Нови светски поредак

 

Револуција је у крви модерног човека, она све јаче куца у његовом срцу, постајући све више његово друго срце. Циљ револуције је, као што је Ниче објаснио, стварање "потпуно нових услова епистенције". [1]

Резултат нихилистичког и анти-теистичког[2] рушења старог хришћанског поретка јесте концепт Новог доба" (New Age), које треба да буде "ново" у апсолутnом, а не у релативном смислу.

Хитлер је запалио пожар холокауста у потрази за "новим светским поретком" који је, на крају, спалио и њега и његов народ. Укратко говорећи, нихилистичка револуција, подигнута ради рушења ауторитета и поретка, увек и  сама постаје нова институција - Нови светски поредак. "Нови светски поредак" настаје из данашњег цивилизацијског "система, а тај "систем" су млади већ једном одбацили. Али, ако ис-тински одбацујемо "Нови поредак" или тзв. "небо на земљи", онда морамо истински одбацити и Нихилизам. Морамо то учинити иако нас институције, које су нас лишиле Бога, уче сасвим супротно.

Цивилизација деструктивног Нихилизма која је, кроз револуцију, утабала пут "новом поретку" рађа оно што ће бити коначна провала терора, а то је - дух антихриста.

И опет се на духовној сцени историје појављује Ниче, који узима харфу и почиње да свира песму свог нихилизма, проглашавајући себе за "антихриста". Само неколико деценија после Ничеа популарна панк-група "Sex Pistols" (Секс-пиштољи) - говорећи у име модерне омладине - ломи Неронову харфу и, уз неподносиву буку електричних гитара, пева изобличеним гласом, заједно са Ничеом: "Ја сам анархиста. Ја сам анархиста. Ја не знам шта хоћу, али знам како ћу то да остварим. Ја хоћу да уништавам...".

У историји света је било много оних који су на себе попримали антихристовски лик, који су - проливајући крв људску - тежили власти и поробљавању људи. Од Нерона до Хитлера и данашњег Запада над светом се стално надносе облаци претње "нових светских поредака".

Хитлер је узео Ничеова дела као философски водич за најкрвавији и најстрашнији рат у историји света, рат који је био логични завршетак једног атеистичког погледа на свет. Хитлер је рекао:

"Ослободио сам Немачку од идиотских и деградирајућих лажи савести и морала... Створићемо младе људе пред којима ће дрхтати свет. Желим да створим младе људе способне за насиље - упорне, немилосрдне и окрутне.

Али, наш циљ није само да упремо прстом у анти-христовска крвопролића и злочине из прошлости. Наш циљ је да разоткријемо суштину терора, која се не налази у личностима Нерона, Наполеона, Хитлера Лењина или Стаљина, већ првенствено у "духу времена", који је много страшнији од сваког од њих понаособ. Дух овога времена и времена у којима су они владали јесте антихристовски дух.

Шта је "Нови светски поредак", ако не царство анти-христово, сатанска имитација и извртање Царства Божијег? Човек може бити најекстремнији и најразочаранији порицатељ Бога једино ако верује у богоборну илузију у коју је положио све своје наде.

Онај који не верује у Христа мора да верује и повероваће у антихриста. Нихилизам свој историјски врхунац достиже у зацарењу антихриста, но његов крајњи и духовни циљ превазилази чак и ту коначну пројаву сатанизма: а тај циљ јесте пакао у коме ће Нихилизам сагорети и доживети свој коначни пораз.[3]

"Дечице, последње је време, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили многи антихристи, отуда знамо да је последње време" (1. Јов. 2,18).


 

[1] Ф.Ниче, Воља за моћ, стр. 92

[2] Појам "атеизам" (безбожништво) се често - под утицајем богоборне (анти-Теистичке) културе и њеног образовања - погрешно корнсти уместо тачнијег појма -"антитеизам" (богоборство). Јер историја последњих трију векова, а нарочито XX века, показала је да нема атеизма који се, пре или касније, не претвара у анти-теизам. После Христа сваки "атеизам" је, по својој суштини, увек сатанистички анти-теизам, те стога нема "неутралних" атеиста, јер они својим приватним и друштвеним животом - били они тога свесни или не - учествују у цивилизацијском акту колективног и озакоњеног богоборства и богоубиства, што је суштина тзв. "Новог светског поретка" (прим. прев)

[3] О.Серафим Роуз. Нихилизам, изд. Братства Светог Германа, 1994.

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа