Гуру покрет Шри Ћинмоја, то јест: ко трчи за мир?

Професор Владимир Димитријевић

 

Карл Луис, олимпијски шампион у спринту, сматра да му је Шри Ћинмој дао "благослов" да постигне светски рекорд у трчању стазе од 100 метара. Гитариста Џон Меклафлин га назива "божанским бићем". Разговарао је, као гуру "мира и љубави", са папом римским, а у Уједињеним нацијама водио је медитацију за званичнике светске организације. Године 1990. позван је у Русију где се срео са Михаилом Горбачовим, коме је поклонио књигу својих љубавних песама. У САД је стигао 1964, да би донео "сједињење са Свевишњим", путем упражњавања хата-јоге, медитације, вегетаријанства и потпуног предавања свом гуруу. За њега пропагандисти кажу да је "духовни учитељ, песник, сликар, борац за светски мир", да "подучава путу срца".

Родио се 1931. године у Бенгалу и ступио у ашрам у својој дванаестој години. Извесно време био је "ђак" Шри Оробинда. У ашраму је провео двадесет година, и медитирао "по четрнаест сати дневно". Писао је поезију, сликао и музицирао, бавио се атлетиком - и дошао на богати Запад, да би постао гуру који своје следбенике има.у САД, Канади, Аустралији, Европи...

Уједињене нације су га примиле као свога зато што је у оквир своје "теологије" убацио тврдњу да је УН саставни део "Божје намере" за човечанство, да су оне "Богом дана" органи-зација која ће створити светску хармонију, то јест "нови светски поредак". Зато су му омогућили да сваке године организује "Трку мира" која, са знањем и одобравањем наше власти, пролази и кроз србске земље. У "Трци мира" носи се буктиња, древни гностички иницијатички символ, и предаје се из руке у руку спортиста, а грађани места кроз које трка пролази обавештавају  се о овоме као знамењу светске сарадње и разумевања, при чему се одбија саопштавање чињенице да је Ћинмој на челу тоталитарне верске секте која испира мозак својим следбеницима, служећи се, између осталог, и тврдњом да је њихов гуру - гуру Уједињених нација (то није тачно; мада има приступ "Соби за медитацију" УН, Ћинмој није званичник организације.)

Испирање мозга у овој секти, као и у осталим далекоисточним групацијама, пре свега се заснива на апсолутној послушности гуруу и упражњавању јога - медитације. Гуру себе сматра божанским бићем. Године 1994, 27. августа, послао је својим ученицима следећу поруку поводом свог рођендана:

"Децо моја, од Мене можете зависити. На Мене се можете ослонити. Децо моја, на Мене можете рачунати, Ја сам поуздан. У овој инкарнацији ћу бити у стању да докажем свима и сваком од вас и једно и друго, да се на мене можете ослонити и да сам поуздан.

Ја сам такође и неопходан - али само у срцима која се сама предају, срцима оних којима је потребно моје неуспављиво и без даха благословено вођство. Ја сам неопходан само онима који допуштају да дишем срећно и неопходно у њиховим срцима. Сада не говорим о људском у мени него о божанском у мени (подвлачење наше, нап. прир.), које је нерођено, које је бесмртно. Ако сте у складу са мојом божанственошћу, онда сам вам сигурно, сигурно, сигурно неопходан, јер смо Свевишњи и ја једно, вечно једно" (то јест, Шри Ћинмој за себе каже да је Бог, нап. прир.)

После овога следи даље пропагирање своје божанствености и захтев за апсолутним предавањем:

"У домену физичког, превалио сам шездесет и три лета. У домену духовног, моје је постојање без рођења и без смрти. Ако сте у јединству са Миом, у Мени и за Мене, ако ми дозволите да вас присвојим као своје сопствене (подвлачење наше, нап. прир.), и ако ви мене присвојите као свог сопственог, онда ћете заувек и заувек остати моји најодабранији инструменти  (роботи, другим речима, нап. прир.) - не само овде на земљи, већ и тамо на Небу".

