Свети примери

 

У историји Цркве било је много светих подвижника који су се сипом Христовом борили против блудне страсти и одолевали јој... Навешћемо само неке од њих, позивајући читаоца да се у "Прологу" Владике Николаја и у "Житијима светих" оца Јустина подробније упозна како са њиховим, тако и са житијама других чувара чедности и покајника,који у овој борби показаше миомирисну лепоту својих светих душа.

Свети мученик Философ (Мудрољуб) од незнабожаца је био подвргнут нечувеном истјазању: везали су га за постељу и пустили јавну жену да га наведе на разврат. Свети Философ је самом себи одгризао језик и пљунуо га у лице бестидници. Тако је угасио пламен страсти која се у њему зачела, а бестидница се ужаснула и одступила од своје зле намере.

Свети Николај Монах био је ромејски (византијски) војвода који је, уочи битке, у крчми у којој је заиоћио одбио похотну крчмареву кћер, због чега је од Господа био награђен да једини преживи битку против Бугара и касније прими иночки постриг...

Свети Јаков Постник чудо је покајања. Великим подвизима у младости засјао је васељени; руку сагоревао на пламену да би избегао нечисте жеље према једној проститутки коју су му послали да би га завела. Међутим, пошто се погордио због дара чудотворства примљеног од Господа, десила се страшна ствар: обљубио је девојку коју је исцелио од ђавоиманости, а затим, у страху да се то не сазна, убио ју је и бацио је у реку. Ни блудни грех, па ни страшно убиство нису Светог Јакова довели до очајања. Увидевши своје безакоње и кривицу, он се на десет година затворио у једну гробницу, и тамо дане и ноћи проводио у покајању и сузама, тукући се у прса и просећи опроштај за почињена недела. Господ не само да му је опростио, него му је повратио силу чудотворства...       

Ко год се бори против демона блуда, нека се сети и Светог Мојсеја Мурина (Црнца), који је дуго био вођа разбојничке дружине и развратник. Касније је дошао себи, замонашио се и постао један од светилника Православне Цркве... Свети Мојсеј Угрин, пак, годинама је био у ропству код једне пољске племкиње, младе удовице која је, занесена његовом лепотом, хтела да јој он буде муж и господар целога њеног имања. Хотећи да сачува своје девство, он одолеваше свим искушењима. На крају, бесна од мржње због неузвраћености, племкиња нареди да га муче и ушкопе. Све је Мојсеј поднео, славећи Бога. Кад су племкињу - безаконицу убили побуњени сељаци, он је отишао у Кијевско-Печерску Лавру и тамо се подвизавао до смрти.

Свети Конон је годинама патио борећи се с блудном страшћу која га је обузимала при погледу на младе и лепе девојке које је крштавао. Њега је од страсти исцелио Свети Јован Крститељ...

Светог Методија, патријарха цариградског, излечио је Свети апосгол Петар, а Светог Јована Многонапаћеног, који је двадесет година трпео и одолевао блудним помислима, избавио је додир с моштима Светог Мојсеја Угрина...

Свети Андрија и Свети Симеон Јуродиви вођаху силне битке против нечистоте - у тим биткама победи Христос, Чије слуге ови подвижници бејаху... До тихог пристаништа бестрастија долазили су свеци попут Светог владике Нона, који је, гледајући лепу блудницу, плакао, жалећи што ова својим распусним животом уништава Богом саздану душу и тело. Њега Свети Јован Лествичник назива блаженим, тврдећи да је онај који је у стању да с таквом чистотом гледа жену - већ достигао васкрсење мртвих, одвојивши се од земаљских жеља...

А тек Христове девице, које не поклекоше ни пред једном саблазни да би своју чистоту принеле као најлепшу жртву Христу, Жениху Небеском?

Ту Света Катарина, ту Света Ирина, па Света Марина - Огњена Марија, петнаестогодишње девојче које се не устраши смрти него исповедаше Христа...

Затим свете покајнице, каква је преподобна мати Марија Египћанка која десетлећа проведе у зајорданској пустињи, борећи се са својим телесним нагонима и кајући се за претходни живот развратнице великоварошке...

Па многи брачници, супружници који су, упрегнути у благи јарам Господњи, достигли вечност заједно...

Младог хришћанина, Хрисанта светога, отац - незнабожац навођаше на разврат доводећи му јавне жене. На крају, венча га на силу с лепом Даријом, која није знала за Бога Живога, него је била - идолопоклоница. Хрисант је поучи еванђелској вери, посаветова је да живе као брат и сестра обоје скупа примшпе мученички венац...

Свети Тимотеј и Мавра беху распети једно наспрам другог, и девет дана проведоше у мукама, храбрећи једно друго да истрају... Свети Адријан мученички пострада с многом другом браћом, а затим позва у Царство Небеско и своју побожну супругу Наталију... Где год да човек погледа у календар Православне Цркве наћи ће празнике великих слугу Господњих, који себе принесоше на живу жртву Богу и, очистивши се од прашине и блата, заблисгаше као злато у огњу. Њих молитвено призивајући, свагда се можемо надати заступништву у тренуцима искушења.

Овде наведени примери, а и они други, многобројнији, ненаведени, показују да су оба пута угађања Богу - и монаштво и брак, путеви чистоте, честитости и чедносги... А то значи путеви мучеништва. "Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи", вели наша народна песма. А поготову се не може задобити Царство небеско, Царсгво непролазне љубави и Лепоте... Мучеништво може бити крвно и бескрвно - прво, када хришћани падају од руку оних који ратују против Христа, и друго, свакодневно, мучеништво у борби против затеченог, грешног "ја", света и ђавола. (Кад кажемо свет, не мислимо на свет као творевину Божју, него само на световност као греховност овога света).

Говорећи о браку као мучеништву, отац Александар Шмеман вели: "Кроз Христа брак добија своје вечно значење, постаје пут коначног хришћаниновог испуњења у Царству Божијем." Њиме се људска полност осмишљава, крунише, престаје да буде пука бесловесност похоте. Када се младожењи и невести у цркви ставља на главу венац - круна, тиме се сведочи - прво, да је човек цар света, а сав свет породица Божја; а друго - да су брачници својеврсни мученици, јер је брачни живот трпење и стрпљивост, свакодневни подвиг.

Љубав је увек крст: треба распети своју самовољу, своје себично, ситно "ја хоћу", па Оцу Небеском рећи: "Нека буде воља Твоја", а ономе кога волимо признати право да буде другачији, и волети га онаквим какав јесте, не намећући му своје калупе и маштарије да бн се у њих уклапао. Љубав је увек исцељујућа: она грешног човека, разбијеног страшћу у парампарчад, поново сабвра и чини целовитим.  Зато се за пољубац у сгаросрбском језику вели - целив, а за чедност - целомудрије (онај који је сачувао чедност, сав је мудар, целосно мудар, и то Премудрошћу Божјом, Која је Христос). Венци брачника су, ако се сачувају од прљања грехом, венци Небеског Царства...

Оног невиђеног, нечувеног и у страсно срце неушавшег весеља које је Господ припремио свима што Га заволеше.

 

 

< ^ >