Према којим учитељима треба имати послушност,

а од којих се клонити ради спасења душе?

 

"Истински Хришћани свих времена су се брижљиво чували од смртоностног отрова јереси и других лажних учења. Чврсто су се држали догматичког и духовног Предања Цркве. Не само да су православно веровали у Свету Тројицу него су и свој живот, подвиге и природу усмеравали по Предању Цркве. Особина којом су се одликовали сви Свети Оци било је непоколебљиво руковођење духовним Предањем Цркве и они су заповедали да се за истинског духовног наставника сматра онај ко у свему следи учење Отаца Православне Цркве и њиховим делима потврђује и уобличава своје учење. Онај, пак ко мисли да руководи ближњима по начелима земаљске мудрости и по начелима палог разума, ма како блистав он био налази се у самообмани и своје следбенике доводи у самообману. Свети Оци су одредили да је за сваког оног ко жели да се спаси обавезно правило следовање духовном Предању Цркве. Ради тога они људима који желе да живе побожно и богоугодно саветују да се руководе саветима правог учитеља или делима Светих Отаца која одговарају начину живота сваког од њих. Осам векова по Рођењу Христовом свети црквени писци почињу да се жале на недостатак духовних наставника и на појаву мноштва лажних учитеља. Они заповедају да због недостатка наставника човек треба да се обраћа читању светоотачких дела, да се клони читања књига изван недара Православне Цркве. Што више времена је пролазило од појаве Божанствене Светлости на земљи обиље лажних учитеља је било све веће: они су од времена проналаска штампарије преплавили земљу као потоп, као горке воде апокалипсе од којих је мноштво људи умрло душевном смрћу. "Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране" Ово пророчанство се остварило: дешава се на наше очи. И има још једно друго предсказање Господа о карактеру времена у којем ће се десити Његов Други страшни долазак на земљу. "Син Човечји," рекао је Господ, указујући на буду-ћу судбину вере, "када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи Тада ће на њој владати лажни разум, мудрост људска, противна вери и Богу" (Св. Игнатије Брјанчанинов 6, писмо 53).

"Мало је таквих, а нарочито у наше време, који би могли добро да напасају, а поготово да лече разумне душе. Да поштују пост и бдење, понеки још и могу да сачувају спољашњи изглед религиозности, многи могу успешно да поучавају речима, али је врло мало оних који могу да достигну то да смиреномудерношћу и свагдашњим плачем одсеку своје страсти, и стекну најважније врлине" (Преп. Симеон Нови Богослов).

"Лажни пророци се познају по плодовима, по свом животу, по делима, по последицама које проистичу из њихове делатности. Немој се преварити красноречивошћу и слаткоречивошћу лицемера, њиховим тихим гласом који тобоже изражава кротост, смирење и љубав, немој се преварити оним слатким осмехом који игра на њиховим уснама и лицу, оном љубазношћу која светли из њихових погледа: немој се преварити оним причама које они лукаво шире о себи међу људима, оним одобравањима похвалама, громким именима којима их свет зове, погледај пажљиво какви су им плодови" (Преподобни Нил Сорски).

"Духовна мудрост своје место и седиште има у срцу, а не на језику, унутра, а не споља: у сили, а не у речима. Није мудар свако ко људима тако изгледа него онај ко је такав у суштини и није то сваки онај ко може да говори красноречиво: и често се под видом красноречивости крије лоша природа, која не може бити заједно са духовном мудрошћу." (Георгије Затворник, Писма затворника Задонског Богородицког манастира Георгија. М. 1839, стр. 61).

"Ако наставник почне да захтева послушност према себи, а не према Богу он није достојан да буде наставник ближњег! Он није слуга Божији! Он је слуга ђавола, његово оруђе, његова замка! "Не будите робоеи људима", завештао је Апостол (1. Кор. 7, 23), (Св. Игнатије Брјанчанинов, Писма разним лицима, Сергијев Посад, 1913. Писмо 90).

"Изучавај Божанствено Писмо," говори Симеон Нови Богослов, и дела Светих Отаца, нарочито она која се тичу хришћанске праксе да би, пошто њиховим учењем провериш понашање свог учитеља или старца, могао да их видиш (ово учење и понашање) као у огледалу и да схватиш: оно што је у складу са Писмом да усвојиш и чуваш у мислима, а оно што је лажно и лоше да упознаш и одбациш да не би био обманут. Знај да се у наше дане појавило много превараната и лажних учитеља" (Добротољубље, Део. 1, гл. 33).

"У наше доба ширењу учења Светих Отаца нарочито се супротстављају одбачени духови уносећи разне мисли телесног мудровања и збуњујући људе руковођене телесним мудровањем. " (писмо 261).

"Умножили су се људи који презиру закон Божији и не престају да гурају ближње у несрећу и напасти" (Св. Игнатије Брјанчанинов, писмо 298).

 

"Овако вели Господ над војскама: не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих. Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло." И "свакоме ко буде поступао по тврдоглавости свог срца говоре: не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше. Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их са пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех. Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели" (Јер. 23, 16-17,21-22,31).

 

Ко је од савремених учитеља опасан као јеретик?

 

Рудолф Штајнер - немачки мислилац, "видовњак", типични представник гностичког неохришћанства, широм света познати теозоф-окултиста, који је своја тезофска истраживања завршио стварањем нове "духовне науке" - фамозне антропозофије.

 

"Главне карактеристичне црте ове јереси су следеће:

-  снажно изражена усмереност према окултном;

-  потпуно одсуство духа покајања;

-  антропоцентризам који неизбежно води у ђавоцентризам.

 

Будући да је антропозофија јеретичка пародија на хришћанску антропологију она одваја Хришћанина од Цркве и лишава га благодати црквених Светих Тајни. Без исповести и причешћивања Светим Христовим Тајнама није могуће водити правилну и успешну борбу против страсти. Услед одбацивања ове светиње, одбацује се и извршење Господњих заповести, односно живот по законима Богооткривеног Јеванђеља. Подвиг унутрашњег ношења крста замењује се сумњивом интелектуалном активношћу. Лажно схватање новозаветне веронауке води у ћорсокак рационалистичке прелести. Антропозофи прихватају и воле Искупитеља разумском уобразиљом, а у ствари Га се одричу читавим својим животом. По правилу, код њих нема "јавног одрицања од Бога, али је несумњиво да постоји прикривено одрицање, јер у наше време ђаво веома прикрива своје мреже и више се стара о томе да уништи суштинско него спољашње" (Св. Игнатије Брјанчанинов 5, T. 3).

Тејар де Шарден - римокатолички свештеник, научник-философ и религиозни мислилац. Његово основно дело "Феномен човека" представља многобројне, али, авај, безуспешне покушаје обезблагодаћене мисли да се по сваку цену извуче из бесконачног лавиринта лажног разума.

Владимир Соловјов - широм света познати религиозни философ, песник који се одушевљавао римокатолицизмом, западном мистиком, окултизмом, који је повремено извор за своје "стваралачко надахнуће" налазио у стањима медијумског транса. Његово учење о Софији и космичком свејединству, као и многи други огледи нису у складу са православним црквеним погледом на свет. Тако на пример, циклус његових чланака "Смисао љубави" представља неки језиви "окултни пројекат поновног сједињења човека и Божанства кроз љубав између различитих полова" (Георгије Флоровски "Путеви руског богословља" (в. Чланак митрополита Антонија "Из историје новгородске иконографије" у Богословски радови", бр. 27, стр. 74 и књигу А. Ф. Лосјева "Владимир Соловјов " M. 1983, Cтp. 72).

Николај Берђајев - светски познати религиозни философ који је дао значајан допринос разради лажног месијанског погледа на свет. Стваралачко наслеђе овог мислиоца које је у целости проткано тешким јеретичким духом има огромну популарност. Што се овога тиче нарочито су карактеристични есхатолошки погледи Берђајева који у целини и потпуности прихвата јеретичку есхатологију Оригенову који је заједно са његовим лажним учењем о апокатастази (накнадном покајању и спасењу) демона и непокајаних грешника коначно био осуђен и предат анатеми.

Отац Сергије Булгаков - у свету: један од значајнијих економских мислилаца; а у религијском животу: светски познати богослов који је активно учествовао у екуменистичком покрету. Учење о. Сергија Булгакова о Софији - Премудрости Божијој изазвало је противљење митрополита, касније патријарха Сергија (Староградског), Владимира Лоског, архиепископа Серафима (Собољева), протојереја Георгија Флоровског и послужило као основа Сабору архијереја Руске Православне Цркве у иностранству да га (Булгакова) оптужи за софиолошку јерес.