Шри Ћинмој поводом свог рођендана обећава: Нећу изневерити своју децу мог срца која ме воле безусловно и којој сам потребан безусловно. Што дубље можете да зароните сузама захвалности свог срца, пре ћете открити Моју Универзалну Љубав и Моју Трансценденталну Самилост, Мој Универзални Вапај и Мој Трансцендентални Осмех.

У својој књизи "Медитација", гуру додаје: "Ја сам духовни отац за своје ученике. Ако ми дате нешто добро и позитивно - нешто љубави, нешто радости, нешто захвалности - одмах ћу вам заузврат дати бескрајну љубав, радост и захвалност. Даћу вам бескрајно више него што сте ми понудили" (подвлачење наше, нап. прир.)

У истој књизи, гуру препоручује својим ученицима да медитирају на његову фотографију, јер је то врхунска медитација, с обзиром на то да је он "једно са Свевишњим", то јест да је " бог". Он тврди да ученици њега морају примити као члана своје дородице (зато није нимало случајно да огроман број талентованих младих људи одлази од куће и напушта школу кад се сретне са гуруом - "богом", и то "богом" кога су "благословиле" Уједињене нације.)

Веома је важно да гуру својим следбеницима препоручује да у случају страха од њега допусте да он уђе у њих (сви гуруи то желе - апсолутну контролу, право запоседање несрећних жртава индуских басни о "просветлењу".) Да би се оправдао пред људима којима је јасно куда води његов пут, Ћинмој овако брани медитацију пред својом фотографијом: "Они који ми нису ученици, мисле да је медитација на моју слику последња будалаштина. Можда осећају да сам бесрамно уображен. Уверавам вас, међутим, да фотографија направљена кад сам био у веома високој свести, у којој сам потпуно једно са Свевишњим, не представља моје физичко тело или људску личност. Она не приказује Ћинмој Кумар Гоша. Кад моји ученици медитирају пред мојом фотографијом, осећају да не медитирају преда мном, већ пред својим правим Гуруом, а то је Свевишњи./.../ Према томе, кад медитирате на моју фотографију, молим вас да о њој не мислите као о фотографији људског бића./.../ За моје ученике та фотографија представља, у најмању руку, неког ко је постигао јединство са Највишим /.../ Они који су ми прави ученици не би требало да медитирају ни на једну фотографију осим моје" (подвлачење наше, нап. прир.)

Један од ученика каже гуруу да га понека од учитељевих слика плаши, на шта му Ћинмој одговара: "Чак и ако осећаш да сам мрак, ја сам сунце, ништа зато. Сунце које сија у мени је унутрашње сунце које просветљује./.../ Молим те, молим те, немој никада да ме се плашиш. Можеш да се плашиш било чега на свету, али се не плаши мене". Ученик наставља: "Моја пријатељица није ученик, али је почела да медитира на твоју слику и сада се јако плаши" (наравно, осећа да је иза овог преваранта ђаво, човекоубица од искони; не каже случајно светоотачка изрека: "Бежи од онога кога се боји душа твоја"). На то гуру одговара да страх потиче од "везаности за земаљско", и неспремности да се предају њему: "Људи веома често кажу да их моја слика плаши (подвлачење наше, нап. Прир.)... Страх се јавља само кад човек није вољан да одустане од свог дотадашњег живота или је несигуран што се тиче прихватање новог начина живота".

За крај, да наведемо "спортску медитацију" коју Шри Ћинмој препоручује својим жртвама:

"Можете пуно тога да научите од тениса. Кад год ја играм, молим вас, посматрајте ме веома душевно. Кад ја ударим лопту, видите како се она предаје и иде тамо где ја желим. Како се она предаје сваки пут када ја ударим лопту. Молим вас да се поистоветите са лоптом и осећате како се предајете вољи Свевишњег у мени (подвлачење наше, нап. прир.) На спољнем плану, можете понављати реч "предаја". И без об-зира где да упутим лопту, она безусловно иде тамо. Осећајте да тако своју предају чините безусловном. Онда док сервирам осећајте да сервирате Свевишњем у свом гуруу (подвлачење напе, нап. прир.) Увек када ја сервирам молим вас да ви осетите како ви сервирате Свевишњем у мени а потпуном љубављу и преданошћу. Ако можете да радите ове две ствари, моћи ћете да стекнете огромну радост и направите велики напредак док ја играм тенис".

Суштине поруке: људи, постаните лопте које ће Шри Ћинмој ударати тениским рекетом свог гуруистичког лудила величине!

Шри Ћинмој је написао "790 књига, који садрже драме, поезију, приче, есеје, коментаре, и одговоре на питања о духовности. Насликао је хиљаде слика мистичког садржаја и компоновао преко 700 духовних песама", кажу његови проповедници.

Овај "геније" је и код нас присутан.[1] Поезију му је нашем читалаштву препоручила Саи Бабина ученица Весна Крмпотић, називајући је "екстатичким покликом и жудњом за свеиспуњењем и свепостојањем" (збирка "Моја флаута"). Његови учитељи држе медитацију по Србији, а нарочито у Београду. Код нас су гостовале његове музичке групе "Акаша" (пет девојака из Шведске) и "Маунтин сајленс". За "Акашу" његов ученик Нарада Мајкл Валден каже да су то "гласови ангела" (или онога који воли да свој подземни глас маскира у ангелски.)

Ћинмојева "Трка за мир", са својом иницијатичком бакљом, трчи се и даље у нашим земљама. Ћинмој лови душе наше деце и претвара их у своје "тениске лопте".

Овај лик, лик демонски гордог и умишљеног човека, човека који чврсто верује да је он - "Свевишњи", опомиње нас да је ваистину најсветија врлина православних свето смирење, које је Христос благословио на Гори речима: "Блажени ништи духом, јер је таквих Царство Небеско". То јест, блажени они пшенични класови, који повијају своје главице јер су препуни плода; само празан клас диже главу... А гордост је, по Светом Јовану Лествичнику, "одрицање Бога, проналазак демона, ниподаштавање људи, мајка осуђивања, потомак похвала, знак духовне јаловости, протеривање помоћи Божје, претеча лудила (зар су случајне кобне последице обитавања у индуским сектама, нап. прир.), виновник падова, подлога епилепсије, извор гнева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар грехова, узрочник немилосрђа, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник Бога, корен хуле". И још додаје велики Учитељ: "Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата".

Тек када прочитамо овакве изјаве "духовних учитеља" са Истока постаје нам јасно како ће антихрист, "гуру" грешног човечанства у последња времена, себе прогласити за бога, преузносећи се над свиме што је светиња. Претеча антихристов, Шри Ћинмој, на чији фотос његови следбеници медитирају, собом нам показује каква ће отприлике бити самосвест последње звери у рату против Христа, Јагњета Божјег.


 

[1] Код нас је Шри Ћинмој био веома широко рекламиран. У тексту "Пут дуг 145 000 километара" објављеном у "Политици" 23. фебруара 1993, описана је "Трка за мир" као нешто нарочито битно у међународним размерама. "Трка" се организује од 1987. У почетку је било тешкоћа, али пошто је то "трка за спас планете", у њој су учествовали спортисти Карл Луис, Емил Затопек, Маркус Рифел, Пирмин Цурбриген... Покровитељи су јој били Жељо Желев, Перез де Куељар, Франческо Косига. Корасон Акино, Лех Валенса, шведска краљица Силвија и наш председник Борисав Јовић. Новинар додаје: "У међувремену, учитељ медитације (на свој фотос, нап. аут.), филозоф, сликар, писац, композитор и спортиста Шри Ћинмој исплео је око земље невидљиву мрежу "Центара за мир" чији је циљ да организују "Трку мира" и да непрестано раде на зближавању људи, нација, земаља, путем спорта. пре свега трчања".

 

 

 

< ^ >