Истина се налази само у Саборној Цркви, Чувару Апостолског Предања.

Недавне јереси и не могу извести свој почетак од Апостола.

(Против јереси, књига III, глава IV)

 

1. При таквим доказима, не треба трагати код других истину, коју је лако наћи у Цркви, јер су Апостоли, попут богаташа у ризницу, у потпуности положили у Њу све, што се односи на истину, тако да свако који жели узме воду живота (Откр. 22:17). Она, заиста, јесте врата живота, а сви претходни (учитељи) јесу лопови и разбојници. Зато треба избегавати последње и са великом пажњом изабирати оно што се односи на Цркву, и примати Предање истине.

Шта сад? Ако би изникао спор о некаквом важном одговору, зар не би требало обратити се најдревнијим црквама, којима су се обраћали Апостоли и од њих добити, шта је истинито и јасно у односу тог питања? Шта да нам Апостоли нису оставили рукописе? Зар не би требало следовати поретку Предања, преданог онима, којима су Апостоли поверили цркве?

2. Том поретку следују и многа варварска племена, која верују у Христа, који имају своје спасење без хартије или мастила, написано у срцима својим Духом и пажљиво чувају древна предања, верују у Једног Бога, Творца неба и земље и свега што је у њима, кроз Исуса Христа, Сина Божијег, Који је по Својој неизмерној љубави према Свом створењу, сишао до рођења од Дјеве, кроз Себе Самога сјединио човека са Богом, пострадао у време Понтија Пилата, васкрсао, у слави се вазнео (на небо) и са славом ће доћи, као Спаситељ спасених и Судија осуђених и да пошаље у огањ вечни оне, који изопачују истину и презиру Оца Његовог и Долазак Његов.

Примивши ту веру без писаних докумената варвари, што се тиче нашег језика, али у односу учења, морала и начина живота, људи, по вери својој веома мудри и који угађају Богу, живе у свакој правди, чистоћи и мудрости. И ако би неко почео да проповеда јеретичке измишљотине овим људима, говорећи са њима на њиховом језику истог тренутка би, затварајући уши, побегли колико је могуће даље, не трпећи чак ни да слушају богохулну беседу. На такав начин, следујући то древно Апостолско Предање, они чак не допуштају у ум свој чудовишне речи јеретика, јер међу њима није било ни (Црквеног) сабрања, нити установљеног учења.

3. Јер пре Валентина, није било валентинијана, и до Маркиона, није било маркионита, као и других зломислећих (учитеља), које сам поменуо горе, није било пре, него што су се појавили оснивачи и измишљачи њиховог изопаченог учења.

Валентин је дошао у Рим у време Хигина, процветао у време Пија и остао до Аниките.

Кердон, предходник Маркиона, сам је био за време  Хигина, који је био девети епископ, често долазећи у цркву и исповедајући се, тако је и завршио (живот), једно време учећи тајно, а онда опет исповедајући се, на крају, будући обличен за своје лажно учење, био је изопштен од сабрања браће.

Маркион, његов наследник, процветао је у време Аниките, који је био десети у реду епископа. Други, такозвани гностици, произашли од Меандра, ученика Симона, како сам показао и сваки од њих је отац и глава тог учења.

Сви последњи су упали у своје богоодступништво, далеко касније, већ у средини времена Цркве.

 

 

 

Назад