Отац Павле Флоренски - истакнути научник-енциклопедиста, светски познати богослов, руски исповедник и новомученик. Неки радови о. Павла Флоренског су засићени компликованом терминологијом и тешко су схватљиви. Приликом стварања неких радова (на пример, есеја "Макрокосмос и микрокосмом" тежио је да "рашири" Православље у правцу страну гностицизма. То је, очигледно, представљало основни занос стваралаштва свештеника Павла Флоренског, а његова софиологија - главно богословско оруђе у решавању овог задатка (в. Чланак митрополита Антонија у "Богословски радови", бp. 27, Cтp. 76).

Даниило Андрејев - син познатог писца Леонида Андрејева, православни Хришћанин по веросповести, песник и мислилац који је написао литерарно-философско-религиозни трактат "Ружа света" (одломци су објављени у часопису "Нови свет" бр. 3, 1989). Аутор овог дела, које је подигло прашину у више наврата, добијао је наводно "просветљење одозго". Он подробно и стилски беспрекорно описује своја путовања по "другим световима" са њиховом, како се неки критичар изразио "недогматичком хијерархијом добрих и злих сила и на тај начин уводи читаоца у сферу демонске духовности, у област палих и одбачених духова.

Отац Александар Мењ - савремени богослов и религијски писац-екумениста (у иностранству је издао неколико књига под својим личним именом и псеудонимима: Емануил Светлов, Андреј Богољубов). Држао је јавна предавања из библијске историје и наступао на телевизији. Био је тајни и јавни симпатизер масонства. Одбацио је оптужбе за различите јереси, ослањајући се на потпуну слободу "богословских мишљења" која је наводно исконска особина "стваралачког духа" православног богословља.

Јелена Блавацка - широм света позната окултисткиња која је створила такозвану теозофију и која је непосредно општила са палим, одбаченим духовима. По сведочанству очевидаца демони су увек и свуда пратили ову несрећну жену, стално подсећајући на себе на чулни начин - чак и у кућним условима.

Георгије Гурџијев - један од највећих окултиста 20. века. Изузетно је "красноречив", заједнички назив првог (3 књиге - око 1300 страница!) од три наставка његових дела је "Објективна и непристрасна критика људског живота, или Приче Веелзевула свом унуку". Као што видимо кнез таме је овде назван својим именом тако да је, чак, и непосвећеном читаоцу јасно ко је ко.

Брачни пар Рерих - широм света познати окултисти који су створили данас изузетно популарно лажно учење "Агни-јога" које кроз своју интелектуалну "суптилност" предлаже уствари један смртоносни демонизам.

Бхгаван Шри Раџниш - савремени индијски филозоф, мислилац, религиозни писац и светски познати гуру (т.ј. "духовни учитељ") или тачније речено, један од највећих магова. Саблажњава неискусне, наивне интелектуалце, а нарочито омладину "оригиналним и необично занимљивим" тумачењем јевађељских прича"; нудећи "загарантовану помоћ" у дубоком изучавању сваке религије, као и обећање брзог "духовног" успеха, потпуног и коначног "просветљења" и тако даље.

Карлос Кастанеда - савремени амерички антрополог који је дуго живео у Мексику као један од ученика индијанских чаробњака. У својим књигама описује мрачни свет старог паганског шаманства, разноврсне појаве демона и лично искуство општења са демонима.

Ричард Олперт - савремени амерички психоаналитичар који је демонско посвећење добио у Индији. У својим предавањима и књигама рекламира различите видове медитације, окултне методике и магијског система, који имају за циљ да покажу најкраћи пут у астрал, другим речима, да уведу своју жртву у царство сатанске таме.

Анатолиј Кашпировски, Алан Чумак, Џуна Давиташвили и многи други исцелитељи који ће се, очигледно све више појављивати - бионергетичари, хипнотизери, психоенергетичари, т.ј. другим речима - савремени чаробњаци, према којима је, чак, и мало указаног поверења погубно по душу.

 

 

 

< ^ >