Николај и Јелена Рерих

 

Руски окултисти Николај и Јелена Рерих, опчињени теософијом Блавацке, наставили су њено дело. Од 1924. до 1937. године, Јелена Рерих је писала књиге по надахнућу Махатме Морија и под називом Учење Духовни манифест будућег човечанства понудила их свету. Дело је, по сведочењу оне којој је диктирано, писано у долини реке Брамапутре, која истиче из језера Великих Нага (наге митолошка божанства хиндуизма, полуљуди-полузмије, чувари подземља).

Махатме су Јелени Рерих слали сличне поруке као и Блавацкој и Бејлијевој, најављујући Њу Ејџ, тврдећи да је црквено Хришћанство прошло и да је Исус био само један од гуруа.

Њен муж Николај, који је сликао на окултне теме, пео се на Хималаје и совјетским вођама пренео поруку махатми које су похвалиле њихово дело разарања Цркве, а Лењина назвале једним од својих.

По Рериховој, свака религија садржи део мудрости, али у свако се налази мистичко језгро, којеје познато само посвећенима. Хијерархија Светлости, високи духови, води човечанство путем усавршавања и довешће га до потпуног преображаја. Бог Биглије (за махатме, који су пантеисти) није ништа друго до измишљено чудовиште са незнањем под скутовима; Луцифер је први просветитељ човечанства, итд.

Доктрина Рерихових постала је нарочито популарна у савременој Русији, па ју је Државна Дума чак прогласила општенародним културним добром. Руска Црква је агни-јогу званично осудила на Архијерејском Сабору 1994. године, устврдивши да су сви њени следбеници (који се у Русији поносе својом православношћу) себе одлучили од Цркве.

 

 

Назад