Савети породицама оних који су укључени у култове
Хенријета Кремптон

 

Хенријета Кремптон нуди практичне савете породицама и пријатељима оних укључених у деструктивне култове:

Избегавајте панику. Као и у свакој другој кризној ситуацији, потребна је хладна глава.

Истражујте податке о групи. Сазнејта вођино име, адресу и телефоне центра, остала имена којима се вођа, можда, користи, имена осталих повезаних са групом.

Процените групу. Да ли је деструктивна и до које мере? Прикупљајте чињенице од бивших чланова, из новинских извештаја, реферата, књига и у организацијама специјализиованим за програме упозоравања на култове. Научите да општите са чланом култа. Уобичајен начин општења, једноставно, не пролази.Култисти су речима изменили значења, и говоре сопственим жаргоном. Ако члана муче сумње, или је резервисан у погледу групе, он то гуши техникама одгоњења мисли, које се покрећу чим се појаве питања која чине да се он замисли.

Певушење, медитација, говорење разним језицима, често су коришћени да би блокирали сваку помисао. Програмирани «одговарачи» су спремни да одговоре на сва могућа питања. Кад посећујете члана култа, будите увек ведри, разговарајте о лепим стварима, избегавајте несугласице. Не говорите лажи. Признајте да сте чули и читали неповољне ствари у погледу групе и да сте забринути. Не играјте се речима. Када им пишете, шаљите породичне фотографије, као и фотографије куће, пријатеља, кућних љубимаца и слично.

Пустите култисте да причају, ако вам одобре посету. Запамтите, вероватно вам неће бити допуштено да нассамо разговарате са вашим дететом. Не улазите у теолочке расправе. Препустите то богословима. Немојте да оптужујете, претите или бесните. Култ је већ довео ваше дете у стање да верује да сатана дела кроз његове родитеље. Речено му је да ће родитељи бити бесни и пуни злобе, и да ће желети да униште култ, као и мир и право жртве да изучава религију свог избора. Не чините оно што они очекују да ћете чинити. Идите тамо са љубављу, не са мржњом. Будите према свима љубазни. И остали култисти имају родитеље који их, такође, воле. Покажите да имате више љубави и разумевања од култа. Задобијте њихово поверење. Осматрајте и ослушкујте све, ако вам се допусти да посетите центар култа. Бележите све у уму. Будите хладнокрвни и смирени. Запазите књиге које читају чланови култа, како се одевају, како изражавају, каква су им имена, систем веровања (астрологија, источњачке религије, реформисано хришћанство, путовање кроз простор, и др.), дијета и било шта што је неуобичајено. Немојте веровати у све што вам ваше дете и други чланови куулта говоре. Слушајте и критички расуђујте. Гледајте шта чине, а шта причају да чине. Ако сте успели да први сусрет напустите при добрим околностима, поставили сте темељ за следећи сусрет. Ако би вас дете позвало да посетите култ, одмах се одазовите. Чувајте се заокрета, опијености и преступања закона.  

Након што сте описали своје прво писмо, или посетили дете у култу, треба да отпочнете да водите дневник.[1]  Ставите на папир све што вам је остало у глави током посете. Забележите све. Имена која се спомињу, догађаји, истурене групе, сумње у погледу нелегалних активности везаних за вођу групе. Чланке из новина. Чувајте сва писма вашег детета, чак и копирајте онакоја шаљете да бисте знали ако вам она одговоре. Пошта се често цензурише, ли је, чак не испоручују. Обавестите сву породицу. При свом узнемирењу због детета у култу, не заборавите потребе целе породице. Нека се она укључи у општење путем писама. Чак, ако се и цензуришу, нека писма ће проћи. Нека браћа и сестре не иду у посету. Многе породице, при сличним акцијама, остале су и без другог детета. Немојте култистима давати новац или вредности. То вођа, на крају, једноиставно преузме. Обезбедите сигурност своје имовине, тако да се култ не би могао окористити у случају ваше смрти.

Интервенцију не треба покретати, пре но што се сазнају све чињенице. Разговарајте са бившим члановима, тражите савете од других родитеља и професионалаца који саветују о изласку из култа на добровољној основи, не присилно. Не дајте велике суме новца онима, који тврде да поседују савршено решење за ваш проблем. Степен контролисаности вашег детета може да варира, чак и међу људима у истом култу. Потребно је да процените ситуацију у којој се ваше дете налази. Овде бивши чланови култа могу бити од велике помоћи. Неки, можда и познају веше дете. Време боравка у култу, ментално стање, каква је био личност пре ступања у култ, да ли је ожењен или има партнера у култу, о свим овим елементима треба размислити пре интервенције.

Не чините ништа у журби. Ако сте научили како да општите, можда ћете моћи да одржавате везу све док се интервенција не учини могућа. Без страха се удружите са осталим родитељима у настојањима да потучете утицај култа. Постаните активиста, не пасивиста. Казујте својим пријатељима, комшијама, црквеним групама. Ако родитељи, који имају сопствено, непосредно искуство, ћуте, како се онда може кривити јавност да је незаинтересована за вово питање?

Родитељи који крију чињеницу о укључености своје деце, чине зло самима себи. Подршка, знање, савети и пажња која потиче из разговора са осталим родитељима, нароито оних чија деца су такође у култу, најбоља је помоћ коју можете примити. Не очајавајте. Ако сте ви, или неко из ваше породице, остали у добрим односима са жртвом култа, он ће знати гда да оде, када коначнно затражи помоћ-

Ако сте деа или баба, покушајте да добијете старатељство над унуцима, или бар право на посету. Ако у досијеу групе постоји познати случај са «Божијом децом» (принуда на проституцију), треба да на сваки начин сазнате где вам се налазе унуци и да се  борите да добијете старатељство. Судови признају бабама и дедама право на посету и у многим случајевима га налажу, чак и онда кад није постојало злостављање деце.

Ако вам се пријатељ упетља у култ, требало би да истражујете, процењујете и научите да опшите са њим, да контактирате његове родитеље и обавештавате их шта сте сазнали. Идите у посету пријатељу, тек кад сте прочитали неке књиге које објашњавају начине врбовања култова, и не идите сами. Сарађујте са родитељима. Ако не можете доћи до родитеља, не дижите руке од пријатеља.

Пишите му, нека зна да бринете за њега, тако да има везу са неким ван култа, коме се може обратити ако одлучи да уступи.

Иако се наведени савети разликују, једно остаје константа. Отворена линија за општење је кључ којим се, сходно развоју догађаја, може помоћи вољеној особи да напусти деструктивни култ.

       


[1]  Када отпочнете вођење дневника, забелешки, досијеа или било ког другог начина чувања података, можете бити замољени да делите информације са осталима, или да их пошаљете адвокатима и професионалцима за ментално здравље. Никад не шаљите оригинале. Начините копије свега што одлучите да пошаљете другима, и само и њих и шаљите. Наставите да бележите датуме свих активности култа. Читајте књиге, испуњавајте домаће обавезе.

 

Преузето из књиге

"Злостављање ума: Православље и секте 5"

Светигора

 

 

^