Нивои чланства у сектама

Професор Александар Дворкин

 

Често постављају питања о броју чланова секти. Одговорити на та питања је тешко, тако кашто можемо говорити о три нивоа чланства, који се могу условно представити са три концентрична круга са једним центром.

Унутрашњи круг то су професионалци, вође секте, то јест, људи, који зарађују за живот том својом делатношћу, руководиоци, врх секте, исцелитељи, екстрасенси, предавачи борилачких вештина, јога метода, итд. Таквих људи  има више него што се обично чини многим људима: у западним земљама, например, по оценама стручњака, количина таквих људи 1,5-2 пута прелази број свештеника, пстора традиционалних верских заједница. Мислим, да у Русији тај број није мањи (а може бити и већи).

1996. године у популарном часопису су се наводиле такве бројке: у Русији од 400-500 хиљада свакаквих магова, исцелитеља, екстрасенса, а 100 хиљада од њих је у Москви. Мислим, да је тај број веома прецењен, али у њега не улазе вође и управљачи сектама са њима би број, могуће, био ближи веродостојности. Представите себи каква сила долази да се супротстави нашој Цркви.

Следећи круг се састоји из секташа, који све време проводе у секти, живе тамо; они су у потпуности себе посветили делатности секте. За разлику од овог, овај круг се већ може оценити: таквих секташа са пуним радним временом нема толико много, и штавише они често прелазе из једне секте у другу.

Скоро све савремене секте наносе мање или веће оштећење свести човеку и то делимично или потпуно уништава навике независног живота. Потребан је постојани период рехабилитације, да би се човек извео из његовог стања, излечио, довео у норму, социјално се адаптирао. Многи људи, из овог или оног разлога након одласка из секти, које су их унаказиле, не могу да нађу себи места у животу, не знају, куда да усмере своје силе: све друштвене везе су уништене, да доносе независне одлуке они су заборавили, а навике, којима су овладали, су изгубили. Та појава је описана код психолога.

Рецимо, човек дође у секту са 20 година. Кроз 20 година, он излази одатле, али емоционално остаје на истом нивоу, на коме је био пре двадесет година. У стварности њему је већ 40 година, сви његови вршњаци су ситуирани људи.

Почињати поново живот је претешко, а уопште и касно. И ево, помакавши се, јадник упада у другу секту. Због сличне дневне рутине међу различитим сектама број секташа се чини већим, него што он заиста јесте. У таквој психолошкој зависности механизми су исти, као и код наркоманске зависности, само што се наркоманска еуфорија достиже при убризгавању хемијских супстанци у крв, а овде делују психолошки методи, али је резултат исти изазивање код човека индуковане (т.ј. изазване) еуфорије и стварају код њега снажну психолошку зависност од секте.

То се у пуноти може добити без икаквих наркотика, иако правде ради треба казати, да неке секте, поред тога, користе наркотичке или психотропне супстанце.

Али не треба успокојивати себе у вези са релативно малим бројкама чланова других секти: наводно, муноваца код нас у земљи, има само око 5 000, а нас, Православних види колико! Пет хиљада муноваца то је пет хиљада бораца.

То су изабрани одреди, елита, састављена, да тако кажемо, од официра. Они су несебично предани лидеру секте, беспрекорно испуњавају његова наређења  и свих 24 часа у дану враћају се у секту, као по правилу, тражећи за то, благо говрећи, спартанске услове живљења, оскудно јело и похабану одећу. Да ли има много таквих људи у нашој Цркви?

Најшири круг чланова у сектама трећи људи, делимично под утицајем секте. У нашој земљи им, вероватно, припада већина популације. То су ти војници, који, ако је неопходно, могу да употпунити секташке официрске одреде.

Али ко су ти људи? То су они, који понекада долазе на некакве лекције јоге, а у случају болести обраћају се екстрасенсима и исцелитељима, иду код гатаре, састаљају хороскопе, могу да долазе на састанке једне секте, али посећивати друге, слуашти лекције из езотерике, читати окултну литературу, итд.

Ти људи, који чине позадину, погодну за позив секте, мутну окултну средину, хранљиву за различите врсте духовног извраћења, у којима се секте могу ширити и размножавати.

И нашу просветитељну и разјашњавајућу делатност морамо увести у први ред, у сред тог круга, са циљем да не би давали сектама могућности, да одатле узимају нови кадар.  

 

 

 

^