Очајање порука рок песама

 

Док сам свирао рок-музику, а нисам био упознат са православном духовношћу, запажао сам да ми се у рок песмама велики део текстова не допада, али нисам могао тачно да одредим зашто. Имало је нешто у тим текстовима што је на мене остављало изузетно негативан утисак. По престанку свирања и слушања рока и упознавањем са православном духовном мишљу и живљењем одмах сам уочио и прецизно дефинисао шта је то негативно у текстовима многих познатих рок песама, а што је на мене веома лоше деловало.

То је очајање. Готово деведесет одсто свих популарних рок- песама носи у себи поруку са елементима очајања. Многи ће рећи да није то тако страшно. Зар заиста није? Очајање је духовно стање које убија душу и представља најгоре, најнегативније душевно стање. Човек који очајава врши самоубиство душе. Због тога се очајање сматра смртним грехом, слично физичком убиству човека... Јасније речено, човек који очајава само је физички жив, док је духовно мртав и између  њега и физички мртвог човека скоро да нема разлике. Агресивност која се појављује код људи који очајавају представља трзаје да се докаже да  је у њима још нешто остало људско, да су још увек живи.

Очајање је једна од главних карактеристика текстова рок-песама и оно се нуди као некакав излаз. Али, као што видимо, то није излаз већ улаз у душевно самоубиство и духовну смрт. Ако свему овоме придодамо и музичке ритмове рока који су пре свега екстатичког карактера, онда увиђамо да је рок врло опасна појава, јер може изазвати потпуно неконтролисана стања хистерије, вандализма, а то може довести до трагичних последица.

Иза концерта групе WHO, познате бит групе, остајале су потпуно демолиране дворане са потпуно уништеним инвентаром, а на концертима многих рок група дешавало се да стампедо публике прегази и усмрти појединце који се не снађу у таквим ситуацијама. Код нас се један такав догађај десио на концерту "Рибље чорбе". Лично сам присуствовао на неколико великих концерата домаћих и страних рок-група где је публика невероватном брзином мењала правац кретања.

Многе групе врло вешто праве своје репертоаре тако да у тачно одређеном тренутку концерта појачају звук и свирају опште прихваћене песме, тако да свесно изазивају стања хистерије у публици. Код хеви-метал и панк група хистерија траје практично од почетка до краја кон церта. Доктори и неуропсихијатри би ово врло просто дефинисали. Хистерија +бука = уништавање нервног система. Наравно, ни ја ову док-торску дефиницију нисам схватао све док нисам осетио последице, а онда сам изломио све своје плоче и касете рок-музике. Исту појаву срешћемо и у назови-народној музици, тако да је треба слично и третирати.

У наредном делу текста приказаћемо вам неке песме ЈУ - рока чија је основна карактеристика очајавање, очајање. А онда се вратите и поново прочитајте део текста који описује шта је очајање и какве су му последице. Надам се да ће вам милостиви Бог отворити духовне очи и да ћете схватити шта чините слушајући описану музику.

Када човек велики део свог живота проведе у заблуди и у лутању, при сусрету са православљем има осећај доживљавања велике радости. Тако сам ја доживео сусрет са вером својих праотаца. Исти такав осећај имају и многи млади Америке који православље упознају данас. Мени је сусрет са православљем помогао да правилно сагледам свет око себе и правилно дефинишем све појаве које сам дотад нејасно сагледавао. Успела ми је и анализа рок - песама коју до тада никако на прави начин нисам могао извести.

Треба пре свега рећи да ниједан рокер не ствара своју музику, као што је ни ја нисам стварао, из било какве лоше намере. По Божанском настројењу ка добру сваки човек сматра да ће његово дело дати добре плодове, али, ако су ти плодови дело заблуде, и сам плод биће заблуда.

Ово нам најбоље код нас потврђују текстови Дада Топића (група "Time") који је ову истину схватио и јавно изрекао 1976. године на албуму Живот у чизмама с високом петом.

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа