Суд историје о моћи музике

 

Већина оних који су проучавали музику потврдиће да она има моћ да утиче на наш живот. Ништа ефектније не утиче на наше расположење од музике.

У својој књизи О херојима, поштовању хероја и херојском у историји, Томас Карлајл пише: "Ко онда, логичким речима, може изразити ефекат који музика на нас има? То је врста неуобличеног, по дубини недосезивог говора, који нас води на руб Бескраја, и допушта нам да се за трен у њега загледамо!" Анатол Франс једном је рекао да су "песме обарале краљеве и царства".

У књизи Дарвин, Маркс, Вагнер Жак Барзун, историчар Колумбија универзитета, аутор Задовољстава музике (1951) каже да "моћ музике прецизно отелотворује извесне делове људског искуства која нико други не може да изрази".

У Млетачком трговцу, Шекспир каже: "Човек који нема музике у себи, нити га дотиче склад умилних звукова, склон је издаји, лукавству и превари; дух му је мрачан као ноћ, а осећаји тамни као Ереб. Таквом човеку не веруј".

Немачки реформатор, Мартин Лутер, изјавио је: "Није ми по вољи човек који не воли музику. Она није наш изум већ дар Божији. Сврставам је одмах иза теологије."

Чак и нихилистички философ Ниче коментарише у својем Сумраку идола: "Без музике, живот би био грешка."

Сви велики и славни људи кроз историју сложили су се да музика има моћ и да та моћ може бити употребљена на добро или зло. Због тога др Хауард Хансен, бивши директор музичке школе, изјавио је у Америчком часопису за психијатрију: "Музика је чудновато суитилна уметност са безбројним варијантама емоционалних конотација. Сачињена је од многих састојака, и сходно пропроцијама ових компонената, може да блажи или окрепљује, да оплемењује или да вулгаризује, да је философска или оргијастичка. Има моћи за зло као и за добро" (бр. 99, стр. 317).

Данашњи рок - музичари такође су свесни моћи њиховог медијума. На пример, Франк Запа изјавио је у магазину "Life": "На безбројне и танане начине звук делује на људски организам... Гласни звуци у јака светла су данас моћно оруђе индоктринације." (28. јун 1968).

Мики Харт, бубњар групе "Grateful dead изјављује: "Звук је невероватна сила која може да преноси осећање преко физичког ширења звучних таласа и њихових фракција по дужини и апмлитуди."

Слеш, водећи гитариста групе "GunsnRoses" изјављује: "Заиста је тако. Она (моја музика) утиче на животе л,уди којс чак не знам, што је наравно страшна ствар, имати толику моћ".

Наl Ziegler, један од првих великих заговорника рок-забаве током педесетих, коментарише: "Схватио сам да је ова музика прожела младе јер одговара ритму људског тела. Знао сам то и знао сам да се ни на који начин не може избрисати из њих. А и знао сам да ће остати део њих до краја живота". Знајући да имају ову моћ рок-музичари без оклевања одржавају концерте по читавом свету у име помоћи гладнима, оболелима од СИДЕ итд., јер су уверени да ће моћи да утичу на понашање људи.

Затим,  моћ рок-музике демонстрирају два  највећа  медијска догађаја у  историји. Највећи до сада медијски догађај збио се када су уједињене нације емитовале читавом свету Ленонову песму "Imagine", поводом годишњице његове смрти. Други највећи догађај био је концерт рок-музике "Live Aid" за гладне у Етиопији. Оба ова догађаја обележила је рок-музика.

Такође, свако зна да велике корпорације плаћају милионе долара ТВ рекламе од 30 секунди које користе музику на специфичан вачин. Они верују да ће ове рекламе утицати на нас и наше понашање и навести нас да купујемо њихове производе. На пример, Реј Чарлс пева о Пепси, "Нашао си праву, душо." Или мелодичан рефрен авио-компаније Делта, "Ми волимо да летимо и показујемо то." Тојота се убацује у наше умове преко стихова: "О, волим то што ми радиш - Тојота!"

Наравно, реклама се не састоји само од рима; комбинује се музика са визуелним ефектима. Рок- музика чини исто. Замаман ритам и сценске атракције неизоставно доприносе ефектнијем преношењу по-рука. Али ово доводи до још једног противречја.

Влада САД донела је законе који забрањују слике дечје порнографије. Зашто? Јер влада верује да такве врсте слика (фотографија) имају снажан утицај на људски ум и понашање. Ако је то тако, шта је онда са визуелним представама које милиони виде на рок концертима или Музичкој ТВ? Да ли су ове слике људске сексуалности, мада мање нападне,без ефекта?

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа