Житије Светог Апостола Томе,

званог Близанац, Апостола велике Индије

Свети Николај Српски

 

Овај свети апостол Тома беше родом од града Панеада у Галилеји. Када Господ наш и Спас Исус Христос хођаше по селима н градовима проповедајући своју спасоносну науку, тада се догоди да га и Тома виде и чу. Па кад Га слушаше, речи Господње падаху му на срце као мед, а кад још виде многа чудеса Његова, он се прилепи уз Исуса срцем и душом, и не могаше се више одвојити од Њега, никад сит Његових слатких речи и никад насићен Његовог божанског лица. Видећи његову глад за истином и жеђ за правдом Господ Исус уврсти Тому у дванаест великих апостола Својих. Како је велику љубав имао Тома ка Господу Исусу, види се из описа светог Јована јеванђелиста. Када Господ беше отишао из Јудеје, где га Жидови хтедоше убити, прими једног дана вест од Марте и Марије, да је брат њихов Лазар умро. Тада рече Исус ученицима, да треба опет одмах да се врате У Јудеју - Ученици га одвраћаху говорећи му, да ће га Жидови убити. Али Исус остаде при своме. Тада храбри Тома рече својим друговима: "Хајдемо и ми да помремо с Њим!" (Јн. 11,16).

По васкрсењу Христовом, не беше Тома међу апостолима када се васкрсли Господ жив јави. Па када му апостоли рекоше: "Видесмо Господа", Тома им не поверова (а то беше по Божијем промислу, да би се васкрсење Господње јаче посведочило за будућа поколења). Рече им Тома: "Док не видим на рукама његовим ране од ексера, и не метнем прсте своје у ране од ексера, и не метнем прсте своје у ране његове, нећу вјеровати". После осам дана јави се васкрсли Господ и учини по вољи Томи, показујући му ране своје. Видевши и добро уверивши се Тома узвикну пун радости: Тле, Господ мој и Бог мој!" (Јн. 20, 24). По Вазнесењу Господњем и по силаску Духа Светога на апостоле, разиђоше се апостоли по разним народима и земљама на проповед Јеванђеља. Тома свети би упућен у велику Индију. Путујући на далек пут Тома прође земљу Партију и Мидију, и Персију и Гирканију, и Бактрију, и Брахманију, па видећи свуда гнусно идолопоклонство у највећем јеку, би веома ожалошћен. Но јави му се Господ Христос и укрепи га и ободри рекавши му да се ништа не боји и не сумња, јер ће Он бити с њим.

 

Прво чудо светог апостола Томе

 

У то време беше у Индији неки цар Гундафор. Па тај цар Гундафор посла једног свог повереника Авана на западне стране да му нађе добра неимара, који би му саградио двор како имају западни цареви. По Божијему промислу сретне Аван светога Тому, који се беше упутио у Индију, и рече му шта он тражи по свету за свога цара. Тома му се представи као неимар, чему се Аван веома обрадује. И одмах оба уђу у лађу и заплове пут Индије. После дугог пловљења лађа се заустави у једном граду. Оба путника изађу да виде непознати град. Но чим уђу у град чују трубе, које оглашаваху, да цар тога града удаје ћерку, и позива на свадбу све и свакога, богата и нишча, знаног и незнаног. Ко не дође, биће љуто кажњен од цара. Разабравши ово Аван и Тома побоје се казне, па и без воље оду цару на весеље. Буду стављени за трпезу и служени јелом и пићем као и остали гости. Но свети Тома био је снужден и није хтео ништа окусити са цареве незнабожачке трпезе. Тада царев виночерпац приђе апостолу па га ошамари говорећи: " На свадбу си позван, па треба да се веселиш и пијеш као и други!" На то му апостол рече: "Нека ти Господ шгати на тај начин што ће ту руку која ме је ударила пас довући и показати многим!" О какво се чудо догоди! Чудо које показа како рука свевидећег Господа штити своје верне ученике! Јер одмах по том изађе онај виночерпац да захвати хладне воде да расхлади вино. Али на бунару удари га лав и умртви, па му се напи крви и оде. Тада навалише пси и растргоше мртво тело на комаде. А један пас шчепа десну руку, па утрча у двор и баци руку пред госте. Кад сазнаше чија је рука и како се све догоди, сватови осташе запрепашћени. А Тома и Аван брзо усташе и одоше на лађу да отплове за Велику Индију. А сватови викаху: "Или је Бог, или посланик Божији овај што сеђаше са нама!"

