Механизам деловања је откривен...

       

Јасно је да рокенрол није могао бити другачији: храст се зачиње у клици која пробија из жира. Уосталом, рокенрол није ни хтео да буде другачији. То се младима свиђа, зар не? Већ више од два века (од Француске револуције, која је у име "слободе, једнакости и братства" однела око милион људских живота) антихришћанске силе на Западу, јавно и тајно, раде на стварању новог светског поретка, јединствене светске државе која ће своје поданике потчинити у сваком смислу, од економског до верског, претворивши их у бесловесно срећне грешнике какве Достојевски описује у "Легенди о Великом Инквизитору" (роман "Браћа Карамазови"). Чим се рокенрол зачео, творци новог светског поретка, мајстори за "испирање мозга", све су схватили. Развратити омладину и то на неупадљив начин, преко музике, значило је ту омладину учинити пасивном и тупом, спречити је да мисли на нешто што није задовољство чула.

У "Тајмсу" за децембар 1975. откривен је један од механизама за деловање на свест потрошача и њихово увођење у тор бесловесних овчица којима су замке поставили вукови-душеубице, маскирани јагњећим кожама шоу-бизниса.

У Лос Анђелесу су, открива "Тајмс", постојале специјалне установе чији је циљ био проверавање реакције слушалаца: седишта у сали у којој се "добровољцима" пуштају нове плоче биле су опремљене "сензорима за реакције коже" који су мерили несвесне грчеве и степен надражености нерава. Истраживачи, плаћеници музичких кућа, настојали су да утврде која плоча изазива највише оргазмичких ефеката код присутних. (У песми Love to love You Baby" Дона Самер је снимила 22 гроктаја телесног односа).

Сама свирка схваћена је као полно раздраживање свирача и публике: "Повезујемо ритам бит-музике са откуцајима срца човека који је у телесном односу с другом особом", изјавио је Ерик Бардон; "Мислим да је хеви-метал врхунац који доживим кад водим љубав са својом гитаром" (Ангус Јанг, АС/DС); "Ако помешаш мирис улице са лепотом женског тела и борбом за опстанак, добићеш хеви-метал" (Блеки Лоуелс, "WASP").

Менаџер "Ролингстоунса" је био најотворенији: "Поп-музика је секс и то треба да саспете тинејџерима у фацу". (Његов штићеник, Мик Џегер, доследно је спроводио ову идеју у живот, нарочито на концертима; није случајно што је једна од најпознатијих песама "Стоунса" - "Симпатија за ђавола".) Маријана Фејтфул, која је са Џегером провела пуно времена, каже: "Мој однос са Џегером био је великим делом једна нездрава зависност о дроги, сексу и рокенролу. Мислим да је имиџ "неваљалости" увек био везан за рок, или музику уопште. То се превасходно односи на секс".

 

ПретходнаНазадСледећа