Какве казне још постоје?

 

Најразличитије: привремена забрана слаткиша, играња, телевизора и компјутера, одлазака у госте, других забава, одбијање куповине поклона, изолација у посебној соби. Само не затварајте дете у купатилу или у тоалету - може код њега да се развије страх од затвореног простора. А ако се још, као неки "васпитачи", угаси светло, онда ће се појавити и страх од мрака.

Сви ми од малих ногу знамо за још једну класичну казну - "у ћошак". Али на раздражљиву, хистеричну децу она ће понекад деловати као црвена крпа на бика. Дете рида, јогуни се, грчевито се хвата за мајку. Најзад она га ипак довлачи до ћошка, али оно тамо свеједно не стоји, већ трчи иза ње... У том случају је боље да се сопствени дом не претвори у драмско позориште, већ да се измени тактика - кренути путем лишавања детета неких животних благодати.

Старија деца се, наравно, више не шаљу у ћошак. Али њима се зато може дати појачани "задатак" у кухињи, додатни задатак из руског, математике или енглеског (у зависности од тога у чему га треба притегнути).

Радећи на овом чланку, поразговарала сам на тему кажњавања са свештеником, који има седморо своје деце и једно усвојено. Он је рекао да, поред каиша, ванредног прања судова за многочланом породицом и музичких вежби уместо шетње, веома уразумљујуће делују метаније. Ако си починио безобразлуке, згрешио - иди да замолиш од Бога опроштај. Резултат се обично брзо види: још малопре враголан није могао да се дозове памети, а види га сад: "негативна енергија" некуд је испарила, лице је задобило разборит израз.

А ево какве занимљиве податке ми је саопштила девојка, која је неколико година радила као дадиља у породици "нових Руса", о елитном васпитању у Енглеској. Одлучивши да свог старијег потомка пошаљу на школовање у иностранство, ови људи су изабрали веома престижну школу за дечаке из аристократских породица, која се поноси својим вишевековним (готово осамстогодишњим!) традицијама. Једна од таквих традиција су строге казне за лош успех и дисциплину. До дванаесте године деца се шибају, а после дванаесте приморавају се да, као у армији, чисте тоалете.

- И шта? Зар је чистио? - изненадила сам се.

- Као бела лала! При чему је о томе причао без икаквог осећања увреде, чак са притајеним поносом. И одмах је додао да су га на тај начин казнили само два пута, а неки никако да се извуку из тоалета...

Мени је било смешно да то слушам, па у њиховој кући све раде соба-рице, а Марк не само да никад није прао тоалет, већ ни марамицу, бачену на под, није хтео да подигне.

 

 

 

Назад