Дете се подиже срцем

интервју са оцем Георгијем Романенком

 

Отац Георгиј Романенко је парох цркве у селу Борисово у Московској области. Он је такође познати дечији психијатар. Видели смо се са њим, да би разговарали о проблемима дечијег менталитета.

 

-Оче, ви сте свештеник много година и даље водите психијатријску терапију. Да ли имате много пацијената?

 

Да, имам их много, али их не лечим. Ја им само пружам саветовање а онда их упућујем даље: неке до лекара, неке у болницу,а неке да посете психијатре.

 

- Да ли су менталне болести код деце данас раширене?

 

Ако узмемо у обзир граничне услове, онда многи људи могу бити навани као болесни. Проценат људи са озбиљним болестима, на пример, шизофренијом, не варира, али број неуроза расте сваке године. До пубертета, то јест, доба адолесцената, 90% деце има менталне проблеме, или у лакшем или у тежем облику.

 

- А шта их узрокује?

 

Прво, повезано је са наслеђем и са стањем здравља родитеља а наш генски улог је био неодређен. Друго, има везе и са подизањем деце. И треће, окружење као што је увредљива и некултурна ТВ култура, сви они застрашујући цртани филмови са бесмиселним телетабисима, итд. ... то погоршава стање них који нису здрави.

 

- Које болести су најчешће и најозбиљније?

 

Не можете их класификовазти као озбиљне или лаке, све су оне озбиљне. Једно дете има страхове, друго има навику грчева а друго има емоционалне поремећаје. Ауто се покварио, и сасвим је свеједно да ли он не ме ићи због квара мотора, или пробушених гума, ипак га не можете користити. У доба пубертета, болести се погоршавају, а особа је већ зрела да створи ново болесно покољење.

 

- Ужасна слика. Да ли то значи да се сваке године ситуација погоршава? Ментално нездрави људи не могу дати живот здравој деци?

 

Они могу бити рођени физички здрави, али се праг њиховог надражаја снижава, теже им је да се одупру раздражљивом окружењу и њихови сломови се догађају брже.

 

- Према статистикама, највећи број деце је болестан, али родитељи често могу бити несвесни тога, јер, судећи по ономе што сте нам рекли, болест може често узети скривени облик. Како би неко могао да нам каже знакове ненормалности, поремећаја, на пта би требало родитељи да обрате пажњу?

 

Требало би да гледамо на страхове, хиперактивност, одсутсво размишљања, посебну раздражљивост, непотребну забринутост, дечији садизам, чудно понашање (на пример, дете страсно воли једну играчку, или стално црта исти цртеж). На пример: дечак је мучио пса, мачку, а онда одлучио да се освети пријатељима који су га увредили. Узео је штап, закуцао ексере у њу и покушао да им ископа очи. Шта чинити? Да ли ћемо одлучити да је то била још само једна дечија шала и да заборавимо то? Или ћемо бити узнемирени и покушати да пронађемо начин, како да спречимо такву врсту инцидената у будућности?

Треба да обратите пажњу ако се дете просто стално лоше понаша. Можда имате проблеме да успоставите додир са својим дететом, или можда он или она, имају повећани интеркранијални притсак, као резултат компликованог порођаја. Ако осећате да има проблема у комуникацији између вас и вашег деетета, обратите се психологу за почетак, а ако он препоручи психијатру или дечијем психонеурологу. Добили би медицинске рецепте ако су потребни и добили препоруке о најбољем режиму за ваше дете.

 

- Шта можемо урадити да спречимо менталне поремећаје деце?

 

Једини начин је да се дете подигне на прави начин.

 

- Ако тинејџер постане каприциозан, агресиван, лоше се понаша,, постане преосетљив и контакт са њим је срушен, али свако око родитеља им говори да је све у реду, да не би требали да то узимају к срцу, свако је био и сам такав... Да ли се може веровати таквом савету?

 

Не, ми нисмо били такви. Ментално стање људи сваког новог покољења, укључујући, сигурно је и тинејџерре, погоршава се. Јован Златоусти је знао да каже да је то доба најтеже, јер нико не може сигурно рећи у какву врсту човека ће се претворити дете. Само Бог зна. Требало би да памтите да у том стању не би требало да раздражујете децу, али не би требали ни да чините све што пожеле.

Постоји златно правило: подизати децу строго, али у љубави. Потпуна контрола је неприхватљива, дете је слободна личност, вољена од Бога. Родитељи би требали да науче да буду смирени, стрпљиви, сносе тешкоће у додиру уз помоћ љубави, али ако понашање деце пређе границе, онда је потребна казна, и то озбиљна.

