Психијатар заменио свештеника

 

Фројдов следбеник и идеолог те револуције, комуниста Вилхелм Рајх, сматрао је да човек - оргијастичко биће, чији је основни циљ - непресгано полно општење. Занимљиво је да су и међу бољшевицима постојали многи борци за "сексуално слободе". Лењинова сарадница, мадам Колонтај, тврдила је да полни однос са неким не значи вшпе од "испијања чаше воде". Према њеном учењу, породицу треба разорити, а децу мора, у револуционарном духу, васпитавати само друштво. За фројдисте је, понављамо, све у "либиду" (пожуди). Нормално наше стање је - удовољавање похотама.

Епископ Григорије (Грабе) закључује, на основу изучавања скривеног смисла психоанализе, да савремено васпитање, на њој засновано, не може подићи ниво личне и друштвене моралности. Психоанализа "мири" човека са његовом "подсвешћу", нагонима и похотама, поистовећујући га са њима. При томе се губи из вида човеково првотно, безгрешно стање, стање Адама у рају а поготову обнова човека у Богочовеку Исусу Христу, Логосу који је постао тело.

Православна Црква свакога позива да се, литургијским подвижништвом и покајно-молитвеним трудом, бори се својом греховном палошћу и злом у својој подсвести, а не да им угађа; у тој борби, он је призван на савршенство. Свако од нас одговоран је за своје поступке, али и за поступке својих ближњих. Јер, "ако стекнеш унутрашњи мир, хиљаде људи око тебе спасићесе" (Свети Серафим Саровски).

Како изгледа примењена психоанализа у нашим условима и како "лече" наши "лекари душа", видећемо из огледне књиге "Иза затворених врата" Војислава Јовановића и Марије Јовановић (поднаслов књиге је "Сексуални проблеми младих"). Ови ватрени фројдисти су типични представници атеистичког насиља над боголиком душом људском.

 

 

 

<  ^  >