Да ли ће се јеретици спасити?

 

"Сада је дошло ред на питање које сте поставили: "Зашто се," питате ви "не би спасили и многобошци, мухамеданци и јеретици? Међу њима има јако добрих људи. Не би било у складу са Божијим милосрђем да се погубе ови веома добри људи!... Да! То је, чак, у супротности са здравим људским разумом! Па и јеретици", велите ви," су исто хришћани. Сматрати себе спасенима, а чланове других вера пропалима је и безумно и крајње гордо!", закључујете.

Спасење се састоји у поновном успостављању заједнице са Богом. Ову везу је изгубио читав људски род падом прародитеља у грех. Читав људски род представља низ палих бића. Погибељ је судбина свих људи, и врлих и порочних. Зачињемо се у безакоњу, рађамо се у греху. "С тугом ћу у гроб лећи за сином својим," говори патријарх Јаков о себи и свом светом сину Јосифу, целомудреном и прекрасном! По завршетку земаљског пута у пакао нису силазили само грешници него и праведници Старог Завета. Таква је моћ људских добрих дела. Таква је плата за сваку врлину наше пале природе! Да би се поново успоставила веза човека са Богом, другим речима, за спасење је било неопходно искупљење. Искупљење људског рода није остварио Анђео, или неко од виших, али ограничених и створених бића, њега је остварио Сам Безгранични Бог. Казна - судбина људског рода је замењена Његовом смрћу; недостатак људских заслуга је замењен Његовим бесконачним достојанством. Сва људска немоћна добра дела која су силазила у пакао замењена су једним моћним добрим делом: вером у Господа нашег Исуса Христа. Јудејци су питали Господа: "Шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?" Господ им одговори: "Ово је дјело Божије да вјерујете онога Кога Он посла" (Јн. 6, 28-29). Једно добро дело нам је потребно за спасење: вера, али вера је дело. Вером, само вером можемо доћи у везу са Богом, посредством Светих Тајни које је Он даровао. Узалудно, погрешно мислите и говорите да ће се добри људи међу многобошцима и мухамеданцима спасити, односно ступити у општење са Богом! Узалудно гледате на мисао супротну овој као на новину, као на заблуду која се поткрала! Не! Такво је стално учење истинске Цркве, и Старозаветне и Новозаветне. Црква је увек признавала једно средство спасења: Искупитеља! Она је признавала да највеће врлине наше пале природе силазе у ад. Ако су праведници истинске Цркве, светила из којих је сијао Дух Свети, пророци и чудотворци који су веровали у Искупитеља Који треба да дође, силазили у ад, како онда хоћете да пагани и мухамеданци, зато што се вама чини да су добри, а који нису познали и нису поверовали у Искупитеља, да добију спасење које је омогућено једним и понављам вам, једним средством - вером у Искупитеља? Хришћани! Упознајте Христа! Схватите да Га ви не знате, да сте Га се одрицали, сматрајући да је могуће спасење без Њега због неких добрих дела! Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и, можда не знајући, пада у тежак грех богохуљења.

Ви говорите: "Па и јеретици су исто хришћани." Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог "хришћанина" као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога - са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогонство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква је увек сматрала да је јерес смртни грех, увек је сматрала да је човек заражен страшном болешћу јереси мртав душом, далеко од благодати и спасења, да је у вези са ђаволом и његовом погибељи...

Суштина сваке јереси је богохуљење.

Свети Флавијан, патријарх Константинопољски, који је крвљу запечатио исповедање истините вере изговорио је следећу одредбу Помесног Константинопољског сабора која се односи на јересиарха Јевтихија, следећим речима: "Јевтихије, до сада јереј и архимандрит потпуно је разобличен и својим пређашњим деловањем и својим садашњим изјавама за заблуду Валентина и Аполинарија, за упорно следовање њиховом богохуљењу, тим пре што он, чак, није послушао наше савете и поуке да прихвати здраво учење. И због тога плачући и уздишући због његове коначне погибељи, изјављујемо у Име Господа нашег Исуса Христа да је он пао у богохуљење, да је лишен сваког свештеничког чина, наше заједнице и управљања манастиром, дајући сваком на знање да ко од данас буде са њим разговарао или га посећивао да ће и сам бити подвргнут изопштењу." Ова одлука је пример општег мишљења Васељенске Цркве о јеретицима. Ову одлуку је признала цела Црква, она је потврђена Васељенским Халкидонским Сабором. Јевтихијева јерес се састојала у томе што он није исповедао у Христу две природе после Оваплоћења као што исповеда Црква - допуштао је само Божанску природу. Рећи ћете: само?!

Наравно, у овој јереси не видите ни разбојништво ни лоповлук! Можда је само због тога не сматрате за грех? У њој се одбацује Син Божији, а одбачен је и хуљен Дух Свети -само! Тако, онај ко прихвата богохулно учење, ко изговара хулу на Бога није - по вама - разбојник, нити краде - он је предиван човек! Како му Бог може одрећи спасење!... Сав узрок ваше последње недоумице, као и свих осталих је дубоко непознавање Хришћанства!

Богохулник се неће спасти! И оне недоумице које сте навели у свом писму су већ страшни тужиоци вашег спасења. Њихова суштина је одрицање од Христа! Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати. Читајте Нови Завет и Свете Оце Православне Цркве (а не никаквих Тереза Авилских, Франциска Асишких и других безумника које њихова јеретичка црква сматра за свеце!) изучите код Светих Отаца Православне Цркве како треба правилно схватати Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују правом Хришћанину. Из Св. Писма и живе вере упознајте Христа и Хришћанство..." (Св. Игнатије Брјанчанинов 6,  писмо 28).

 

 

 

<  ^  >