Шта је то анатема и да ли неко може да разреши анатему

која је саборни изречена?

 

"Анатема не значи проклетство (већ изопштавање). Овај смисао - смисао проклетства анатеми је додат тек касније, и додат је због неспоразума, због озлојеђености људског срца, због удаљавања неких људи од Духа Хри-стовог, због несхватања смисла и духа Христових речи.

Ипак, немојте мислити да ће изрицање анатеме за анатемисаног бити од малог значаја. Не. Постоји тајна веза између склоности људи и милости Божије према човеку. Онај коме на земљи није опроштено и разрешено, изаћи ће пред горњи свет без опроштаја и разрешења, свезан у свом греху.

"Јер вам кажем заиста: што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу" (Мт. 18, 18).

Даље видимо да је Господ Исус Христос заветовао анатему само за грехове ума, за грехове против истине, за грехове против Духа Светог, али не за грехове сопствене воље, не за падове у грех који се покривају покајањем, већ само за грехова тврдоглавости и охолости... Ниједна хришћанска душа није обитавалиште непогрешиве, свецрквене, васељенске истине. Свако мање или више греши у својим убеђењима. Али, ако неко упорно сеје лаж, као сам ђаво, отац лажи, ако сеје као убица људи ради убиства човека, ради убиства душе, ако неко устане против истине коју су утврдили Христос, Његови Апостоли, сва Васељенска Црква, сви најузвишенији умови Хришћанства, ако неко не прихвата Царство Божије као кротко и смерно дете, него га одбацује као озлојеђени непријатељ истине, онда он греши против Духа Светог!

И овај грех, ако се не очисти покајањем, неће човеку бити отпуштен ни у овом веку ни у будућем. Овакав грех троструко разапиње Сина Божијег и за такав грех нема друге искупитељне жртве. Овакав грех подрива саме основе Цркве Божије и она, као живо Тело, штитећи себе, испушта крик бола из свог мајчинског срца - анатема!" (Архиепископ Херсонски Никанор, 1, 490).

"Ево како треба поступати са саблазнитељима по заповести Самог Христа: ако сагреши против тебе брат твој, ако почне да те саблажњава лажним учењем, неправилним мислима, развратном речју или погибељним примером - поступи овако: ако брат твој, који је исте вере као и ти, сагреши против ваше вере мишљу, речју или делом, поступи са њим пажљиво, благоразумно и стрпљиво, разобличи га насамо.

Ако те он послуша - стекао си брата свог, сачувао си свог једноверца и за себе и за твоју Цркву, и за Бога. Ако те не послуша, онда да не би изгубио брата свог... узми са собом још једног или два сведока - једноверца и разобличи га пред овим сведоцима да они дају подршку твојим речима и да би два или три сведока потврдила твоје речи; ако их не послуша и буде тврдоглав у свом неверју или јеретичком мишљењу, реци Цркви, њеним представницима. Ако брат твој исте вере не послуша ни Цркву - нека ти буде као незнабожац и цариник, нека за тебе буде туђ, нека се више не сматра твојим братом, твојим једноверцем, чланом једне истинске Цркве Божије.

Ево заповести Самог Христа о анатеми. Ево њеног значења и намене! Ево њеног порекла од Самог Христа" (1, 489).

 

Коме се изриче анатема?

 

Анатема се изриче:

"Онима који одричу постојање Божије и Промисао Божији; који Бога не називају Духом већ материјом; који не прихватају једнако поштовање лица Пресвете Тројице; који тврде да Христово искупљење за људе није неопходно; који хуле на вечнодевственост Мајке Божије; који не верују у богонадахнутост Светог Писма и благодат Свесветог Духа; који поричу загробни живот, крај света, Страшни суд, вечне награде за праведнике и вечне муке за грешнике; који не прихватају спасоносне Свете Тајне Цркве; који не признају Васељенске Саборе и Васељенско Предање." На тај начин се анатеми подвргавају управо греси неверја и богохулства (види "Последовање у Недељу Православља").

Вера свих прослављених људи у Цркви Божијој, који су били светила у свету чувајући Реч Живота нека се чува одлучно и нека непоколебљиво остане до краја векова заједно са њиховим Богопреданим делима и догматима. Одбацујемо и изричемо анатему свима онима које су они одбацивали и којима су они изрицали анатему као непријатељима Истине. Ако, пак, неко не чува и не прихвата горе наведене догмате побожности и не мисли и не проповеда овако: нека буде анатема! (6. Васељенски Сабор, пр. 1).

 

Може ли бити разрешена клетва или анатема која је саборно изречена?

 

"Пошто су клетву или анатему против оних који се противе Саборној Цркви односно, који се крсте са два прста или се у нечему другом противе и не покоравају, саборно изрекли источни патријарси по Христовој благодати, анатема треба да остане чврста, непоколебљива и неразрешена до краја векова. Ви још питате: да ли је касније неки источни Сабор разрешио изречену анатему или не? Одговарам: да ли је то могао бити сличан Сабор осим неког сабора мрског Богу и Светој Цркви који би се окупио ради оповргавања истине и утврђивања лажи? У Цркви Христовој тако злочастивог Сабора никад неће бити. Још питате: могу ли неки архијереји, мимо Сабора и сагласности и воље источних патријарха да разреше сличну клетву? Одговарам: то није могуће, јер Бог није Бог неслагања него сагласности. Будите уверени да сви архијереји на свом рукоположењу добијају исту благодат Светог Духа и обавезни су да као зеницу ока чувају чистоту и непорочност православне вере, као и свеколико апостолско Предање и правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и богоносних Отаца, каквих се придржава Света Саборна и Апостолска Црква.

Они су од истог Светог Духа примили власт да вежу и да разрешавају по чину који је Свети Дух установио преко Светих Апостола у Светој Цркви. Од Светог Духа нису примили власт да руше апостолско Предање и црквена правила, због тога горе поменуту анатему на противнике Саборне Цркве која је правилно и у складу са светим Сабором изречена ни архијереји, ни источни патријарси никако не смеју да разреше, а ако би се неко усудио то да уради, то би било мрско Богу и Светој Цркви. Ви још питате: ако ову анатему ниједан архијереј не може да разреши без источних патријарха, могу ли је разрешити источни патријарси? Одговарам: не само да не може да је разреши ниједан архијереј без источних патријарха него ни сами источни патријарси не могу да разреше ову клетву, као што је о овоме довољно речено, јер је оваква анатема вечно неразрешива..." (Преп. Пајсије Величковски 11, 223-224).

 

 

 

<  ^  >