Оцена узрока и падова

 

Веома је важно дати правилну оцену узрока својих падова и грубих промашаја. Че-сто покушавамо да оправдамо себе и кривимо друге људе или спољне околности.

Свети Оци нас уче да никада не оправдавамо себе, јер је човек по својој природи самољубив и увек ће пронаћи начин да изокрене у своју корист стварно стање ствари (на пример, "тачно је да сам плануо и рекао грубе речи, али и ја сам жив човек, а он би требало да је..." и слично, постепено убеђујући себе све више у кривицу другога и оправдавајући самога себе.)

Уместо правдања самога себе корисније је себе укоравати, искрено се трудећи да схва-тимо узроке падова, који се обично крију у нашем самољубљу, сујети и, посебно, у гордости ("тамо где долази до пада већ је претходно завладала гордост; јер је гордост предзнак пада," преп. Никодим Светогорац у свом спису "Невидљива борба")

 

Рационализација

 

Једна од делотворних метода је рационализација. Пре свега се треба умирити, помолити се. Затим треба узети празан лист папира, хемијску оловку и пажљиво, трезвено проанализирати компликовану или конфликтну ситуацију до које је дошло, посебно исписати главне узроке сукоба и могуће путеве његовог разрешења, сабрати све "за и "против", размотрити потребе и проблеме свих учесника неспоразума до кога је дошло, пронаћи исправне закључке у корист трпљења, самоконтроле, смирења.

Успут се могу размотрити неке околности које раније нису примећене, битне психолошке нијансе. Завршна фаза рационализације би била прихватање одређеног решења, с обзиром да што дуже постоји двојни неодређени однос према сукобу, тим га је теже разрешити, а значи и васпоставити душевну равнотежу. Непријатељ нашега спасења се увек труди да нам одузме душевни мир, да нас збуни, наведе на униније (очајање). Ово треба имати на уму и бити трезвен.

 

Обазривост

 

Упркос шароликости догађаја из живота, пуно тога се у животу понавља више пута само на неки други "калуп". Из искуства је познато да се може"падати", губити душевни мир и грешити, на одређени начин редовно, у истим одређеним ситуацијама. Зато треба себе припремати за тешкоће, важне разговоре, сусрете, одговорне кораке. Припрема се састоји у размишљању, молитви, разговору и саветовању са духовником, тражењу његовог благослова (у случајевима када је то могуће). Није потребно и немогуће је све узети у обзир, али се много тога може предвидети.

 

Преусмеравање

 

Преусмеравање је једноставан и ефикасан метод. Коме није познато како је пријатно прошетати се шумском стазицом, слушати песму птица, уживати у ливадском цвећу, провести неко време у викендици за некога коме то причињава радост, или срести се са пријатељима и провести вече у срдачном душекорисном разговору и сл. Може се још пуно тога набројати. Умеће одморити се на корист душе је мудрост над мудростима, којој вреди научити се.

Сличних савета вам можемо дати још много. Пажљиво мотрећи на себе свако може према своме нахођењу да наведе своје предлоге.

У болницама и клиничким центрима лечењем неуроза се баве лекари-психотерапеути. Рећи ћемо директно и искрено: лечити се не сме код психотерапеута који не верује у Христа и не припада Мајци - Православној Цркви. Ово из разлога што је психотерапија посебна медицинска специјалност. То је лечење душе душом (у овом случају не треба је бркати са психијатријом). Уколико се душа психотерапеута не чисти покајањем, уколико он говори једно, а живи на други начин, уколико он сматра да му вера у Христа није потребна, коме ће он моћи да помогне? Не може се помоћи човеку без поседовања сопствених духовних вредности. Може ли слијепац слијепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? (Лк. 6, 39).

Посебно ћемо нагласити да је коришћење таквих метода "лечења" као што су хипноза и медитација - недопустиво. Такво "лечење" штетно је за душу и опасно. Православна Црква гледа на хипнозу као на свесно служење злу.

Треба рећи неколико речи о употреби хемијских медикамената код неуроза (транквилизатора, антидепресива). У случају неуротских стања, када симптоми болести директно зависе од психолошких узрока и околности живота, хемијски медикаменти имају помоћну улогу, смањујући унутрашњу напетост и јачину незадовољства. Обично их преписују на краћи временски период. Основни предуслов за оздрављење биће проналажење оптималног решења за постојећи сукоб, а на духовном плану - смирење и покајање.

Фитотерапија је коришћење лековитих биљака у својству лекова. То је метода која успешно помаже код неуроза и стања сличних неурозама. Међутим, треба приметити, да фитотерапија не уклања узроке настајања неуроза, већ је само добро симптоматско средство. Уобичајено је да се као средства за умирење користе: корен валеријане, домаћа нана (лишће), хмељ (плод), рунолист (трава), смиље (трава), бели глог (цвет), камилица, плод купине. Благотворно утичу на нервни систем суво грожђе, суве кајсије, мед.

О лечењу медом рећи ћемо нешто више. Опште је позната ефикасност ове методе лечења. Она даје добре резултате код неурастеније, нервне напетости, после обављања дуготрајних и тешких у психолошком смислу радова. Бугарски научник Стојимир Младенов предлаже следећу шему лечења медом: 120 гр. цветног пчелињег меда на дан у току 2,5-3 недеље. Увече и ујутру узимати по 30 гр. меда, а после ручка 40. Увече треба мед размутити у чаши млаке воде и пити пола сата пре спавања. Кроз 10-12 дана од почетка лечења болесници (или лица са симптоматским поремећајима), по правилу добро спавају, појављује се бодрост и побољшава се радна способност.

Није наодмет нешто рећи и о користи челичења организма. Важну улогу у јачању здравственог стања и психе игра умерени фи-зички рад. То се посебно односи на омладину. Тело које није оптерећено физичким активностима и обавезама смућује душу раздражљивошћу, ружним помислима, распаљеношћу. Памтите, да је душевно и телесно здравље Божији дар и треба га чувати и односити се према њему са пажњом.

 

 

 

< ^ >