 

- Мишљења су подељена по питању кажњавања деце, неки предлажу да дете не би требало никада тући.

 

Требали би, чак би и морали да казните ваше дете, тако да дете не би навикло да буде лоше. Ако је његово понашање веома лоше, ако пљује, псује оца и мајку, неопрезно са иконама, требали би да му објасните да је такво понашање недозвољено и да ако настави да се тако понаша. Да ће бити кажњен.

Требали би да дете кажњавате овако: ставите му главу између ваших колена, онда узмите каиш и ударите га веома јако по задњици. Ударите јако, али само пар пута, брзо. Јер, ако га ударите лагано, ако се само претварате да га ударате, постаће мазохиста. Требали би да то урадите брзо и јако, из срца. Нека вришти, плаче, немојте причати са њим, а касније, када се смири, објасните детету да сте то морали да урадите јер га волите. Немојте никада рећи Ох, опрости, десило ми се!. Ако дете не жели да се промени никако, одведите га психијатру. Понекад деца себе не могу уопште контролисати, јер су већ болесна.

 

- Шта би требало да избегавамо у подизању деце?

 

Не идите у крајности. Не пример, једном сам шетао улицом и био запрепашћен женском виком. Помислио сам да је неко убијен или нешо трчи према њој. Испало је да то млада мајка разговара са својим двогодишњим дететом, које је шљапкало у бари. Јадна деца, чије мајке троше цело своје време вичући: немој, немој, немој!

Дете не припада родитељима, оно припада Богу. Оно је посебна и јединствена личност. И требало би да се понашате са дететом и да га подижете као јединствену личност, у духу љубави и слободе. Дар слободе, према Светим Оцима, је чак виши и од дара љубави. Подижући дете, требали би да се више него било где сећамо да имамо испред нас, слику и подобије Божије. И у кажњавању или охрабривању детета, треба да се сећамо тога.

Подижимо нашу децу у љубави, стрпљењу, смирености и благости, а не вређању, понижавању, изазивању и искушавању.

 

- Значи, прекомерна контрола је штетна за децу?

 

Све преко мере је штетно, морате знати границе. Важно је да не злостављамо децу, да не би наркомански зависник, али не треба да му дозволите да манипулише вама. Како можете наћи златну средину? Како схватити, када треба да казните ваше дете, а када је боље да се уздржите? Драга браћо и сестре, једини компас, једини светионик који имате јесте ваша љубав према вашем детету. Подизаћете га онако. Како га волите. Ваше љубеће срце ће вам рећи када треба да казните, а када да опростите. Многи људи се обраћају различитим књигама, које им често дају противречне савете. Не можете подићи дете тако. Дете се подиже вашим срцем, без обзира колико сте педагошких књига прочитали, на колико сте корисних предавања били, ако ви истински не волите ваше дете, не можете га подићи исправно.

Родитељима је посебно потребно стрпљење када њхова деца постају тинејџери. Покушпајте да не замерате и контролишете вашу децу без важног разлога. Требало би  да избегавате да их притискате превише. 90% раних бракова и напуштања куће, обично су разлог последица поразне родитељске контроле; то је посебно истинито када су у питању мајке. Деца која су под притиском као тинејџери, одрастају неправилно, не осећају слободу, не осечају Бога, претварају се у уплашену животињу.

Немојте викати: Не желим да си икада више видео ту девојку поново!, благо реците, Желео бих да не радиш то, али ако инсистираш да је видиш, па добро, ради то у тајности, али би ме то повредило... Молићу се за тебе. Молите се Богу за вашу децу, молите се у цркви, водите их са собом на ходочашћа. Покушајте да постанете пријатељ са вашом децом.

Срећни смо што припадамо Руској Православној Цркви, имамо Господа, Апсолут, Истину, лакше је подизати децу исправно. Можете дететеу дати пристојно подизање само у породици верујућих, или бар људи који трагају за вером. Јер ни психолози, ни доктори ни педагози, са свим њиховим искуством, не могу подићи дете у духу доброте, љубави, честитости и саосећања. Више вредности могу бити усађене само у Цркви.

 

- Оче, познајем пар породица, где деца имају потпуну слободу. Немају никакве обавезе кући, девојчицама које иду у школу, дозвољено је да излазе касно, да планирају себи дан, да купују саме...

 

Да ли би желели да ваш син ожени такву девојку? Коме треба партнер који можемсамо јести, пити и забављати се? Шта ћемо са обавезама?

 

- Али они уче и добри су студенти...

