Мучења људи су без краја

Старац Пајсије Светогорац

(из књиге Са љубављу и болом савременом човеку)

 

Мучења људи немају краја. Општи распад целе породице, одрасли, деца... Сваки дан срце моје бива обливено крвљу. Већина домова је препуно растројстава, узнемирености, брига. Само у оним домовима где живе по Богу, људима је добро. Код других су разводи, па банкротства, негде болести, негде несрећни случајеви, неко је на психијатријском лечењу, неко је на дрогама...

Несрећни: неки мање, неки више, али свако има бол. Посебно сада нема посла, дугови, страдања, банке из људе цеде последње, исељују се из домова цела гомила мука! И то не траје дан или два! Ако и постоји у таквој породици једно или два здрава детета, онда се од таквог стања деца разбољевају. Када би људи у многим сличним породицама хтеи да бар на један дан задобију безбрижност, неоптерећеност монаха, то би за њих онда била најлепша Пасха.

Каква је несрећа у свету! Ако бринете и узнемиравате се због других, а не о себи самом, онда нам је цео свет видљив, као на рендгенским зрацима, који просветљава духовним зрацима. Молећи се, често видим, како су деца - малишани несрећни, долазе до мене тужни и моле Бога за помоћ. У њиховом породицама су проблеми, тешкоће, и зато их мајке стављају на молитву да моле Бога за помоћ. Они се намештају на ту фреквенцију и тако ми са њима долазимо у додир.

 

 

преузето са:

http://www.lib.eparhia-saratov.ru/books/15p/paisii_s/words1/4.html

 

 

 

^