Противприродна сексуалност

 

За два греха Господ није чекао Страшни суд да би их казнио: један је - трговина у храму, а други - мужеложништво, противприродни блуд. Трговце је, исплевши бич од узица и испреметавши тезге, из Храма јерусалимског истерао Син Божји, Исус Христос, а Содому и Гомору, градове који су упражњавали противприродни блуд, уништио је огњем - спасио се само праведни Лот са кћерима.

Као и друге врсте духовних и телесних изопаченосги, мужеложништво је било својствено скоро свим паганима. Египатски жреци упражњавали су га у току својих мистерија посвећених Изиди и Озирису. Херодот сведочи да су се, у име богиње плодности, Иштар (Астарте, против које су грмели старозаветни пророци), у блискоисточним храмовима проституисале и жене и мушкарци.

Незнабожни Јелини су се такође предавали овом мрском греху. Према миту, врховни "бог" Зевс је, да би уто-лио похоту, са земље отео младог Ганимеда.[1] Неки грчки законодавци одобравали су овакве везе, а у спартанској војсци оне су биле израз "ратничког духа".

Маје, Инке, Астеци, северноамерички Индијанци, Индуси, Јапанци, аустралијски урођеници такође су имали гнусне обичаје. Где год се верује у лажне богове (а иза њихових идола су, зна се, увек демони), ту се и изопачено сексуално понашају. У доба пред пропаст Римске империје зло неприродног греха толико се раширило да је ушло и на царски двор (Хелиогабал се, рецимо, облачио и понашао као жена).

Вера у Јединог и Истшштог Бога, Свеца Израилевог, спасила је старозаветне Јевреје од ове гнусобе. У књизи левитској (18, 22; 20, 13) мужеложништво се назива гадним. Они који га упражњавају на сав народ Божји навлаче гнев Цара Небеског. Зато је казна за њих била - смрт.

И у новозаветној Цркви ситуација је јасна. Свети Павле сведочи да непокајани мужеложници иду у паклени огањ; канони налажу најстроже епитимије за противприродно недело.

Свети Равноапостолни Цар Константин (IV век) о овоме вели следеће: "Кад мушкарац приступа мушкарцу као жени, кад тражи полно задовољство тамо где му није место, чини опако дело. Наређујемо да се пооштре закони, да се право наоружа осветничким мачем, како би вршиоце срамних дела подвргавао брижљиво одабраним казнама".

У Европи се , све до Наполеона, ово зло строго кажњавало. Бонапарта, син безбожничке Француске револуције, први је који у кривичне законике није унео казне за мужеложнике, све у име "демократије" и "људских права".Постмодерно, такозвано "пермисивно" (сведопуштајуће) друштво, у толерисању зла иде до краја.

Хомосексуализам је проглашен за "нормалну" полну оријентацију, а амерички председник Клинтон је, као један од циљева свог председниковања, навео изједначавање у правима нормалиих и перверзних особа. С тим у вези, почела је кампања у државним основним школама: деци се наметљиво говори да је пер верзија - морално и друштвено сасвим оправдана.

За предшколску децу издате су сликовнице које то тумаче. Једна од њих зове се "Татин цимер". Њен текст је следећи: "Тата и његов цимер Френк живе заједно, раде заједно, једу заједно, спавају заједно, брију се заједно, чак се и потуку. Тата и његов цимер врло су срећни скупа. И ја сам срећан с њима"... То је, веровали или не, монолог дечачића који има оца - изопаченика.

Содомија се, пркосно и отворено, пропагира и преко рок-музике. Певачица Лујза Чиконе, која је узела богохулни псеудоним "Мадона", а која је нарочито популарна међу девојчицама и дечацима млађег узраста, на концертима доводи плесаче који симулирају содомитске оргије.

На манифестацији тзв. "Дана гордости хомосексуалаца" (Gay Pride") у Њујорку средином 1993. учествовало је преко четири стотине хиљада суманутих прекршитеља закона Божјег и њихових симпатизера, који су тражили своја "права". Неке "либералне" групе протестантских јеретика чак допуштају и "венчања" мужеложника и женоложница, а екуменски савет цркава, чији је, авај, члан и наша помесна Црква, има посебну групу за подршку содомитима. Код нас, они имају симпатије квази-демократске јавности, а своје ставове повремено објављују у разним часописима. Противприродно зло није остало некажњено од саме природе, која не трпи гажење поретка у њу уложеног Богом.

Појавила се СИДА, болест болесних навика. Прво се проширила међу хомосексуалцима и наркоманима, а данас се њоме могу заразити сви они који не воде Богом благословени брачни живот. Ова болест је болест пропадања имуног система који је, како вели руски хришћански научник Виктор Тростников, материјални символ покрова Божјег над човеком. Организам се - сам по себи - предаје свим могућим болестима, одбијајући да припада личности која је погазила закон Божји, одрекла се рађања деце и учешћа у Богом сазданој хармонији космоса...

Православна Србија се суочава са појавом новог паганизма у свим његовим облицима: почев од оживљавања далекоисточних, незнабожачких култова, преко бујања јеретичких, назови - хришћанских секти, до распусности и разузданости савременог човечанства.

Секуларистички дух Запада, дух који жели да Бога заувек прогна из света и вз срца људског, отровнији је од многих искушења са којима се Православље досад срело. Срби - Хришћани пред овом чињеницом не смеју затварати очи. Ми више не живимо у  органском православном  друштву у коме, додуше, није све идеално и иконично, али све стреми идеалу и икони.

Дошао је час да се све светосавске снаге усмере ка озбиљном суочавању са изазовима доба у коме стојимо пред Богом отаца својих; да чињенице обасјамо светлошћу Еванђеља и посолимо своју мисао миш-љу Светих и честитих витезова наше Цркве.

Свету данас богословље скоро да и не треба он га, рецимо то слободно, неће. А поготову он неће богословље факултетско, које се састоји у прежвакавању напамет научених формулација, било схоластичких, било "неопатристичко-синтетичких". Чланак који нудимо на увид покушај је да се стање у коме смо опише. Тек предстоји да се оно светопредањски, литургијски, али и законски лечи.


 

[1] Рани апологети Цркве указивали су да је античко идолослужење од ђавола наводећи мноштво паганских веровања о бестиђу и похоти њихових "богова", који нису презали ни од инцеста, ни од противпрвродног блуда.

 

 

 

<  ^  >