истерујемо (сатану), а затим крштавамо. Прихватљивији су термини „рођен у Православној породици“, и „Православан из колевке“. Занимљиво је да људи, који снисходљиво користе ове изразе као „рођен Православан“, називају децу „обраћеника“ – „обраћеници“. Чињеница је, наравно, у њиховом неправилном језику, деца „обраћеника“ су „рођени Православци“.

Онда, ту је реч „обраћеник“. Када људи кажу да су обраћеници ја их прво питам: „Обраћени у шта? Грчки фолклор? Руску храну? Фарисејство? Носталгију за старомодним англиканизмом или католицизмом? Интелектуалном дрвеном коњу синкретизма?

Истина је, у једном смислу, сви смо ми обраћеници, јер сви морамо да будемо обраћени Христу стално. То је суштина 50. Псалма. Пророк Давид је такође био обраћен, „рођен поново“, након његовог великог греха. Нажалост, реч „обраћеник“ се често користи не у овом духовном смислу, већ у световном. Надам се да, када људи себе називају „Обраћеницима“, то значи да су обраћени у Хришћанство (што је правилна реч за Православље). Такође се надам да када говоре да су „обраћени“, то значи да су примљени у Цркву врло скоро. Нажалост, морам признати да то увек није случај. Током година сусретао сам људе који су пришли Православној Цркви пре десет, двадесет или тридесет година, а и даље су „обраћени“, па чак и називају себе тако. А ово је чак и међу клиром, прерано рукоположеним.

Ово је прилично иза мене, јер то значи да након година постојања као номинални члан Православне Цркве, они и даље нису постали Православни Хришћани, још се нису уградили у Цркву, још нису природно урасли у Православље, и још увек не живе Православни начин живота, још нису стекли инстинктивно осећање за Православље, што значи да им је Православље духовни дом, да је оно у њиховим костима и крви, да дишу Православљем, јер су им душе Православне. Они пате од духовне невоље, под именом „обраћенитис“ („convertitis“). Остали су новообраћеници. Постигли су само оно што је сатана хтео да постигну – да буду некомплетни.

Из тог разлога Руси, користећи њихову реч, „конверт“ што значи развој, прилично тачно говоре када кажу: „Проблем са „конвертом“ је тај што или је често празан, или често доживи живчани слом.“

Може бити кного разлога за то болесно стање. Може бити да су људи пришли Православној Цркви и онда нису имали парохију у коју би ишли, бар службе на језику који би могли разумети. Например, сретао сам људе који су били Православни честрдесет година, али никада нису били на Ноћној Васкршњој Литургији на свом језику!

Сретао сам људе окји су били Православни пет година, а никада нису били на служби за Васкрс уопште, јер њихова локална Православна заједница има само десет Литургија годишње, суботом ујутру! Сретао сам људе који су били Правосалвни пездесет година, и никада нису били на бдењу или вечерњој служби!

Другим речима, такви људи никада нису имали прилику да науче и да се уграде у Цркву.

Нажалост, међутим, постоје и други разлози зашто се људи не уграђују у живот Цркве.