Самоваспитање

Свети Василије Велики, Јован Златоусти, Никодим Светогорац,

Теодор Студит, Симеон Нови Богослов, Антоније Велики, Авва Исаија,

Исаак Сирин, Тихон Задонски, Димитрије Ростовски,

Лавсаик, Изреке за памћење

 

Теже од свега је познати и исцелити самога себе, зато што се са сваким човеком, рађа и самољубље и сваки, по пристрашћу према самоме себи, изопачава истинити суд.

 

(8, 738)

Свети Василије Велики

 

*****

 

Усавршавај себе, слично томе, како земљорадник обрађује њиву извлачи грех, сличан корову; као трње, уништавај безакоње; као гране дивље маслине, као дивље бесплодно дрво, истребљуј грех.

 

(43,900)

 

Истргнимо из своје душе гнев, порочне похоте, склоности ка чулним задовољствима и раскоши, среброљубљу, навици ка клетвама и клетвопреступљењима. Ако ми темељно будемо обрађивали сами себе, од почетка чупајући трње, а потом садећи небесно семе, моћи ћемо да добијемо обећана блага.

 

(46,202)

 

*****

 

Човек нема могућности да сагради тело из безличне масе. Али он може своју душу, чак и ако се спустила до крајњег безобразја, да изведе на саму висину лепоте и на тај начин, начинити је пријатном и привлачном, не само за добре људе, већ и за Самога Цара и Бога свих.

 

(35,21)

 

Сагледајући своје недостатке, почећемо мало помало да их исправљамо, одређујући себи да ћемо у једном месецу исправити један недостатак, у следећем други, затим трећи. Тако и ћемо усходити, као по степенима...

 

(42, 565)

 

Свети Јован Златоусти

 

*****

 

Победа и умртвљење својих лоших склоности и похота, колико год оне биле незнатне, достојније су веће похвале од заузимања многих тврђава, од уништавања силних и добро наоружаних армија, па чак и од чињења чудеса и васкрсавања мртвих.

 

(64, 31)

 

Што више заволиш подвиге или непопуштање себи у подвизима, тим ћеш већу и пунију победу да извојујеш над собом и над оним, што се у теби противи сваком добру, а као последица тога, испунићеш се сваком врлином и блаженством, и мир Божији ће ући у тебе.

 

(64,47)

 

Желећи да живиш праведно, ревнујући за спасење. Нека се свако стара да ни у чему не погреши и ни у чему да укаља своју савест. При свему томе, међутим, час мисли и осећања, час речи, а и у делима се неки пут поклизнемо неприметно, али и приметно, и укаљамо чисти лик савести. Тако на крају дана ретки је онај, ко није сличан путнику, који је ишао по прашњавом путу и на коме се свуда налази прашина: и у очима, носу, устима и у коси, и по целом лицу.

Због тога је и сваком, ко ревнује за своје спасење и наложено да свако вече испитује своју савест и појасни све неправедно, које је допустио у току дана, у мислима, речима и делима и да се очисти покајањем, то јест, да учини оно, што чини прашњави путник он се умива водом, а ревнујући за спасење очишћује себе покајањем, скрушеношћу и сузама.

Испитивање мора да обухвати све: добро и лоше, право и неправо, са свих страна. Шта увидиш правим по природи дела, огледај: да ли је оно право по побуди и намери, да ли је право по начину извршења и да ли си ти то гледао право након извршења да ниси то учинио то из сујете или из човекоугађања или по самоугађању; дали је било на месту, у право време, правом лицу, и да ниси после тога раструбио пред собом, ниси ли маштап о себи уместо да одаш славу Богу. Право дело је заиста право, када се чини из покорности вољи Божијој и у славу Божију са пуним самоодбацивањем и самозаборавом.

Што утврдиш да је неправедно, размотри: како се десило, шта си ти учинио, ако постојано храниш жељу да чиниш само правду, какви су били поводи за то и разлози, спољашњи и унутрашњи, како си требао да поступиш у датом случају да не би погрешио... затим, осудивши себе, а не неког или нешто друго, одреди како је требало да се понашаш...

 

(64,244)

 

Свети Никодим Светогорац

 

*****

 

Молим вас, држите себе строго, као запети, док не побегнемо од овдашњих непријатеља и клизавих случајности и не преселимо тамо, где ћемо бити ван опасности од пада.

 

(69,360)

 

Преподобни Теодор Студит

 

*****

 

При сусрету са разним случајностима нека сваки посматра, шта се дешава у његовој души и тако одреди каква је она. Например, гледајући, шта се дешава у души, када је грде, срамоте, или је презиру, он истински познаје, да ли у њему постоји смирење.

 

(61,204)

 

Непрестано ћемо испитивати и испитивати себе, са свом пажњом и темељношћу, сваки дан и сваки час, доводећи на ум једну заповест за другом, и по свакој од њих осматрати и оцењивати себе. Ако нађемо да смо нешто некако испунили заблагодаримо Господа Бога нашега и постарајмо се да је сачувамо и у наредно време. Ако се покаже, да нешто нисмо испунили, покајмо се за то и постарајмо се да то испунимо, да се, презревши је, не би показали најмањи у Царству Небеском (Матеј 5:19)

 

(61,208)

 

Свети Симеон Нови Богослов

 

*****

 

Пребивај увек у присуству Божијем, у Истини и Правди.

 

(82,30)

 

Свети Антоније Велики

 

*****

 

Устреми пажњу не ка угађању себи, већ ка суду Божијем и у сваком делу твом имај Бога пред очима.

 

(82, 182-183)

 

Стеци осећање, да Бог гледа на свако твоје дело. Недозвољено је да у тајности срца размишљаш о таквим делима, за која се стидиш да их извршиши пред људима.

 

(82,192)

 

Свакодневно ујутру, уставши од сна, сети се, да си дужан да даш одговор Богу и да у сваком твом делу да не сагрешиш пред Њим: Његов страх ће се уселити у тебе.

 

(82, 199-200)

 

Авва Исаија

 

*****

 

Страсти се искорењују и изгоне непрестаним сећањем на Бога то је тај ач, који их убија.

 

(82,252)

 

Свети Исаак Сирин

 

*****

 

Мисли и постојано храни у сећању, да је Бог твој Бог, Творац, Господ, Цар и Промислитељ; иако је за све Он Бог и иако свима једнако заповеда да се уклањају од зла и да чине добро, али примај ту заповест, као да се тиче само тебе. Тада ће се са Његовом помоћу, родити у теби ново стање и нови дух. И што се чешће у том размишљању будеш поучавао, тим ћеш се више утврдити у богопоштовању и побожност ћеш осећати унутар себе. Али увек је неопходна молитва: без Бога, ми ни о размишљати о Богу не можемо, како је неопходно.

 

(82,363)

 

Свети Тихон Задонски

 

*****

 

Веома је тешко слепоме, док не прогледа, тешко је човеку кога мучи болест, док не оздрави; тешко је ономе ко се учи, док не научи, када се потпуно научи, тада већ никаквих тешкоћа не осећа. Јер какав је труд за онога ко добро види да види светлост? Какав је напор за онога, ко је познао себе и познао Бога да зна стварно све? Какав је напор и подвиг за онога ко љуби да љуби љубљенога? Никакав труд и подвиг, већ све радосно и са жељом.

 

(103, 1011)

 

Свети Димитрије Ростовски

 

*****

 

Потпуно сам у келији, скоро стогодишњи старац Марко, који већ није имао ни зубе и поред тога се борио са собом и са ђаволом, и говорио: Шта још хоћеш старче? И вино си пио и масло употребљавао, шта још желиш од мене? Седи прождрљивче, чревоугодниче ти ћеш себе осрамотити.

Затим, обраћајући се ђаволу: иди од мене, коначно, сатано, остарио си са мном у лењости. Под видом телесне немоћи терао си ме да употребљавам вино и масло и учинио си ме сластољупцем. Зар сам и сад, ја нешто дужан теби? Нешто више ти хоћеш да ми украдеш, иди од мене, човекомрсцу!

Затим, као да се шали, говорио би самом себи: Па, брбљивче, седи прождрљивче, похлепни старче, да ли ћу још дуго бити са тобом?

 

(74,73)

 

Лавсаик

 

*****

 

Авва Јаков је говорио: Једном сам ишао ка Авви Матоју и ушавши код њега, рекао сам му да хоћу да одем у Келије. Авва Матој ми је рекао: Поклони се за мене Авви Јовану.

Дошао сам Авви Јовану и рекао му: Авва Матој ти се клања. Старац ми је одговорио: Да, Авва Матој истински Израиљац, у коме нема лукавства. (Јован 1:47). Кроз годину дана опет сам дошао код Авве Матоја и предао му поклон од Авве Јована.

Старац ми је казао: Ја сам недостојан поздрава од таквог старца. Ако чујеш, да неки старац поштује ближњег више од себе, знај, да је он већ достигао велико савршенство.

Јер у томе се и састоји савршенство, да себи претпоставиш ближњега.

 

(79,163)

 

Ево шта су казали о Авви Мојсеју. Када су га учинили свештеником и обукли у стихар, архиепископ му је рекао:Ево ти си сада постао бео, авва Мојсеју! Он је одговорио: О, Владико, када би и изнутра постао такав, какав сам извана!

Архиепископ, желећи да испита Авву Мојсеја, рекао је клирицима: Када Авва Мојсеј уђе у олтар, прогоните га и идите са њим, да би чули, шта ће почети да говори. Старац је ушао, клирици су почели да га терају и изгнали га.

Старац је, изишавши, сам себи говорио: Правилно су са тобом поступили, ти си сав у гресима, ти си недостојан да се налазиш са људима...

 

(79,157)

Изреке за памћење

 

 

^