Онда цар брзо посла те вратише Тому. Па замоли цар Тому да уђе у чертог брачни и благослови младенце. Тома послуша цара. Но ушавши он поучи младенце вери Христовој и посаветова их да остану чедни и целомудрени, јер је Бог њима наменио нешто веће него рађање телесне деце. Затим се помоли Богу за њих, благослови их и оде у лађу. А младенци кад заспаше, јави им се сам Господ Христос у виду апостола Томе. Кад се они зачудише, како се Тома опет вратио к њима, рече им Господ: "Ја нисам Тома, него брат Томин; и сви они који се одрекну света и последују мени као он, биће ми вечно браћа у царству небесном. Не заборавите, децо, шта вам је Тома рекао. Па ако до краја сачувате девство, примићете венац славе у небеском чертогу мојему". Кад се пробудише младенци, причају једно другом исту визију коју видеше на сну. Изјутра уђе цар да види младенце и да се радује с њима. Тада они наивно рекоше цару, да су се договорили да цео век живе у чистој девствености као брат и сестра. Цар се на то разјари страшно, па досетивши се да је то дошло од Томе, хтеде овога љуто казнити. Стога посла војнике, да Тому ухвате и доведу. Али лађа за Индију већ беше отпловила.

 

Свети Тома - царев зидар

 

Када стигоше у Индију, свети Тома и Аван, изађоше пред цара Гундафора, па се Аван поклони цару и рече: царе господине, ево довео сам ти премудра зидара чак из земље Палестине. Цар Гундафор обрадова се, па одведе св. Тому подалеко, показа му место где је желео да му се сазида нов дворац, даде му размере од новога дворца, и уручи му доста злата, па се врати во своја си. А Тома свети, који у ствари беше зидар цара Христа и ничији више, чим прими паре раздаде их бедним и гладним, па се даде на проповедање вере Христове међу незнабожним Индијанима.

После две године дозва цар св. Тому и упита, да ли ће скоро довршити дворац? Одговори му апостол, да је сазидао до крова и да му треба још новаца за кров. Цар му опет даде доста злата и отпусти га. А св. Тома и то злато одмах раздаде сиромасима као и први пут, и опет продужи свој апостолски посао. Али потом дознаде цар од некога, да Тома зидар није ни отпочео посао, него да је све благо што је од цара примио раздао сиротињи, а он стално путује по свој Индији и јавља некаквог новога Бога. Наљути се цар веома, па дозва Тому и упита, је ли сазидао дворац? Рече му Тома: Сазидах врло красан. Тада њему цар: Хајдемо, да видим. А Тома цару: Не можеш га видети у овом веку, но кад се преселиш из овога живота у онај, видећеш га и веселићеш се живећи у њему на век века. Кад то цар чу, помисли да се Тома њему подсмева, па га баци у тамницу, а са њим и Авана, па мишљаше да их оба као варалице сажеже на огњу.

Љутит беше Аван врло и прекореваше Тому говорећи: Преварио си и мене и цара, и сад ћу због тебе живот изгубити. Блажаше га св. Тома речима: Не бој се, нећемо умрети него ћемо бити ослобођени и од цара прослављени. Што се одмах и догоди. А ево како. Разболи се царев брат тог истог дана, и одмах умре. То баци цара у неизмерну тугу. Ангел Божији пак диже душу умрлога у небеса и показа му рајске красоте. Показа му и сјајне дворове, међу којима беше један лепши од осталих. Упита ангел: кажи, у ком би двору желео живети? А царев брат показа на онај најлепши. На то му рече ангел: не можеш ту, јер то је дворац твога брата, што му га сазида Тома зидар, који је сад у тамници. Онда замоли умрли брат ангела, да га спусти на земљу, да би измолио од цара његов дворац. Ангел му то учини. И кад душа уђе у мртво тело, диже се умрли, чему се обрадова цар и сав његов двор. Тада брат исприча цару све где је био и шта је видио. Од твога дворца што ти га сагради Тома зидар нема лепшег ни на небу ни на земљи; него ако ме волиш, поклони ми га, а ти узми све моје имање на земљи. Задиви се цар таквом откривењу свога брата, па брже дозва Тому и Авана из тамнице. Поклони се цар Томи до земље и замоли за опроштај. Тада Тома отвори уста и стаде учити оба брата правој вери. А они с насладом слушаху и све примаху. Онда их обојицу крсти и прими од њих много злата да им зида вечне обитељи на небесима, па их остави а он оде у народ да проповеда Радосну Вест Христову, и да крштава и да цркву уређује.

