Порнографнја и СИДА у Србији

 

Порнографска филмска индустрија много је допринела уништавању последњих траља онога што би се могло назвати "морал" и "пристојност" и што је, колико - толико, имало своју друштвену, али и душевну, регулативну функцију. Циљеви порнографије су: вулгарно приказивање призора полносги и буђење похоте код гледалаца. Основна идеја порнографског (ако је уошпте има) јесте да је сексуалност једина покретачка сила понашања човековог и да она, лишена сваке осећајности, представља пуку механичку игру. На посредан или непосредан начин, порнографско је продрло у све сфере.

Чак и у "озбиљним", "уметничким" филмовима дозвољене су све могуће бизарносги да би се публика већ огуглала од пренадражености нај-ближих простора свог "ја" подсгакла на "живахнију" реакцију. Граница сексуалног буђења преко "уметности" (и не само преко ње, наравно) померана је наниже све убрзаније: у филму "Таксиста" Џоди Фостер глумила је проститугку са свега 14 година, а Брук Шилдс се у "еротском" филму појавила са 12! Године 1978. у свету је било 264 порно-часописа чији су главни јунаци - деца. Неки од тих часописа приказују  иживљавање које се заврши убиством малишана.

Типичан пример је "Емануела" Џаста Џекинаа. Филм, снимљен 1974, представља младу жену, "машину за блуд". Њено име, Емануела, директно је ругање Христовом пророчком имену, Емануил, Бог-је-са-нама. Преко порнографије савремене антихристовске снаге настоје да извргну руглу све светиње...

А како је у Србији, негда земљи Светог Саве и Светог Кнеза Лазара? Према недавно објављеним подацима, Београд је пун јавних кућа које се зову "агенције за посредовање при , дабору партнера"... Продају се и девојке и жене, телесни потомци Косовке девојке и Мајке Југовића, које себе сматрају "Србкињама" (а Србкиње су некад, у турско доба и касније, више    волеле да изгубе главу него част и поштење). Државни закони званично забрањују проституцију, али су они - мртво слово на папиру... 

Свеопшта верска и морална запуштеност, губитак свих духовних и друштвених орјентира и , социјална беда у коју смо запали доприносе оваквом стању у нас. Једна београдска средњошколка која продаје своје тело вели: "Боље да водим љубав, него да крадем, или, не дај Боже, неког убијем за паре".

У листу "Новости-огласи" један видео-клуб је за седам немачких марака нудио на продају порнофилмове који приказују родоскрнављење, скотолоштво, мужеложништво (зоофилију и хомосексуализам)... Процевтуално гледано, Београд је један од водећих градова у свету по броју заражених вирусом СИДЕ.

Свему овоме, придружује се и чедоморство... Разним вештачким средствима, пилулама, механичким помагалима и слично, савременици насгоје да спрече зачеће живота, устајући тако против самог Творца и Животодавца Бога и стајући на страну смрти и ништавила. Када им такви подухвати не пођу за руком, они, сједињени у блуду као Ирод и Пилат у гордости и убилаштву, решавају се да - уморе чедо... Одавно су Хршпћани знали да су дела таме - бесплодна. Треба их (о, ужаса!) заклати у мајчиној утроби, да не сведоче о безакоњу несуђених родитеља. И отац-неотац и мајка-немајка подједнако учествују у детеубисгву, изговарајући се на разне начине, пре свега тврдећи да није време за гајење деце. Међу Србима се убије двоструко више деце но што се роди. Где ће нам душа?

 

 

 

<  ^  >