Појмови, дефиниције, особине култова
Рејчел Адамс и Џејмс Р. Лејн

 

Већ на самом почетку књиге стоји битно упозорење да се не једе све што лети: Није СВАКА организација која себе зове религијском религијска у традиционално прихваћеном смислу речи, и ако нека организација разара ментално и/или физичко здравље својих чланова, треба јој се супротставити.

Што се дефинисања појма култ тиче, приређивачи веле следеће:

То је група људи која следи живог вођу, углавном доминантну, патерналистичку фигуру, или, каткад, пар или породицу вођа. То је група чији вођа има апсолутне тврдње о свом карактеру, способности, могућностима и/или знању.

Вођине тврдње могу да садрже једно и/или све од онога што следи:

-  тврдњу да је божанствени месија, отелотворени Бог;

- тврдњу да једини изасланик Божанства на земљи Божији представник или гласноговорник;

- тврдњу да је свезнајући и непогрешив да поседује апсолутну истину и тоталну мудрост.

То је група у којој чланство зависи од комплетног и буквалног усвајања вођиних претензија на божанственост, непогрешивост, итд, и усвајања његових учења, доктрина и догме. У оваквој групи чланство се заснива на комплетној, беспоговорној оданости и послушности вођи.

То је група у којој је чланстовзасновано на потпуној спремности на послушност вођиним заповестима, и то без питања.

То је, дакле, по дефиницији, антидемократска, апсолутистичка група.

 

Особине култова су:

                            1.          АУТОРИТАТИВНОСТ (апсолутни вођа)

2.         СУПРОТСТАВЉАЊЕ (увек се противе доминантној култури и установама)

3.          ИСКЉУЧИВОСТ (само култ има истину)

4.          ЛЕГАЛИЗАМ (строгост спољашњих правила и понашања)

5.       СУБЈЕКТИВИЗАМ (антинтелектуални нагласак на емоцијама и личним доживљајима)

6.         СВЕСТ О ГОЊЕНОСТИ (сви их прогоне)

7.         СКЛОНОСТ КАЗНАМА (побуњеници или питачи се кажњавају или истерују из групе)

8.      ЕЗОТЕРИЗАМ (двоструко учење једно јавно, друго тајно, само за посвећенике) У вези са езотеризмом, Брукс Александер каже да далекоисточне религије имају унутарњу истину (праву) и спољашњу истину (привлачан, али ограничен, спољашњи лик, који у извесном смислу, води погрешном закључку о езотерној доктрини.)

9.          ПРОТИВ СУ СВЕШТЕНСТВА (немају свештенство као званичне конфесије...)

 

Једну од разлика између традиционалних конфесија (цркава у социолошком смислу речи) и култова, Роналд Енрот види и у томе што су цркве религијске организације које усвајају културу; то значи да су, у различитим степенима, прилагођене доминатним културама и друштвеним реалијама. Секте и култови су, напротив, оно што одбацује културу.

Није само у питању то што су њихови системи веровања типични по отуђености од јудео-хришћанске традиције, него што ове групе показују велику отуђеност од осталих друштвених структура и реовладавајуће културе.

Рабин Стивен Робонс сматра да свако друштво има право да одговори на илегалне и сумануте поступке култова. Одговор може бити двострук: пре свега, државни, али и после уочавања чињенице да те групе одбијају комуникацију са друштвом, скривајући своје праве циљеве и намере.

Први разговор са новајлијом има за циљ да  га увуче у групу. Онај који регрутује човека испитује га о свему почев од полног и породичног живота, до жеља и снова. После тога, новајлија је са регрутом повезан емоционално, а чланови секте имају о њему податке који им могу служити за емоционално уцењивање.

 

СРЕДСТВА ЧУВАЊА УМА (ДОК ГА ЈОШ ИМА) ЈЕСУ:

 

1.          Знај ко си, шта си и зашто си такав, пре него што се одрекнеш свог идентитета у име групе која тражи да се не постављају питања;

2.          Нађи особу од поверења (коју знаш и поштујеш) да ти помогне и да те крепи;

3.     Не можеш избећи секту ако не знаш шта продају. Упознај учење своје вере о спасењу, животу после смрти и Спаситељу пре него што са другима заподенеш причу о томе;

4.          Чувај се људи који желе да сазнају твоју интиму пре него што се упознате, као и оних који те заволе одмах, чим се први пут сретнете;

5.        Чувај се група које те суптилно одвајају од породице и пријатеља, и нуде ти нову породицу;

6.          Сви смо рањиви зато што у себи имамо лоше особине и нерешена питања култови нуде лако и брто решавање тешких проблема;

7.          Ако се сукобиш са родитељима, не бежи од њих у тоталитарну групу која одузима слободу;

8.          Не размишљај: Мене никад неће преварити! јер тако губиш опрез и претерано верујеш себи.

 

Доктор Едвард Левин, професор социологије на Лојола универзитету у Чикагу, сматра да су вође култова снажне, ауторитарне личности које верују у своју мисију, а то је мамац за колебљиве; људе збуњене од трагања врло привлачи став секти да имају одговоре на сва питања и једино исправне технике спасења; секташка, пуританска правила живота регулишу сав живот човека,, нуде друштво истомишљеника, углавном вршњака и на крају, обезбеђују могућност мисионарења другима.

Оне привлаче три врсте људи: емоционално нестабилне, идеалисте и интелектуалце-тражитеље.

 

Сидел Левин, бивши вођа Cult Awareness Network, дели регруте на три групе:

 

младе, обдарене људе у процесу сазревања, који, када се учлане, постају прави робови, и погодни за ма какву врсту рада у секти;

средовечне, који желе да поправе свој живот (они су извор новчаних средстава и имовине за секту, као и угледа на исту, ако су угледни у друштву);

старије људе (они пате од страха пред смрћу, а имају и жељу за нежношћу и пажњом)

 

Тежње које погодују трагању за сектом су:

 

1.      УСАМЉЕНОСТ И ПОТРЕБА ЗА ПРИЈАТЕЉСТВОМ (потрага за топлином и прихватањем)

2.     ЖЕЂ ЗА ОНОСТРАНИМ ИСКУСТВОМ (разочараност у материјализам и сцијентизам)

3.   ПОТРЕБА ЗА МОРАЛНИМ АУТОРИТЕТОМ: данашњи родитељи усрећују децу, правећи од њих породичне идоле. Деца зависе од родитеља, а не добијају прецизне моралне стандарде. Касније, кад дође тренутак опредељења, појављују се секте, морални Мекдоналдс, које нуде брза и лепо упакова решења, а не захтевају много размишљања;

4.      ПОТРЕБА ЗА СМИСЛОМ И ИДЕАЛИМА КОЈИМА ЋЕ СЕ СЛУЖИТИ

 

Доктор Сенди Ендрон, директор Омладиснког програма централне агенције за јеврејско образовање у Мајамију, каже: Култови постоје због две ствари: људи и новца. Људи су им потребни да би дошли до новца, јер новац представља моћ коју је организација кадра да стекне ради свог вођства.

Ендрон упозорава да секте људе обрађују тамо где се сабирају тинејџери, на улицама, на местима где се продају књиге, у ресторанима брзе хране, средњим школама и студентском домовима, на местима где се вежба јога и борилачке вештине, на аеродромима, аутобуским и железничким станицама, на предавањима о самоусавршавању, итд.

 

Начини приступа су: ДОЂИ ДА СЕ ДРУЖИМО! ХАЈДЕ ДА ПОПРАВИМО СВЕТ! И ЈА САМ ИМАО ТАЈ ПРОБЛЕМ, АЛИ САМ ГА РЕШИО ПРЕКО ОВЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, НЕ ТУГУЈ, МИ ЋЕМО ТИ ПОМОЋИ...

 

Прави регрутори нису крути, него мењају методе у складу са људима које срећу; уосталом, човек не тражи секту, него секта човека...

 

ТЕХНИКЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД СЕКТИ СУ (да поновимо):

 

- Чувајте се људи са простим решењима за најтеже светске проблеме нема лаких решења

- Чувајте се људи који вас зову на бесплатан оброк и предавање НЕМА БЕСПЛАТНОГ РУЧКА

- Чувајте се оних који желе да код вас изазови осећање кривице и да вас застраше;

- Чувајте их се кад вам нуде неке радне групе са небулозинм циљевима: човек треба да је јасан, осим ако нешто крије.

 

Ако неко може да вас наведе да се понашате како он хоће, може и да вас преведе у веру коју хоће.

 

Држава би сектама могла да постави захтев да се увек представе: на сваком плакату за предавања или најави у медијима морало би да пише каква верска група то организује; требало би их уклањати са јавних места, и омогућити да се против култова изражава јавно негодовање, па чак да се организују и демонстрације...

 

Фло Конвеј и Џим Зигелман, који су 1978. објавили књигу "Окидање", пажљиво су изучавали методе индоктринације у сектама, Један од основних поступака приликом поробљавања је проглашавање разума нечим "сатанским". Треба се предати, опустит, кажу вође секти. Самохипнотишући ритуали новог члана уводе у стање у коме се не постављају питања, у заборав породице и спољњег света.

"Ја" се разлаже. Бивши секташи се сећају дезоријентације и измењених стања свести којима су били подложни. Доживљавали су застрашујуће паранормалне феномене. По изласку из секти које су имале репетитивне ритуале, дуго нису могли да се ослободе ритмова певања, медитације или (код пентакосталаца) "говорења језика".

 

Доктор Џон Кларк у својој књизи "Destructive Cult Conversion" сматра да је циљ секте наметање њеног пута обраћенику, при чему човеку претходни живот треба да постане давна успомена, делимично заборављена, а делимично одстрањена. Они ван секте су лоши и треба их избегавати. Све у претходном животу такође је било лоше. (Овде треба уочити разлику између секташког приступа и обраћења у Православље: православни обраћеник, увиђајући оно што је у његовом претходном животу било лоше или грешно, ипак никад не заборавља ни оно што је било добро, оно што га је, на крају крајева, и привело Христу. Претходни живот се не негира, него преображава.)

Кларк такође увиђа да у свим тоталитарним сектама родитељи, као најјача веза са прошлошћу, морају бити одстрањени. Секта треба да буде НОВА ПОРОДИЦА.

 

Такође долази до манипулисања путем замене појмова. Рецимо, код кришнаиста, логичка обмана изгледа овако:

 

1. КОЦКАЊЕ ЈЕ ГРЕХ

2. РАЗУМСКО РАЗМИШЉАЊЕ (они га зову "спекулација") ЛИЧИ НА КОЦКАЊЕ

3. СПЕКУЛАЦИЈА ЈЕ ГРЕХ

 

Доктор Артур Доул: "Многи изучаваоци култа уочили са паралелу у приступу који (према људима) имају тоталитарни режими и култови. Оно што је најособеније јесте одузимање слободе мишљења. "Ја сам твој ум, ја мислим за тебе", јесте порука вођа култова. Критичност, аналитичко мишљење, слободна размена ставова и могућности провере чињеница замењују се догмама култа. Догма се под једног до другог култа разликује, али, све у свему, припадници реградирају до стања детињске зависности. Култови се унеколико разликују у методама потчињавања.

На пример, "Харе Кришна" и "Мисија божанствене светлости", по свему судећи, певање користе више од осталих култова. Унификациона црква Муна и "Мисија божанске светлости" веома много зависе од исповести чији је циљ да произведу осећање кривице. У Унификационој цркви и сајентологији, чланови секте се налазе у стању великог страха и узнемирености зато што осећају да је свет препун злих сила. Култови попут унификациониста проповедају да су повреде, несреће и болести казне за претходна зла дела. Чланови се често упозоравају на последице које по њих и њихове може имати иступање из секте."

 

Доктор Едвард Левин у својој књизи "Религијски култови" истиче да увек треба имати у виду како су вође секти из заједнице украли неке од најбољих младих људи, што је огромна штета за друштво. Обраћење у секту значи губитак своје непоновиве личности и покоравање вођи. Левин сматра да вође желе робове због грандоманске жеђи за влашћу, као и новца.

 

Доктор Марвин Галпер је уочио да човек све дубље тоне у секту ако ван секте нема неког ко ће га волети и подржавати. Велику могућност да се извуку из секте имају талентовани људи који стигну на руководећа места у групи или добијају задужење да држе предавања. Тада они долазе у додир са другим и другачијим мишљењима и лакше се ослобађају последица "испирања мозга".

 

 

Преузето из књиге

"Злостављање ума: Православље и секте 5"

Светигора

 

 

^