 

Бити добар студент је далеко од свега. Једном сам радио као болничар, и могу вам испричати причу из мог искуства. Позвани смо у породицу где је глава породице, један старац управо умро. Дочекани смо од стране његовог сина и кћери, обоје са високим образовањем, а уопште могли сте видети да је то добро образована породица. Они су нам рекли да однесемо леш.

Рекли смо им да хитна помоћ не одвози мртве људе и да би требали сами да припреме тело свога оца за сахрану. Није нам потребан овде, није пријатно. Како то мислите, није пријатно, он је ваш отац?

Онда су нас питали, да ли је било неких посебних слуичајева када је хитна помоћ одвозила леш. Наивно смо им рекли да смо обавезни да покупимо мртву особу, ако је тело нађено на јавном месту или фабрици , итд. Онда су одвукли свог оца на степениште (где су степенице свих станова) и рекли: Сада је на јавно месту, сада га морате одвести, То вам је разголићено образовање.

 Дозволити вашем детету све је велика грешка, грех, јер врлине попут наклоности и доброте, не расту у особи која је по својој вољи. Гледајте децу у школи, како називају једни друге увредљивим именима, како могу бити агресивни, како сурово могу претући једни друге. Виша искуства, мисли и осећања морају бити усађена у децу. Шта може настати из детета коме је све дозвољено?

Може одрасти као љубитељ слободе, али без Бога у души. Треба да се борите са лошим тежњама од самог почетка. Дете мора знати шта значи не, да постоји нешто што му може бити забрањено. Никакве штете по њега, ако упита још једном Могу ли?

 

- Који је најбољи начин за једног родитеља да подигне своје дете?

 

У непотпуној породици дете се развија непотпуно. Жена не може сама исправно подићи дете исправно, посебно ако је дечак. Она не може подићи човека, из разлога што је жена. Тешко је подићи и ћерку без оца такође. Како би јој дали идеју о породици, о улози жене, о добрим односима у породици?

Драге жене, чувајте своју породице, вашег мужа оца ваше деце. Врло често пар раскида због безвредног аргумента, ствари које могу бити сређене. Помирите се са вашим партнером ради ваше деце и Бог ће вас наградити. Ако вас је муж напустио, основао нову породицу и не жели да има ишта заједничко са вама, требали би да потражите новог мужа. Ако не можете наћи мужа, проводите више времена са бабом и дедом ваше деце. Требало би да то тако уредите, да би могло бити неког присуства мушкарца у кући; то није измишљено од стране психолога и психијатара, то је воља Божија.

 

- Који је најбољи метод да очувамо добру, здраву децу оваква каква су?

 

Прво и пре свега, мора постојати мир у породици. А једини начин да се има мир у породици, је да неко у породици поседује смиреност. Друго, покажите вашем детету своју веру у Бога. Водите га у Цркву, читајте добре књиге са њим. Треће, оба родитеља и деца треба да буду отворени једни са другима, тако да деца не би пожелела да слажу своје родитеље или да их наговарају. Можете постићи то само сопственим примером.

Немојте говорити вашем детету да му не можете купити фармерке јер немате новца, а потом га потрошите на нешто друго. Треба да му часно кажете да новац који поседујете, мора бити потрошен на нешто битније, и из тог разлога ви му то не можете сада приуштити. Веом је битно не лагати у породици.

 

- Да ли је број деце у породици важан за ментално здравље детета?

 

Нормално, једно или два детета одрастају као потрошачи. Троје је неопходна минимум. Деца одрастају у добре људе, ако их има пуно у породици. Све се дели, све је наше, ми смо породица. Свако ради, учи да брине о другима. Такође, ако имате много деце, имате више шансе да проведете ваше старе године са једним од њих.

Ако имате само једно дете, мале су шансе да ћете сусрети ваше старе године, окружени љубављу и бригом. И уопште, жене се спасавају подизањем деце.

И морате памтити још нешто што је битно: Бог обезбеђује децу. Ниједна породица са много деце не гладује, наравно ако нису алкохоличари. Бог не би напустио децу. Тако да се не бојте, имајте више деце!

Жена коју сам знао, једном ме је позвала и рекла ми је да је трудна и да чека треће дете и да њен муж жели да она абортира, а да је њена мајка против детета због мањка новца. Рекао сам јој да роди дете и да га дарује нашој парохији, ми ћемо га подићи.

Богу хвала, родила је кћер, назвавши је Машенка (Мaрија). Муж је био возач. Чим је његов шеф сазнао да је његов запослени добио треће дете, унапредио га је у свог личног возача, плата му се повећала и сада су у много бољем стању, имају ауто и викендциу, све захваљујући Машенки, за коју су мислили да ће их оставити гладне.

 

 

^