 

Свети Дионисије и Пелагија

 

У то време када Христов лученосац Тома просвећиваше Велику Индију светлошћу истине Христове; када одвраћаше народ од поклоњења идолима и приношења жртава змијама и мајмунима као боговима, и када као медоносна пчела раздаваше свуда чисти и благоухани мед Христов грким душама људским -то време, велимо, дођоше светоме Томи изненада мили гости. А ти гости беху они младенци, које Тома беше благословио на свадби у двору онога цара, где је на прави Бога добио шамар од виночерпца царева, као што смо горе повествовали. Тражаху га по свој Индији, па кад га нађоше обрадоваше се као сирочићи кад се опет нађу са оцем својим. Они рекоше, да им је живот у царскоме двору био неподношљиво мучење. Оно мало речи што су онда чули из уста Томиних било је довољно да их отуђи од незнабоштва њихове земље, али није било довољно за њихов даљи пут живота, нити за њихов мир. Зато су превалили тешки пут преко неколико држава, да би само нашли њега и нахранили и одморили душе своје. Искусни мудрац и нежни духовни отац знао је да ће до овога доћи, зато им је при првом сусрету онако мало дао. Не да им утоли глад но напротив да им отвори страшну глад за истином коју сав свет не може наситити. Зато их он сада прими усрдно, и пошто их добро нахрани јеванђелском истином, крсти их, па женику даде име Дионисије, а невести Пелагија. И узе их себи за сапутнике и помоћнике у мисионарском послу по Индији. Па када их виде добро утврђене у вери, он рукоположи Дионисија за епископа, а Пелагији даде крст и благослов да и она проповеда незнабошцима Христову свету  веру.   Потом ихблагослови и целива па упути у њихову земљу. Повративши се у своју земљу св. Дионисије и Пелагија почеше с апостолским жаром ширити светлост Христову у мраку незнабоштва. Свети Дионисије крштаваше народ и рукополагаше свештенике, а света Пелагија помагаше му срцем и душом и неустрашиво и неуморно, са крстом у руци као непобедивим оружјем, изобличаваше идолопоклонство и указиваше прави пут ка богоугодном животу и вечном спасењу. Они претрпеше од незнабожаца многе поруге и тешка мучења, но то их не поколеба него још већма ојача. Најзад незнабошци бацише у тамницу блажену Пелагију, на смрт је осудише и убише. А њена света душа би од ангела узнета на небо пред Господа Христа у вечиту радост. А свети Дионисије пошто још дуго поживе и свету цркву добро уреди упокоји се и пређе у вечни живот.

Из Индије у Јерусалим

У то време упокоји се Пресвета Богородица у Јерусалиму. И Господ који ни на крсту није заборављао на своју мајку, него ју је препоручио старању једноме од апостола, светоме Јовану, није ју оставио ни у смрти без одавања поште и чести која јој је доликовала Са свих страна света Он је на облацима тренутно пренео своје славне апостоле на погреб пречисте Матере своје (да тиме и нас поучи како ваља чествовати своје родитеље). И сви се апостоли у једном магновењу нађоше на Сиону пред одром Богородичиним, сви осим св. апостола Томе. Затекоше још свету Пречисту живу. И она, старица, неизмерно се обрадова свим великим апостолима Сина свога и Бога. Са свима се поразговара, са свима се опрости, све их благослови, па предаде душу своју пречисту самоме Христу. Тада апостоли са свећама и псалмопјенијем пренеше свето тело Богородичино са Сиона у Гетсиманију и ту чесно погребоше. Трећи дан по том стиже и велики просветитељ Индије, свети Тома. Ожалошћен што је одоцнио, он хтеде пошто пото да види и целива тело Мајке Божије. Тада сви апостоли сиђоше и отворише гроб, али гроб беше празан. Јер тело њено беше узето на небо. И тако наш славни Тома као што је неверовањем постигао јаче потврђење васкрсења, тако својим одоцњењем открио вазнесење Богородице на небо.

 

Чудеса св. Томе у Мелипуру

 

Из Јерусалима врати се св. Тома опет у Индију онако исто како је узет из Индије и пренесен у Јерусалим, тј. на облаку. Пошто посети установљене цркве у разним местима, оде у државу Мелипур. И хођаше по селима и градовима учећи народ правој и јединој истинитој науци, која није од смртна човека но од безсмртнога Бога.

А да је та наука од Бога то свети Тома потврђиваше чудесима великим. Он исцељиваше болеснике од сваке болести и изгоњаше зле духове из сумашедших. И тако многи се одвраћаху од лажних веровања и обраћаху Христу. Почеше се рушити храмови идолски а зидати цркве православне. При зидању једне цркве хтедоше Индијани превући стабло једног огромног дрвета за грађу црквену. Али стабло беше тако тешко да га чак и упрегнути слонови не могаху помаћи. Кад се људи пожалише своме крститељу светоме Томи, Тома се прекрсти, па веза оно стабло својим појасом и одмах га лако превуче као неку шибљику на неко одређено место.

Али ускоро за тим учини Тома једно много веће чудо. Неки жрец незнабожачки омрзе светога Тому и напуни се зависти према њему. Јер сви Индијани, које Тома беше крстио, не хтеше ни погледати на идолске храмове нити на њихове жречеве. Онда се догоди да тај жрец у љутини уби свога сина, па научен од сатане и гоњен завишћу оптужи св. Тому као убицу свога сина. Наста велика молва. Тому везаше и хтедоше убити. Али не беше ни једнога сведока. И народ и судије беху у недоумици и колебању. Тада Тома рече, нека га одвежу и одведу ка мртвацу, и одмах ће се знати, ко је убица. Одвезаше га дакле и доведоше над мртвацем. Тома се прекрсти и помоли Богу, па викну иза гласа мртвацу: "Кажи, заповедам ти у име Господа мога Исуса Христа, кажи младићу, ко ти уби!". А мртвац викну: "Отац мој уби ме". Тако жрец паде сам у ј аму коју је за другог копао. А многи народ видећи ово страшно чудо, викаше: " Томин Бог је једини прави Бог"!

 

Сукоб с Махараџом

 

Пошто св. Тома уреди цркву у Мелипуру, отпутова са својим ученицима у далеку страну Каламидију. У тој земљи цароваше махараџа Муздеј. А тај махараџа имаше великаша Каризија. Жена овог великаша зваше се Мигдонија. Жена пак махараџина зваше се царица Тертијана.

Чим стиже у Каламвдију свети Тома просу божанску науку као небеско семе на њиве душа људских. И убрзо, помоћу речи и многих чудеса, обрати велики број незнабожаца ка светлости Христовој. Ту обрати и крсти и једну жену по имену Синдикију. Ова блажена Синдикија у верности поче и сама ширити науку св. Томе као иосланика Христа Бога. Она казиваше и ватрено доказиваше ову спасоносну науку и Мигдонији, жени махараџина великаша Каризија. Мигдонија слушаше речи нечувене њене рођаке Синдикије. И срце јој гораше од тих речи. Па пожели лично видети и чути Божијег посланика Индији, светога Тому. Преобуче се дакле у одело просте жене, па оде са Синдикијом, и виде и чу светога Тому. И кад се поврати, она посведневно разговараше са Синдикијом о апостолу Христову и његовим речима. Промени и сав живот свој и поче живети по хришћански. И гнушаше се брачне везе са мужем паганином. Ожалошћен због тога Каризије замоли махараџу да пошље своју жену царицу Тертијану, да усаветује и умудри Мигдонију, која јој беше сестра. Махараџа учини по жељи свога великаша и посла царицу Тертијану сестри јој Мигдонији. Када Тертијана дође и поче испитивати сестру о узроку њене нагле промене, Мигдонија јој са таквим одушевљењем казиваше о новој науци коју је чула из уста апостола Христова, да царица и сама пожели да види и чује Тому. И тако обе преобучене у одело простих жена тајно одоше из двора и нашавши Тому где говори народу, слушаху га обе сестре са неисказаном насладом. Онда позваше светог благовесника у двор, да их боље на само поучи. Свети Тома учини по вољи, и пошто их добро утврди у вери, крсти их. Одмах потом крсти он и сина Махараџина Азана и још неке великаше. Како се крсти царица Тертијана, она не хтеде више да се дотакне свога мужа као некрштена паганина. Запрепашћени махараџа рече Каризију: Шта је ово? Хтедох повратити теби твоју жену па и ја изгубих своју! Онда обојица почеше трагати за узроцима такве промене на својим женама, и најзад сазнадоше о светом Томи и његовом делању међу Индијанима: о новој науци коју он проповеда, о чудесима која твори, о жалби жречева идолских што им храмови запустеше због Томе. Чувши све то разјари се махараџа Муздеј па нареди да се Тома ухвати и баци у тамницу. То слуге његове одмах и извршише.

 

Страдања, смрт и победа св. ап. Томе

 

Када изведоше св. Тому на суд пред махараџу, упита га овај љутито: - Јеси ли ти роб или слободан?

- Ја сам, одговори апостол спокојно, роб Онога над ким ти немаш власти. Господар је мој Творац неба и земље, једини истинити Бог. Он ме је и послао у ову земљу, да вас изведем из мрака заблуда у светлост истине.

Разјарени Махараџа нареди те усијаше гвоздене даске, па ставише Тому на њих.

Али Бог расхлади даске водом, и слуга Божији оста неповређен. Онда га доведоше пред кип бога сунца. Али кад апостол стаде пред тај кип, направи знамење крста, и кип се одједном сав истопи као да беше од воска. Видећи ова велика чудеса многи народ прими веру Христову. А цар у очајању не знаде шта да чини. Јер не смеде од народа јавно да погуби св. Тому. Онда предаде Тому петорици војника да га воде далеко и убију. На овоме путу беху са Томом неки крштени великаш Сифор, кога апостол рукоположи за свештеника, и Азан, махараџин крштени син, кога рукоположи за ђакона. Посаветова их, поучи их и препоручи их да држе веру и пазе цркву, охрабри их и благослови, па клече и уздиже руке на молитву. Утом га прострелише пет војника са пет стрела. Тако и св. Тома задоби пет рана као и његов Господ, који прими његову свету душу у небесну непролазну славу. А тело Томино сахранише чесно ученици његови, Сифор и Азан, и оплакаше га као сирочићи свога оца. У томе часу када војници убише светог Тому, полуде млађи син махараџе Муздеја...

 

Махараџа покајник

 

У двору махараџе Муздеја настаде тешка жалост због младог кнеза који сиђе с ума. И страшан беше. Урлаше дању и ноћу. Свет је далеко обилазио двор махараџин. Тражише му чаре и хећиме на све стране; али све узалуд. А махараџа знађаше због чега то би, као и у кога је лек. Па сломи своју гордост, и једне ноћи са везаним сином дође на гроб светог Томе. Па клече и у молитви мољаше светог Тому да му опрости тешке грехе, и да му исцели полуделог сина, обећавајући да ако тај дар прими од апостола, крстиће се са целим домом. Онда нареди да откопају гроб, да би се болесник дотакао моштију свеца Божијега. Али у гробу не нађоше мошти. Неки ученици беху пренели тело св. Томе у Месопотамију. Тада махараџа са великом вером, узе шаку прашине из гроба и метну у недра и на главу своме сину. И одмах нечисти дух изађе из младића, и младић би здрав и присебан. Неизмерно радостан врати се махараџа са сином кући. И неописано весеље наста у двору. Само се о светом Томи говораше. Онда махараџа позва свештеника Сифора и свога сина ђакона Азана, те крстише њега, и његову родбину, и многе друге великаше.

Богу нашему слава на веки.

Амин.

 

 

< ^